Rat reklamama u školskom dvorištu  

U školama se reklamiraju saloni lepote, škole za manekene, plesni klubovi, kompjuterske firme, butici za maturske haljine, kremice, dezodoransi...

Uoči maturskih večeri oglasne table i vrata naših škola oblepljeni su reklamama putem kojih razne škole plesa pozivaju maturante da za mesec dana nauče da igraju, saloni lepote i studiji obaveštavaju devojke da upravo njihovi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << šminkeri mogu najbolje da ih doteraju, a ponegde kozmetičke kuće reklamiraju svoje proizvode.

Za razliku od Srbije, ovih dana je u Hrvatskoj počela kampanja protiv reklamiranja "svega i svačega" po školama. Zagovornici te ideje smatraju da se na oglasnim tablama, zidovima, vratima, dvorištima škola mogu naći samo obaveštenja o onome što se zbiva u školi, onako kako je to u većini razvijenih zapadnih zemalja.

Kod nas, za sada, takvih zahteva – nema.

– U školskim propisima ne postoji odredba o zabrani lepljenja reklama po školama, niti nam je iz Ministarstva prosvete stigla neka uredba, uputstvo ili odluka na tu temu – kaže za "Politiku" Goran Vilotijević, pedagog i direktor beogradske Osnovne škole "Banović Strahinja".

On, kao i većina njegovih kolega, smatra da takve zabrane nisu potrebne, jer u školama rade učitelji, profesori, pedagozi, psiholozi koji su i najmerodavniji da procene šta može, a šta ne može da se okači na školski oglasni prostor. U njegovoj školi se mogu naći reklame kompjuterskih firmi, škole stranih jezika i plesa, slikanja, sportskih klubova... Dolaze povremeno i "zastupnici" takvih ustanova i ispred škole dele flajere.

– Nikada, međutim, nisam dozvolio, niti ću dozvoliti da se tu nađu plakati za škole za manekene, foto-modele, lepote i slično, jer to nije ni sport, ni obrazovanje. Nova znanja i veštine stiču se na mnogim mestima van škole i zato smatram da su za učenike korisna sva obaveštenja o tome gde se može igrati i trenirati fudbal, košarka, šah, ili crtati, pisati, plesati... Pre nego što dozvolim da se neki propagandni materijal okači, proverim ko se krije iza tog kluba, škole, firme, jer iza takvih ustanova može, recimo, da stoji sekta, a mi u školi moramo da zaštitimo decu. Od svakog tražim da mi se zvanično obrati pismom iz kojeg mora da se vidi kada i gde su registrovani, koliko dugo rade, koliko polaznika imaju. Potom isproveravam sve te navode, pa tek onda dozvolim da se oglase u školi. Reklamiranje je besplatno. Ništa škola za to ne dobija. Samo je jednom jedna kompjuterska firma poklonila školi štampač – priča Vilotijević.

U Četrnaestoj beogradskoj gimnaziji se, uz obaveštenja o radu škole, sekcijama, sastancima đačkog parlamenta, psihološkim radionicama i predstavljanjima fakulteta, mogu pročitati i reklame o prezentacijama proizvoda intimne higijene. Zakače se tu, posebno pred maturu, i pozivi plesnih klubova. Nađu se tu i plakati koji upućuju na mesta gde se za matursko veče učenice mogu našminkati.

– Sve to su informacije korisne za đake. Sarađujemo i sa vojnom školom, pa u školi zakačimo i njihov poziv za naše učenice da im se priključe na tečajevima plesa, da zajedno uče da plešu – objašnjava za naš list Miomira Marković, zamenica direktora Četrnaeste gimnazije.

Prema njenim rečima, u školi se prvo pogleda reklama, pa ukoliko sadržina ili to što se nudi nije ni na koji način problematično – dozvoljava se da se oglas zalepi.

– Često nam reklame donose naše učenice i pitaju da li mogu da ih stave na pano ili zalepe na vrata. U toku odmora dozvoljavamo i da promotori dele flajere u prizemlju. Bitno je da se ne remeti nastava. Sve manje je, međutim, potrebe za ovim vidom oglašavanja, posebno kada je reč o reklamiranju kozmetičkih preparata, jer se đaci sve češće međusobno obaveštavaju, s obzirom na to da je sve više učenica koje rade kao promotori za određene kozmetičke kuće – veli Miomira Mirković.

Direktorka srednje Medicinske škole Beograd Nada Trifković uopšte ne dozvoljava da se u njenoj školi reklamiraju "raznorazne kremice, studiji lepote, butici za maturske haljine, šerpe i lonci", jer smatra da škola nije mesto za takve oglašivače.

– Ja sam samo za "vašar obrazovanja", dakle za sticanje znanja i veština. Na oglasne table stavljamo informacije o daljim mogućnostima školovanja naših đaka, o radu sportskih klubova, škola plesa i stranih jezika, o organizovanju seminara za brže učenje – ističe za "Politiku" direktorka Trifković.

Slično je i u Sedmoj beogradskoj gimnaziji. Prema rečima sekretara Aleksandra Stojića, na ulaznim vratima se mogu videti pozivi kulturno-umetničkih društava, sportskih klubova, kao i informacije o upisu na fakultete. Mogu se pročitati i obaveštenja o prezentacijama viših škola i fakulteta. U školi se dele i reklamni materijali o fakultetima.

Aleksandra Brkić

[objavljeno: 19.05.2007.]

0 0