Izvor: Blic, 04.Mar.2009, 06:37

Proširene vene tretirati kao veliki problem

Proširene vene tretirati kao veliki problem

Bolje je hodati ili trčati nego stajati u mestu! Stručnjaci kažu da nije dobro ni dugo sedenje s prekrštenim nogama, već treba često ležati i noge držati podignute. I sve to zbog vena.

Proširene vene češće se javljaju kod žena nego kod muškaraca. Oko 50 odsto žena između 40 i 50 godina i gotovo 75 odsto između 60 i 70 godina boluje od proširenih vena.

Pacijenti se obično žale na bol i težinu u nogama prilikom obavljanja svakodnevnih aktivnosti. Oticanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nogu, grčevi u mišićima, brzo zamaranje nogu prilikom hoda takođe su simptomi koji muče osobe sa ovim problemom. Javlja se svrab i peckanje kože, a u poodmaklom stadijumu stvaraju se i ranica koje ne zarastaju.

- Najvažnije je delovati na faktore koji dovode do pojave bolesti. Ukoliko je moguće, potrebno je korigovati težinu, izbegavati duže stajanje u mestu ili sedenje s prekrštenim nogama. Kad god je moguće, potrebno je podići noge iznad nivoa srca. Odeća i obuća treba da budu udobne i da ne stežu preterano. Treba izbegavati sunčanje nogu, a dobro je tuširati ih hladnom vodom ili kupanje završavati laganom masažom nogu, pokretima na gore, prema srcu - savetuje dr Dragan Vasić, internista angiolog u Institutu za kardiovaskularne bolesti Kliničkog centra Srbija.

Proširene vene nekada imaju izgled plavih ili ljubičastih venskih spletova okruženih crvenim kapilarima ispod površine kože. Vidljive su golim okom, osim kada se radi o dubljim venama, a tada je koža tamnije obojena. Mogu se javiti na bilo kojem delu tela, ali najčešće na nogama.

- Dijagnoza se postavlja kliničkim pregledom. Potrebno je da pacijent bude samo u donjem vešu, bez čarapa i obuće. Obe noge moraju pažljivo da se pregledaju. Dopunska dijagnostička procedura je ultrazvučni pregled - kaže dr Vasić.

U slučajevima kada proširene vene nisu samo kozmetički problem već kada su tegobe izražene i postoji opasnost od formiranja ranica, pristupa se i hirurškom lečenju (isecanje i vađenje proširenih venskih segmenata). Alternativno, u nekim centrima se u površine vene ubrizgavaju posebne hemijske materije koje dovode do njihovog slepljivanja i zatvaranja. Vaskularni hirurg treba da proceni koji je način lečenja najpogodniji za proširene vene.

Proširene vene nekada mogu da se iskomplikuju u trombozu. Tada u venama dolazi do formiranja krvnih ugrušaka. Tromb može da se otkine i da ga krv odnese u pluća. Tada se javlja plućna embolija, koja može biti i smrtonosna. Tromboza je bolna. Često je praćena povišenom temperaturom, jezom, drhtavicom i opštom malaksalošću.

Veštačka kolena traju 20 godina

Prim. dr Bojan Radojević

Oboljenje kolena je jedno od najčešćih degenerativnih oboljenja kod čoveka. Jaki bolovi, slaba pokretljivost i na kraju šepanje, najčešći su znaci koji prate ovu bolest. U Srbiji se godišnje uradi oko 1.000 operacija kolena, od toga 250 do 300 operacija u Specijalnoj ortopedskoj bolnici „Banjica”.



U osnovi ove bolesti je propadanje hrskavice. Za sve severne narode važi da su skloniji degenerativnim oboljenjima od južnih naroda. Ako se gleda po polu, tu se ovaj zdravstveni problem četiri puta češće javlja kod žena nego kod muškaraca. Propadanje hrskavice se može javiti u svim zglobovima, a posebno su izraženi na nosećim kao što su kuk i koleno. Lekari kažu da su uzroci ove bolesti još uvek nepoznati. Zna se da genetika igra veoma važnu ulogu, ali da na razvoj bolesti utiču i razna metabolička oboljenja, tumori...

Osnovni znaci bolesti su jak bol koji pacijentu ne dozvoljava da noću spava, ograničeni pokreti i teškoće pri hodu, što smanjuje radnu sposobnost pacijenta. Kada bolest uznapreduje, dolazi i do skraćenja noge i šepanja.

- Interesantno je da naša populacija mnogo bolje podnosi degenerativno oboljenje kolena nego kuka. Tako imamo krajeve kao što je istočna Srbija, gde se golim okom vidi deformitet kolena sa teškim degenerativnim promenama, a ljudi su i dalje radno sposobni - kaže prim. dr Bojan Radojević iz Specijalne ortopedske bolnice „Banjica”.

Istraživanja su pokazala da 80 odsto ljudi između 20. i 30. godine ima početni stadijum nekih degenerativnih promena. Kod pojedinih se do kraja života ne javljaju nikakve tegobe, dok se kod drugih progresija nastavlja tako da već u 50. godini imaju ozbiljna oštećenja hrskavice i bolove.

- Fizikalna terapija je jedna od metoda koja može da ublaži i smanji tegobe u početnoj fazi. Tu su i savremeni lekovi koji obnavljaju hrskavicu i mogu da olakšaju tegobe na duže vreme. Naravno, kada bol postane nepodnošljiv, obavlja se operacija, koja podrazumeva ugradnju veštačkog kolena. Implantati su urađeni od najsavremenijih materijala i to titanijuma ili legure hroma, kobalta i molibdena. U tom pogledu zdravstvene ustanove u Srbiji ne zaostaju za razvijenim zapadnim svetom - dodaje dr Radojević.

Prosek trajanja veštačkog kolena koji se danas koriste u lečenju degenerativnih oboljenja je 20 godina. Nakon intervencije, ljudima se poboljšava kvalitet života jer nema više bolova, a nakon izlaska iz bolnice vraćaju se normalnim svakodnevnim aktivnostima.

S. Tuvić

Nastavak na Blic...


Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Blic. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva ovog sajta, već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Blic. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite kako bi uklonili sporni sadržaj.