Izvor: Danas, 28.Jul.2015, 19:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Promena Ustava - teatar apsurda
Ustavna promena... E to vam je Godo! Stalno se spominje, glavni akteri se svađaju, mire, vole, vode monologe, ćute, odgovaraju jedno, iako ih pitate drugo, i sve vreme gledalištu najavljuju Godoa. A njega nema, pa nema. 'Aj' što ga nema, al' niko ne zna šta je to.
Prvo je najavljena promena Ustava. Onda formiran Akcioni tim za promenu političkog sistema. Predsednik Akcionog tima je parafrazirao misao koja se pripisuje Čerčilu - kada nećeš da uradiš nešto, formiraš radnu >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << grupu. Al' ako je nazoveš akcionim timom, to je već garant rezultata! Ono istina, i stari Latini su govorili da je ime znak. (Nomen est omen.) Na početku niko ne reče šta menjamo; da li ceo Ustav ili određene delove. Koje? Kada je vladajuća većina optužena da je pravi cilj ustavne promene likvidacija preambule, usledio je demant. (I to kakav!) Preambula se neće menjati. Ona nije cilj reforme. Štaviše, Akcioni tim nije formiran zbog promene Ustava, već zbog reforme političkog sistema? Čija se, by the way, osnovna struktura uvek nalazi u ustavnom tekstu. Ne, ne, ne... - stiglo je pojašnjenje od koalicionih partnera - u pitanju je, u stvari, reforma izbornog sistema. Pa, da - taman da se uhvatim za naznaku tanušne logičke niti - vaistinu izborni sistem nije utemeljen Ustavom, već zakonom.
Al' što ste onda uopšte spominjali promenu Ustava? I zašto nije formiran Akcioni tim za reformu izbornog, nego političkog sistema? U stvari redukovaće se parlament sa 250 na 125-150 narodnih poslanika. Pa to je regulisano Ustavom? Možda će se, u stvari, menjati i način izbora sudija, što je takođe ustavna materija. Ali menjaće se i položaj i način finansiranja političkih stranaka, referendum i narodna inicijativa... Pre početka rada dobili smo vrlo precizno i konkretno objašnjenje: Akcioni tim će, zapravo, razmotriti sva pitanja vezana za reformu političkog sistema, pa će onda pripremiti predloge za njegovo unapređenje. Nakon četiri slušanja i skoro mesec i po dana rada, saopšteno je i epohalno otkriće. Ipak bez zadiranja u ustavni tekst nije moguća promena političkog sistema. Eureka!
Teatar apsurda je bio književna reakcija na besmisleni položaj čoveka. Naš nesuvisli ustavni igrokaz je produkt apsurdne političke scene. Kada bi neko popisao ove kontradiktornosti, uspeo da se vrati pred 1969. godinu u vreme procvata teatra apsurda i publikuje svoja popisanija, siguran sam da bi Beket izvisio za Nobelovu nagradu. Štaviše, strepim da bi ovim delom bio književno potpuno marginalizovan. Tako je to, život piše romane, ali naš politički život ostaje dosledan samo jednom književnom žanru - teatru apsurda. Akcioni tim će popisivati sve uočene slabosti i želje parlamentarnih i vanparlamentarnih političkih grupacija, konstitucionalista, SANU, istaknutih pojedinaca... Svi su dobrodošli. Svačije primedbe će se uvažiti. Maltene, javni konkurs za promenu Ustava. Anketari samo što nisu poslati u mesne zajednice. Prava samoupravna idila!
Mora se, međutim, priznati da ovako široko postavljena rasprava svakako predstavlja napredak u odnosu na donošenje važećeg Ustava koji je sklepan telefonskim dogovorom političkih lidera, bez bilo kakvog uključivanja stručne javnosti. Predlog ustava je samim poslanicima bio serviran na dan glasanja u ranim jutarnjim, pekarskim satima, poput bureka kojim noćobdije posle terevenke pokušavaju da ugase posledice bančenja. Tako je i naš Ustav od 2006. trebalo da nas otrezni od netre(zve)nog političkog života. No, kao što burek nije najbolji lek za izlazak iz kruga bekrijanja, tako ni instant ustavna rešenja ne leče naše političke mamurluke.
Trenutno široko i otvoreno postavljena rasprava naoko deluje kao šansa da se uspostavi jedna široka rasprava, no mimo scenografije i nepovezanog dijaloga nedostaje suština. Ne zna se šta se zaista želi menjati u ustavu. Izgleda da se može menjati sve, mnogo toga, vrlo malo ili ništa. Ustavne revizije, otuda, može da bude, al' opet, ne mora da znači. Uz nju može ići i promena drugih krucijalnih tačaka političkog sistema. Možda će se one menjati na kraju bez zadiranja u ustavni tekst, a možda i od toga ne bude ništa. Za moj ukus isuviše možda. Upravo zato ustavne rasprave podsećaće na "lutanje gusaka u magli".
Ukoliko se zaista želelo pristupiti ozbiljnoj reformi, postojalo je više puteva koji vode ka ozbiljnijem završetku posla. I za njih još uvek nije kasno! Bez vladajuće većine nema promena ustava. Kako je to M. Jovičić sažeto izrazio: "Promene ustava su izraz onih društvenih snaga koje u datom društvu vode glavnu reč." Otuda je vladajuća većina mogla definisati koje su problematične tačke postojećeg ustavnog (i)li političkog sistema, izložiti eventualno nove moguće koncepte, pa otvoriti raspravu; tome je mogla pridodati i rešenja koja se sigurno neće menjati i nalaze se po njenom sudu s one strane crvene linije; a eventualno precizno definisati i pitanja koja nisu primarna, ali su otvorena za raspravu i sugestije.
Ako sve ostane na rasplinutoj raspravi, dok se ne zna šta se menja, kako se menja i zašto se menja, a onda nam se samo serviraju gotova rešenja koja treba progutati, to ne da nije rasprava, nego njeno bledo fingiranje. Pozorišni znalci bi rekli: loša šmira. Ako smo prethodni put dobili Ustav poput vrućeg jutarnjeg bureka, u ovoj situaciji će nas sačekati davno pripremljen, sada već ustajali burek koji je čamio dok su nas kuvari zamajavali dajući nam lažnu nadu i slušajući naše želje o fino ukrčkanim ustavnim delikatesima, unapred znajući da je služenje bureka koji se bajati jedino što ćemo dobiti.
Autor je doktorand Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, zaposlen u Institutu za uporedno pravo
.jpg)
