Profit od šećera 60 miliona evra  

Profit od šećera 60 miliona evra

Zabrana izvoza šećera u zemlje Evropske unije nije rezultat političkih ili pritisaka lobista. Nije bilo političkih igara iz EU, već se radi o našem propustu, koji mora biti ispravljen u naredna tri meseca, rekao je Nebojša Čović, potpredsednik Vlade Srbije, ističući da je Odbor za privredu i finansije Skupštine Srbije utvrdio postojanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nepravilnosti u izvozu šećera koji nije proizveden u Srbiji. - Očigledno je da nije bilo samo izvoza šećera proizvedenog u domaćim fabrikama. Odbor je komisiji koja se bavi problematikom šećera predložio seriju zaključaka koji bi omogućili da se takve stvari više ne ponove - rekao je Čović, iznoseći podatke da su naši uvoznici kupovali najviše u Nemačkoj i Austriji, a zbog subvencija EU njihovim proizvođačima plaćali su cenu od 277 dolara za tonu. Prilikom izvoza u Evropsku uniju šećer je prodavan po ceni od 580 dolara. Razlika u ceni je bila oko 300 evra po toni, što znači da je zarada na 200.000 izvezenih tona iznosila oko 60 miliona evra.

Za protekle dve godine u Srbiji je, prema Čovićevim navodima, proizvedeno oko 487.000 tona šećera, a domaća potrošnja u ovom periodu iznosila je 440.000 tona. Realni viškovi šećera iznosili su 46.400 tona, a u Evropsku uniju izvezeno je 347.000 tona šećera. U istom periodu uvezeno je 199.000 tona šećera.

- Šećer je dolazio u rinfuzi brodovima i kamionima, jedan kontigent od 76.800 tona stigao je preko Crne Gore, a šećera od trske je uvezeno svega 15.000 tona. Nema nikakvih lobija i politizacije u Evropskoj uniji povodom našeg izvoza šećera. Predstavnici EU su nas najdobronamernije upozoravali na ovaj problem. Prvo pismo su saveznim organima poslali 8. aprila 2002. godine, zatim 12. aprila, pa 26. juna iste godine. Najdobronamernije mislim da bi i Miroljub Labus, tadašnji potpredsednik Savezne vlade, trebalo da kaže šta se u to vreme događalo, jer je prvo pismo bilo upućeno njemu. Međutim, naši izvoznici nisu mogli sami da rade i predstavnici EU bi trebalo da istraže koje firme u Italiji i Grčkoj su učestvovale u ovom poslu - rekao je Čović.

Objašnjavajući da srpsku proizvodnju šećera kontrolišu tri grupacije, Čović je naveo da su u prvoj grupi su šećerane vezane za italijanske vlasnike, u drugoj je grčki 'Helenik šuger', a treća grupacije je vezana za domaćeg vlasnika.

- Niko iz vlasti nije učestvovao u ovom poslu, ali u sledeća tri meseca ministar poljoprivrede Dragan Veselinov mora da pripremi odgovarajuće mere koje će sprečiti da se to ponovi. U sklopu borbe protiv organizovanog kriminala MUP takođe mora da preduzme mere protiv odgovornih osoba. Trebalo bi uvesti i prelevmane, odnosno odluku prema kojoj bi uvoznici plaćali 14,15 dinara na svaki uvezeni kilogram. Takođe, trebalo bi tražiti garancije domaćih proizvođača da se u tom slučaju neće monopolski ponašati, dizanjem cena ili stvaranjem nestašica - rekao je Čović.

Predsednik stranke G17 plus Miroljub Labus izjavio je juče da je u Briselu od zvaničnika Evropske unije dobio uveravanja da je odluka o privremenom ukidanju preferencijala na izvoz šećera iz Srbije tehničke, a ne političke prirode.

Labus je rekao da će Srbiji biti vraćene povlastice na izvoz šećera na tržište EU ukoliko se u naredna dva meseca obezbede uslovi za dobijanje pouzdanih dokaza carinske službe da je šećer proizveden u srpskim šećeranama.

- U slučaju da se u tom roku ne pruže takve garancije, doći će u pitanje i preferencijali na izvoz druge robe iz Srbije - upozorio je Labus posle povratka sa putovanja u Brisel.

On je podsetio da su preferencijali na izvoz robe iz tadašnje SRJ dobijeni u novembru 2000. godine, ali je pet meseci trebalo da se Srbija i Crna Gora usaglase oko toga kad će početi da se koriste te povlastice, jer nije postojao pečat jedinstvene carinske službe.

- Sve do formiranja nove državne zajednice nije postignut dogovor o jedinstvenoj carini, tako da je Evropska komisija, koja sarađuje sa suverenim državama, a ne pojedinim njenim entitetima, stalno slala signale da postoji problem sa korišćenjem preferencijala na izvoz šecera. Jednom je to moralo da se preseče i zato je nedavno usledila odluka o privremenom ukidanju preferencijala - objasnio je Labus.

Labus je, povodom dileme da li su preferencijali dobijeni samo na izvoz tržišnih viškova šećera, rekao da šećerane iz Srbije mogu da po odobrenim povlasticama EU prodaju sve što proizvedu.

- To je mogućnost za dobru zaradu šećerana i svih koji učestvuju u lancu proizvodnje šećera, jer na jednoj izvezenoj toni te robe može da se ostvari profit od 300 dolara - rekao je Labus, objašnjavajući da se šećer prodaje EU po ceni od oko 600 evra, a na svetskoj pijaci može da se nabavi za naše tržiste za 290 dolara po toni.

Labus je predložio i ukidanje prelevmana, specijalne uvozne takse na uvoz šećera, što bi omogućilo da pojeftini šećer koji bi se prodavao samo potrošačima u Srbiji.

- Važno je da se povrate izgubljeni preferencijali, jer bi se na taj način popravio rejting Srbije - rekao je Labus i dodao da vraćanje tih povlastica ne zavisi od toga da li će se otkriti zloupotrebe vezane za izvoz šecera u EU. Utvrđivanje tih zloupotreba je, prema njegovim rečima, važno zbog naših građana i potvrde da je država spremna da izađe na kraj sa onima koji krše propise.

Agencija Beta istovremeno javlja da je zamenik šefa kancelarije Evropske komisije u Beogradu Jan Vilem Blankert izjavio da je u Srbiju došlo 16 carinsnih i poreskih stručnjaka Evropske unije, kako bi pomogli prevazilaženju problema sa izvozom sećera. Njihov broj će uskoro biti povećan na 30 i oni će u saradnji sa srpskom carinom pokušati da naprave pouzdan carinski sistem za sve proizvode, rekao je on na predstavljanju studije o industriji šećera u Srbiji i Crnoj Gori.

- Odluka o suspenziji povlašćenog izvoza šećera u EU doneta je zbog neadekvatne kontrole kvaliteta šećera u carinskom sistemu Srbije i Crne Gore. Konstatovali smo da su propisi o kontroli kvaliteta potpuno neadekvatni i primetili da uz veliki rast izvoza iz Srbije u EU značajno raste uvoz šećera iz EU, što je proizvelo sumnju da se radi o reeksportu - rekao je Blankert. Z. D. Nemci zamrzli ugovore

Direktor Fabrike šećera u Crvenki Milan Petrović izjavio je Beti da su, zbog tromesečne suspenzije izvoza domaćeg šećera na tržište Evropske unije, nemački partneri ove šećerane zamrzli kupoprodajne ugovore s njom.

- Suspenzija izvoza šećera nanosi velike štete našoj fabrici, a postoji mogućnost i da Nemci, za vreme suspenzije, nađu nove partnere - rekao je Petrović 'Građanskom listu'.

On je naveo je da se grčka kompanija 'Helenik šuger', koja je vlasnik šećerana u Crvenki i u Žablju, bori da suspenzija izvoza na tržište EU bude ukinuta, kao i da je u stalnim kontaktima sa Evropskom komisijom koja je donela odluku o suspenziji. Reagovanje 'MK komerc' povodom pisanja 'Blica' o izvozu šećera u zemlje EU Nismo radili protiv sebe

Povodom afere sa izvozom šećera na tržište zemalja Evropske unije, juče se oglasila i kompanija 'MK komerc' iz Novog Sada pismom koje prenosimo u celosti:

'Stara je izreka da laž ima hiljadu lica, a istina samo jedno, pa time i naš zadatak da javnost upoznamo s celinom problema oko izvoza šećera u Evropsku uniju, neće biti lak posao i neće se završiti samo objavljivanjem ovog demantija. Ipak, neistine i insinuacije koje je novinar Putniković izneo u svome članku, neće biti teško dokazati. Kao i svaka lažna konstrukcija sa malicioznim ciljevima i ovaj članak se delom zasniva na istinitim činjenicama, naravno s namerom da ta lažna konstrukcija bude što ubedljivija i prijemčivija za neupućenog čitaoca. Tako novinar Putniković piše da je Delegacija Evropskog biroa Evropske komisije za suzbijanje privrednog kriminala novembra 2002. godine bila u SRJ i odmah potom iznosi neistinu da cilj te misije bio 'kontrola šećera koji je društvo ‘MK komerc’ uvezlo u SRJ, provera porekla šećera izvezenog iz SRJ u zemlje članice EU od ‘MK komerca’ i ZZ ‘Panoninvesta’ (sa sedištem na istoj adresi), provera uvoznih i izvoznih deklaracija za šećer u Carinarnici Novi Sad i provera pravila o poreklu šećera proizvedenog u Šećerani ‘Crvenka’, kao i provera proizvoda izvezenih iz te fabrike'. Puna istina je da je OLAF u novembru 2002. godine bio u SRJ, ali radi kontrole svih proizvođača i trgovaca šećerom, a u vezi s problemom izvoza šećera u EU. Dakle, cilj misije OLAF-a nije bio samo 'MK komerc' i ZZ 'Panoninvest'. Neupućenom čitaocu i celokupnoj javnosti novinar Putniković lažno sugeriše da je 'MK komerc' već unapred odabran kao cilj kontrole, što je providna neistina koja se lako može dokazati uvidom u protokol o saradnji OLAF-a i Savezne uprave carina.

Kao što lako iznosi neistine, tako novinar Putniković lako i zaključuje da su 'preferencijali Srbiji za izvoz šećera u EU ukinuti i zbog nemogućnosti uvida u svu dokumentaciju i poslovanje ‘MK komerca’ sa šećerom.' Logiku i osnovanost ovakvog 'lakog zaključivanja' novinar Putniković i 'Blic' moraće ipak dokazati i pred nadležnim sudom, jer takav navod nije sadržan ni u jednom zvaničnom dokumentu ili izjavi zvaničnika EU.

U želji da istinito i celovito informišemo javnost, ističemo da je OLAF-a, uz asistenciju Carinarnice Novi Sad, u novembru 2002. godine kontrolisao poslovanje 'MK komerca' u vezi sa izvozom i uvozom šećera u zemlje EU i da su tom prilikom OLAF-u stavljeni na uvid svi traženi dokumenti. Štaviše, 'MK komerc' je predložio da OLAF prekontroliše poslovne objekte i skladišta koja 'MK komerc' ima u vlasništvu ili koristi za promet šećera, da bi se utvrdilo da li postoje uređaji ili postrojenja za prepakivanje šećera. Ovaj predlog je prihvaćen i prekontrolisana su sva skladišta u Petrovaradinu. Tada je utvrđeno da se uvozni šećer čuva i skladišti odvojeno od šećera proizvedenog u domaćim šećeranama i da 'MK komerc' ne poseduje uređaje za prepakivanje šećera.

Suprotno od navoda novinara Putnikovića, 'MK komerc' je OLAF-u stavio na raspolaganje sve tražene dokumente sa obavezom da na naknadni zahtev OLAF-a dostavi i druge dokumente vezane za pojedine poslove. Međutim, OLAF po završenoj kontroli nije tražio nikakve naknadne informacije, niti nam je ikada dostavio protokol o obavljenoj kontroli. Tokom celokupne kontrole nikada se nije postavljalo pitanje autentičnosti atesta o poreklu šećera. Naprotiv, da je tražena provera autentičnosti atesta, 'MK komerc' bi na tu proveru vrlo rado pristao, s obzirom na to da ateste za uvozni šećer daju tržišna i sanitarna inspekcija i 'Jugoinspekt', a ateste za domaći šećer sami proizvođači. Navodna konstatacija OLAF-a (koja 'MK komercu' nikad nije dostavljena) da važeće carinsko zakonodavstvo ne predviđa nikakve sankcije za slučajeve lažnog atesta porekla, ukazuje na nepoznavanje našeg zakonodavstva, pošto su sankcije za izdavanje lažnog atesta predviđene propisima koji uređuju tu oblast, a izdavanje bilo koje lažne isprave predstavlja krivično delo. Očigledno je da ovakva konstatacija OLAF-a nema poseban značaj, pošto se nikada nije ni postavilo pitanje lažnog atesta, već novinar Putniković indirektno pokušava čitaocima nametnuti zaključak da je neko izdavao lažne ateste.

Istina je da je 'MK komerc' odbio da OLAF-u preda generalnu listu svojih dobavljača i kupaca šećera u zemlji i inostranstvu. Takav skup informacija u svakoj ozbiljnoj kompaniji predstavlja najstrože čuvanu poslovnu tajnu i nijedno zakonodavstvo ne predviđa takvu vrstu obaveze u toku kontrole poslovanja. U želji da se ostvari dobra saradnja sa OLAF-om, 'MK komerc' je ponudio da pruži sve informacije za pojedine slučajeve za koje OLAF iskaže interes. Tako je među ostalim slučajevima OLAF-u predočena i sva dokumentacija o uvozu šećera s Tajlanda i njegovoj celokupnoj prodaji na domaćem tržištu (uključujući podatke o kupcima, količinama i cenama). Iz svega iznetog vidljivo je da je OLAF imao na raspolaganju sva dokumenta koja je tražio i da odbijanje 'MK komerc' da preda generalnu listu svojih dobavljača i kupaca nije moglo onemogućiti integralnu kontrolu. Uostalom, o kakvoj se integralnoj kontroli može govoriti, kada je OLAF kontrolu vršio samo dva dana.

Svi drugi podaci sadržani u članku novinara J. Putnikovića, a koji se odnose na ino dobavljače šećera, potiču od samog 'MK komerca' i poznati su duži niz godina našim carinskim i inspekcijskim organima, kao i Narodnoj banci Jugoslavije. Ko će za 'MK komerc' biti ino dobavljač uvoznog šećera zavisi samo od toga kakav se kvalitet i cena šećera nude i nikakvi drugi kriterijumi ne postoje. Višegodišnja uspešna saradnja i stečeno poverenje, uslovili su da kompanije 'Maksvel Atlantik' iz SAD i 'Union intertrejd' s Britanskih Devičanskih Ostrva budu jedni od značajnijih ino partnera 'MK komerca'.

Pored demantija malicioznog i senzacionalističkog pisanja novinara Putnikovića, ovim pismom želimo posebno ukazati našoj javnosti da je 'MK komerc' inicirao niz aktivnosti kod nadležnih državnih organa kako bi se sprečile aktivnosti i zloupotrebe koje bi ugrozile izvoz domaćeg šećera u zemlje EU. Pre svega, to je bio suštinski interes 'MK komerca' kao vlasnika tri domaće šećerane i zakupca šećerane u Zrenjaninu, ali i kao kompanije koja želi dati svoj puni doprinos oporavku naše privrede. Naravno da je svakom razumnom čoveku nemoguće poverovati da bi 'MK komerc' radio protiv svojih sopstvenih interesa tako što bi kršio pravila EU o izvozu domaćeg šećera i sam sebi onemogućio izvoz šećera. Pre će biti da je pozadina ovakvog članka interes da se senzacionalističkim člancima podigne tiraž novina i očigledna nesposobnost ili odsustvo želje da se shvate stvarni uzroci odluke EU da privremeno suspenduje izvoz domaćeg šećera.

Za kraj možemo samo još reći da o ozbiljnim stvarima mogu razgovarati samo ozbiljni ljudi, a o ozbiljnim temama mogu pisati samo ozbiljni novinari i novine. U slučaju 'Blica' i novinara J. Putnikovića nedostajala je, nažalost, upravo ozbiljnost', piše u pismu koje je potpisao predsednik Upravnog odbora 'MK komerca' Miodrag Kostić.

0 0

Dodajte komentar