Izvor: Politika, 21.Dec.2014, 10:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prisno sećanje na kultno delo „Valter brani Sarajevo”
Susret sa premijerom velike Kine u Skupštini Beograda odisao je prisnošću i podsećanjem na kultno delo Šibe Hajrudina Krvavca „Valter brani Sarajevo”. U ime Bate Živojinovića i svih stvaralaca poklonio sam mu ovaj film na di-vi-diju, u znak sećanja na boravak u Beogradu.
Prisećali smo se kakav je značaj imao ovaj film na kinesko gledalište. Davnih godina gledaoci su bili poneseni kada su ugledali svoje heroje iz filma „Valter brani Sarajevo” na Tjenanmenu. Ti dani se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ne zaboravljaju. Naizust su svi znali pesmu „O bela, ćao” i „Bandijere rosa”. Zajedno smo pevali. Cela Kina je bila na nogama. Kad sam bolje upoznao Hajrudina Šibu Krvavca, otkrio sam njegov urođeni dar komunikacije sa ljudima i nepatvorenu dobrotu kojom je vraćao veru u ljude, a zaraznim smehom rušio sure dane. Ne poznajem čoveka koji je imao više prijatelja od njega, iz svih životnih sfera u Sarajevu. Bio je svestan da živimo u svetu zlih, ali nije za njih mario. One koje je voleo, čuvao je kao kap vode na dlanu. U hotelu „Evropa” imao je svoj sto, ponašao se gospodski, sa njegovih usana nikada nije izašla ružna misao o drugima. Bez usputne psovke u razgovoru nije bio on, a umeo je raskošno da priča. Imao sam privilegiju da sedim i sa njegovim velikim prijateljima Muratom Kusturicom i Mithadom Mutavdžićem, rediteljem „Doktora Mladena” u kome smo Paja Vujisić i ja igrali. Njihove sedeljke su ličile na raskoš i dert aga i begova iz vremena kojeg više nema u Sarajevu. U ovom, ne tako davnom bolnom ratu nemali broj ljudi pitao bi se: „Šta bi činio naš Šiba?”
Ne znam. Ali, znam da bi patio kao i svi njegovi, nesrećno obogaljeni i nestali u tom bosanskom paklu. Iako nije imao nikakvo filmsko obrazovanje, inspirisan velikim filmom „Topovi sa Navarone”, ostavio je trag u filmskom stvaralaštvu i „Diverzantima”, i „Valterom” i „Mostom”.
Njegovi filmovi su jednostavni, iskreni, dramatični i nose emociju. Oni promovišu klasične ljudske vrednosti – prijateljstvo, herojstvo i odanost cilju… Umro je 11. juna, leta 1992. u sarajevskoj bolnici.
A s proleća te godine, pod neshvatljivom kanonadom i opsadom Sarajeva sa Trebevića, saznao sam da je Šiba u bolnici. Nazvao sam ga. Dugo smo ćutali. Kao da nismo ništa imali da kažemo jedan drugom o suludom trenutku života. „Nisam mogao, Šile, da poverujem da si u bolnici? J… bolnicu, Ljupče. Kako dođe tako i ode.”
Znao sam da je godinama kuburio sa zdravljem. „Predosećam tvoj odgovor, ali me saslušaj. Našao sam puta i načina da te sigurno izvučem iz Sarajeva...” Nije mi dao da nastavim. Samo mi je rekao: „Ljupče, ostajem ovdje i ne mrdam se. Sve drugo ne bi ličilo na mene.”
Uz susret sa predsednikom Vlade Republike Kine ostalo mi je i sećanje na barda režije Hajrudina Šibu Krvavca.
Omaž čoveku kome dugujemo zahvalnost što nam je pružio šansu da igramo u njegovim filmovima.
Ljubiša Samardžić
objavljeno: 21.12.2014.
.jpg)
