Prazna lovišta, puni džepovi  

Prazna lovišta, puni džepovi

Beograd Pola miliona ubijenih ptica otkrivenih u Italiji, za koje se osnovano sumnja da potiču sa naših prostora, samo je vrh ledenog brega dugogodišnjeg unosnog biznisa započetog u vreme inflacije, negde sakrivenog u šumi zakonom neregulisanih odnosa, zaobilaženjem zakonskih propisa, korumpiranih lovačkih udruženja i pojedinaca, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i ljudi sa velikim funkcijama sa ove strane i 'darežljivih lovnih turista', mahom iz Italije, s druge strane, koji su ovde otkrili meku za svoj 'lov bez granica'. Vreme izbijanja afere se poklopilo sa izradom i promovisanjem dve opsežne studije o razvoju lovstva u Srbiji, u okviru lovačkih saveza Srbije i Vojvodine gde su projektovane mere očuvanja i održivog lovnog korišćenja lovne divljači. Svi akteri, u međusobnim optužbama se pozivaju na zakone, tvrdeći da su samo oni ispoštovali propise a drugi nisu, postoje i najavljuju se tužbe, vrše se pritisci na ljude koji nešto više znaju o zakulisnim radnjama i mešetarenjima.

- Ovde je u pitanju zloupotreba lovnog turizma. Do 1988. godine imali smo samo nekoliko agencija za lovni turizam, a cene za odstreljene vrste su formirane u lovačkom savezu. U to vreme je godišnje u Srbiju dolazilo između osam i deset hiljada stranih lovaca-turista i ostvarivan je prihod između pet i deset miliona maraka. Početkom devedesetih, broj turista je drastično opao, ali je zato niklo više od 50 privatnih lovno-turističkih agencija koje ne ispunjavaju ni minimalne uslove da se bave lovnim turizmom. Dokaz su i ove dve agencije koje su uhvaćene u nelegalnom i protivzakonitom lovu zaštićenih vrsta ptica - tvrdi mr Zoran Ristić, direktor novosadskog 'Lovotursa'.

On ističe da je posle ovoga što se dogodilo u Italiji bačena sramota na naše lovstvo i državu, pitanje je kad će i da li će više ozbiljni strani lovci i pravi turisti ovde doći, jer neće da rizikuju i budu uvučeni u nešto zbog čega mogu imati problema.

- Ovo je najveća antipropaganda lovnog turizma, zbog čega postoji i mogućnost da nam se zabrani učešće na najprestižnijem Sajmu lova u Breši - kaže Ristić.U Srbiji je 275 vrsta ptica proglašeno za prirodne retkosti i da se one ne smeju ubijati, pa čak ni uznemiravati, hvatati, držati niti je dozvoljeno uništavati njihova staništa.

Posebna priča je sporno lovište 'Gornja šuma' u Odžacima koje je ministarstvo poljoprivrede dodelilo italijanskom grofu Di Arvediju, a zbog čega je Lovački savez Srbije tužio Ministarstvo poljoprivrede. Ljudi iz lokalnog lovačkog udruženja 'Mostonga' u Odžacima, koje je do aprila gazdovalo tim lovištem, tvrde da je postupak izveden nezakonito i da su oštećeni. S druge strane, grof Di Arvedi kaže da je sve izvedeno po zakonu i da su oni 'namerno tužili ministra, kako bi usporili dobijanje lovišta njemu na gazdovanje' i napominje da je njemu u interesu da se ta presuda što pre donese.

- Od nas je traženo da mi konkurišemo. Mi to nismo uradili, s obzirom na to da smo već imali rešenje o gazdovanju tim lovištem do 2005. godine. Nikad nije izvršena primopredaja lovišta između korisnika, to jest LSS i novog korisnika, niti je isplaćena nadoknada. Inače, taj prostor je pet godina bio rezervat sve divljači, takozvani, zabran. Mi ne krivimo firmu 'Kraljevska prepelica', već one koji su, kršeći Zakon o lovstvu, nelegalno dali lovište drugom na korišćenje. Tamo se stalno puca, a šta se lovi mi ne znamo niti imamo pravo na uvid - kaže Dragan Breka, predsednik Lovačkog udruženja 'Mostonga' u Odžacima.

Živko Radosavljević, savetnik za šumarstvo u Republičkom ministarstvu za poljoprivredu, kaže da su tvrdnje Lovačkog saveza Srbije o lovištu u Odžacima netačne, a tužba Vrhovnom sudu besmislena.

- Cela priča je zasnovana na neistinama. Ministarstvo je raspisalo konkurs i oni se nisu javili, a Udruženje iz Odžaka je odbilo da izvrši primopredaju lovišta. Osim toga, ministarstvo je nepotrebno u celoj priči, s obzirom n to da predsednici lokalnih lovačkih društava koja gazduju lovištima zaključuju ugovore sa agencijama za lov, pa se na tom nivou i događaju najveće zloupotrebe. Nijedan državni organ ne daje saglasnost za ulazak lovaca u lovišta - kaže Radosavljević.

Odgovorni iz 'Mostonge' tvrde da nisu pristali na primopredaju lovišta, jer je to podrazumevalo prebrojavanje divljači, što nije bilo izvodljivo u proleće, kad je bujna vegetacija.- U konkursu za dodelu lovišta jedan od uslova je bio poplavljivanje određenog dela terena, što je indikativno, s obzirom na to da je preduzeće 'Kraljevska prepelica' to lovište registrovala kao Centar za prihvat i korišćenje šljuke i jarebice poljske, koje obitavaju isključivo na suvim terenima - napominje Janko Bocka iz 'Mostonge' i pita se zašto Italijani dolaze ovde da love fazana i za to plaćaju 22 marke po primerku, kada u Italiji primerak košta 14.

Iz ovog udruženja tvrde da je, između ostalog, povređen i Zakon o privatizaciji, gde se imovina od opšteg interesa ne može davati u zakup i pozivaju se na izjavu premijera Zorana Đinđića da se prirodna dobra ne mogu davati na korišćenje stranim državljanima.

- Geneza cele pojave datira od vremena inflacije kad se firmama koje su se zvanično bavile lovnim turizmom priznavao zvanični kurs po cenovniku, dok su takozvane agencije radile po crnom kursu što im je donosilo veliku zaradu i to je bila direktna stimulacija šverca. Kad su se one potkožile, onda su već imali uslove, a i pare, da pribavljaju i papire - tvrdi prof. dr Vukoman Šelnić, predsednik Lovačkog saveza Vojvodine. Šelnić, kao i njegove kolege iz Lovačkog saveza Srbije i 'Lovotursa', negira tvrdnje ljudi iz agencija da one uvode zdravu konkurenciju i razbijaju monopol.

- Tu se samo stvara prostor za mešetarenje. Mi nemamo ništa protiv toga da se i drugi bave ovim poslom, ali na osnovu validnih licenci. Nije normalno da se neko tek tako pojavi, koristi državnu baštinu i prirodnu svojinu, sve dobro unovči, a da zauzvrat ništa ne unese. On ne sme da opustoši pet-šest lovišta, a onda ide dalje, ne obnavljajući divljač. Nijedna od tih agencija nije članica lovačkih saveza niti podnose izveštaj o onome šta rade. Na stranu što se uz to uništavaju zaštićene vrste, kaže Aleksandar Pantelić iz Lovačkog saveza Srbije.

Zoran Ristić takođe tvrdi da država nije propisala uslove za dobijanje licence za bavljenje lovnim turizmom, pa, primera radi, i građevinska firma, može da se doregistruje i radi kad je sezona, pokupi kajmak, a ništa ne uloži u lovište, što je obavezna po zakonu. - Izostao je stručni aspekt i otvoren put zloupotrebama, jer onaj koji drži drvaru, a bavi se lovom u životu nije čuo za međunarodne konvencije, Zakon o lovstvu, on vidi samo dobru zaradu. Jedini način je da licencu izdaje prvi korisnik lovišta, a to je Lovački savez Srbije i da onda one agencije koje dobiju licencu moraju davati tačan broj turista, lovnih dana, odstreljene divljači, ukupnu vrednost usluga i da ta evidencija bude na jednom mestu - kaže Ristić.

Poseban problem je, ističe Pantelić, unos određenih vrsta divljači, posebno ptica iz drugih zemalja. - To može da se radi, ali uz licencu Republičkog zavoda za zaštitu prirode, mišljenje Vlade o unosu i introdukciji ptica i uz odgovarajuće potvrde medicinskih institucija. Potrebno je uzorkovanjem izvršiti najmanje pet pretraga, od kojih je jedna i na meningitis koji se prenosi jajima. U jednoj susednoj zemlji je otkrivena jarebica sa virusom te opake bolesti - napominje Pantelić. Ranko Pivljanin

0 0