Izvor: RTS, 29.Mar.2015, 01:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potreban jači odgovor na seksualno nasilje nad decom
Od petoro dece u Evropi jedno je preživelo neki vid seksualnog nasilja. Slično je i u Srbiji. Prva nacionalna studija o tome, koju pripremaju Incest trauma centar i Ministarstvo prosvete, trebalo bi da bude završena do juna.
Studija će dati preciznije podatke o tome koliko je dece školskog uzrasta doživelo neki vid seksualnog nasilja. Incest trauma centru u Beogradu, nedeljno se prijavi sedam takvih >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << slučajeva, a to je, kažu, samo vrh ledenog brega.
Članovi vršnjačkog tima za borbu protiv seksualnog nasilja obučeni su da prepoznaju nasilje i da odreaguju na pravi način. Među njima su Danica Njego i Nevena Mladenović.
"Ne bi trebalo da tračarimo po školi, jer to dete može da se postidi, nego bi trebalo da kažemo nekoj osobi od poverenja", objašnjava Danica Njego iz OŠ "Đura Daničić" u Beogradu.
"To se teško primeti, ali bih sačuvala tu tajnu. Nikom ne bih pričala, ali bih predložila šta da uradi, kome da prijavi", kaže Nevena Mladenović iz iste škole.
Edukator sa Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Sara Pejčić ističe da je najveći problem kada osobe koje misle da mogu da pomognu, u stvari, samo odmažu.
"To je ono što smo prvo ovde naučili. Da ako nismo dovoljno stručni da nađemo pravo rešenje, da uputimo na nekog ko to može", kaže Sara Pejčić.
U Srbiji još uvek postoje stavovi da se u privatnost porodice ne zadire. Otud i podatak da je svega pet odsto ljudi spremno da prijavi nasilje nad detetom u porodici koju poznaje.
"Zakonska obaveza prijavljivanja se nedovoljno poštuje zato što nema ni sankcija ako ne prijavite. Ništa vam se neće dogoditi, ali će seksualno nasilje nad detetom nastaviti da se dešava", kaže Dušica Popadić, psiholog Incest trauma centra.
Nastavnici, koji veliki deo vremena provode sa decom, obučavaju se da, na osnovu promene ponašanja učenika, prepoznaju ili posumnjaju da dete trpi nasilje.
"Pokazalo se da, kada se reaguje odmah, kada se s tim odmah sastane, kada se poštuju procedure koje je ministarstvo propisalo, da su i posledice manje, ali i preventivno mi uspevamo da smanjimo intenzitet nasilja", kaže Biljana Lajović iz Jedinice za prevenciju nasilja Ministarstva prosvete.
Ako se na nasilje ne odgovori na pravi način, ako se ne veruje u iskaz deteta, ako sudski postupci traju dugo, tada ni konačna kazna za nasilnika, kažu stručnjaci, za oporavak deteta ne znači mnogo.
"U ovoj državi lako posežemo i skloni smo da reagujemo da će nam krivično pravo sve rešiti. A ne koristimo pre toga, mnogo više, one fine modele koje nudi sistem socijalne i porodično-pravne zaštite", tvrdi Ivana Stevanović iz Centra za prava deteta.
Od toga zavisi, upozoravaju stručnjaci, da li će dete prevazići traumu ili će nastaviti život kao žrtva. U nekim budućim odnosima, možda i samo postane nasilnik.
.jpg)
