Izvor: Politika, 31.Mar.2015, 08:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Po džepu fakulteta zbog sakrivanja informacija
Veliki broj fakulteta plaća od 5.000 do 120.000 dinara, jer nisu dostavili podatke o studentima koje je tražio „Rejting centar Srbije”. – Dekani: NVO zloupotrebio zakon i napravio unosni biznis
Beogradski Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Bogoslovski fakultet, veliki broj privatnih visokih škola iz Novog Sada i iz Beograda… samo su deo od najmanje 200 fakulteta i škola kojih je tužio „Rejting centar Srbije” tvrdeći da su prekršili Zakon o dostupnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << informacija od javnog značaja. Iznosi koje obrazovne institucije moraju da plate jer nisu dostavili podatke o studentima koje je ova nevladina organizacija (NVO) tražila su od 5.000 do 120.000 dinara, tvrde na fakultetima, jer se uz kaznu naplaćuju i troškovi advokata i sudski troškovi.
Dekani koji su nam se obratili sumnjaju da je reč o zloupotrebi zakona i unosnom biznisu koji je neko osmislio kako bi se domogao para, a ne, kako u ovom NVO tvrde, zato što su podaci potrebni kako bi se napravila prva rang-lista fakulteta u Srbiji.
Prvi čovek Fakulteta za projektni i inovacioni menadžment profesor dr Petar Jovanović kaže da je po ovom osnovu plaćeno 9.000 dinara i naglašava da nije ovde u pitanju novac, već da bi neko morao „da zaštiti obrazovne institucije od ovakvih zlonamernih pojedinaca koji im nanose štetu u cilju ostvarenja lične koristi”.
– Primamo dosta pošte, prvo nismo ni obratili pažnju na zahtev koji smo dobili od ove organizacije. Kada smo posle pogledali, shvatili smo da bismo morali da angažujemo sve zaposlene da rade nekoliko meseci kako bi odgovorili na sva pitanja, da ne govorim o tome da su nedopustivo tražili neke lične podatke studenata – objašnjava dr Jovanović, koji se takođe obratio i Rodoljubu Šabiću, povereniku za informacije od javnog značaja.
Iz kancelarije poverenika stigao je odgovor da su ustanove u obavezi da informacije kojima raspolažu učine dostupnim javnosti i da se o zloupotrebi prava može govoriti samo kada je zahtev očigledno nerazuman, što bi predstavljalo nedopustivo veliko opterećenje za određenu instituciju i remetilo normalan proces rada.
Borivoje Katić, direktor i osnivač ove nevladine organizacije, sa ironijom u glasu kaže da ne može da veruje da su došli u situaciju da odgovaraju na ovakve optužbe, samo zato što je jedna organizacija pokušala da uradi „sizifov posao” za koji je, primera radi, jedna siromašna Makedonija izdvojila novac iz državnog budžeta.
– Prvo, nisu u pitanju tužbe, nego pokretanje prekršajnog postupka. Drugo, ukoliko fakultet dostavi tražene informacije, sve se obustavlja. Ne znam tačno koliko je postupaka pokrenuto, angažovali smo advokatsku kancelariju koja se time bavi. Zanimljivo je da su na naše zahteve odgovorili veliki fakulteti, poput Ekonomskog ili Pravnog, a da je problema bilo najviše sa privatnim i malim fakultetima i školama – kaže za naš list Katić, inače pravnik po struci.
On objašnjava da je u ovom poslu pokušao da dobije podršku države, to jest Ministarstva prosvete za vreme Žarka Obradovića, ali nije uspeo u tome.
– Mi nismo tražili podatke o pojedinačnim slučajevima, na primer o Peri Periću, taman posla, već, recimo, prosek upisanih studenata za četiri godine. Niko nije od ovog napravio biznis, već je to bio jedini način, dakle preko prekršajnog suda, da dođemo do podataka. Mi pokušavamo od 2011. godine da napravimo rang-listu fakulteta. Bila je ideja da se uradi isto za čitav region bivše SFRJ i na kraju smo odustali, jer smo neočekivano naišli na ovu prepreku – odgovara Katić.
Na naše pitanje šta zapravo radi ova organizacija i ko ih finansira, Katić odgovara da su je osnovali njih 11, da su se finansirali iz sopstvenih sredstava i da su osnovali kancelarije u svim univerzitetskim centrima. Kada su ostali bez para, jer se posao neočekivano otegao u nedogled, pokušali su da dođu do novca i preko evropskih fondova i sada se nadaju da će ipak uspeti da naprave ovu rang-listu fakulteta i škola do sledećeg maja.
Po njegovim rečima, ovakva rang-lista postoji i u drugim zemljama i od koristi je prilikom upisa, kako budućim studentima i njihovim roditeljima tako i poslodavcima. Onima kojima to nije u interesu su upravo obrazovne institucije koje se bune, jer strahuju da će biti loše rangirane.
I „Politika” je pitala Rodoljuba Šabića da li postoji način da se spreči da neka organizacija napravi čitav biznis na ovaj način i dobila odgovor da Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, ne dozvoljava „ćutanje” administracije, odnosno ignorisanje zahteva, čak ni u situaciji kada organ ne raspolaže traženim informacijama.
Ignorisanje zahteva, dakle, kaže Šabić, jeste prekršaj. Međutim…
– Što se tiče eventualnog „biznisa” u vidu pokretanja prekršajnih postupaka i naplate troškova, jedini pravi način je nedavanje povoda za pokretanje prekršajnog postupka. Zakoni se moraju poštovati. I u kontekstu eventualnog „biznisa”, deluje mi kao neuporedivo veći problem činjenica da hiljade prekršioca zakona ne snose nikakvu odgovornost. Tri godine uzastopce Ministarstvo pravde nije pokrenulo prekršajni postupak ni protiv jednog prekršioca zakona, a sa sličnom praksom nastavlja i sada nadležno Ministarstvo za državnu upravu. Da su radili svoj posao i gonili prekršioce zakona, pored ostalog i ideja o „biznisu” bilo bi manje – kaže Šabić.
Sandra Gucijan
objavljeno: 31.03.2015.
.jpg)
