Izvor: Danas, 13.Avg.2014, 01:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opet reformski ćorak
Na stranicama Danasa učestale su polemike da li nam je taj „mrski kapitalizam“ sa još mrskijim tržišnim nadmetanjem u njemu uopšte bio potreban. Takva permanentna upitanost ne može biti ekonomski zdrava za zemlju sa toliko okasnelom, a zapravo ranom fazom razvoja kapitalizma i koja uprkos tome okleva da punijim jedrima zaplovi u liberalni kapitalizam.
Gde se toliko dugo čeka majčin politički sin đinđićevskog kova, koji neće „nikom poniknuti“ pred većinskom >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << svešću dugo indoktriranog naroda idealima „sabornog“ kolektivizma, kome baš i „ne leži“ tržišna arena borbenog individualizma.
Sejanje iluzija o povratku u socijalistički raj ili bar državni kapitalizam, sa što manje konkurentskog nadmetanja, ne podgreva samo nerealne nade „proletera“ i slabije stojećih građana već maltene nailazi na opštu podršku. Oni, iz takozvane političke klase građana, ne bi da žive samo od nuđenja i realizacije političkih ideja na svom (političkom) tržištu, već bi da se još negde „ugrade“. Pa gde lepše nego na troškovnu stranu budžeta države i poslovnih bilansa brojnih javnih, kao i sve brojnijih, na tržištu pljoštimice palih i na neodređeno vreme pod državnim skutom ušuškanih negdašnjih socijalističkih privrednih perjanica. A opet, i onima iz sveta rada (od fabričkih pa do pozorišnih radnika) san je da se (i po cenu štrajka glađu) nađu i ostanu u tim istim preduzećima i budžetima - a ne na tržištu. Brinući o veličini svog biračkog tela, političke stranke i te kako vode računa o takvim njihovim težnjama, pa je za njih onda i politički isplativije oderati i niz vodu pustiti sve ono u biznisu što nije dovoljno „krupno“ ili pak privilegovano, naravno, uz obilan pljusak krokodilskih suza.
Uglavnom je reč o vlasnicima mini, malog i srednjeg biznisa, uključujući tu i seoske domaćine - kao jedinim preostalim privrednim musketarima koji bi, uprkos njihovom takvom tretmanu, trebalo da nam budu nosioci razvoja, nižući tržišne pobede u realnom svetu kapitalizma sa imperativom: Budi konkurentan - ili nestani.
U takvom političkom i opštedruštvenom kontekstu lakše je razumeti našu tužnu priču o ekonomski pogubnom partokratskom upravljanju i nadziravanju poslovično javašlijskih javnih, kao i podržavljenih (nekada takozvanih društvenih) preduzeća sa statusom večitih klijenata na reanimaciji putem najčešće fingiranih restrukturiranja i rekonstrukcija. A prate se tako da ni resorni ministar maltene ne sme, a vajni zastupnik državnog kapitala u njima i da sme iz razumljivih razloga neće da se meša u svoj posao, te da interveniše makar na nivou onog: „Ličnu kartu (ispravnu), molim“. Pa zato, umesto kakve-takve transparentnosti i kontinuiranosti zvaničnog izveštavanja, ostaje nam da se oslonimo na alternativne, takoreći gerilske izvore informisanja o tome koliko naših novaca i u čiji „bunar“ upada.
Iz prethodno navedenog se da pretpostaviti sa kakvom političkom bratijom i sa koliko širokim narodnim frontom otpora će imati posla reformator srpske ekonomije i društva. Njegov stvarni reformski kapacitet prevashodno će biti meren „osuđenosti na tržište“ takvog nam naroda, posebno onog koji se (s)našao u narečenim preduzećima. Moralo bi to biti neka vrsta prinudnog „reformisanja narodne svesti“, ali ima li prava na tako nešto prethodno nereformisana, danas krajnje demode i uz to korupcijom poprilično načeta državna vlast.
Za trenutno stanje zdravlja državnih nam vlasti, na poseban način je simptomatičan „Slučaj malina“, još pre dve godine najsažetije elaboriran u predstavci učinjenoj domaćoj, a potom i Evropskoj komisiji za zaštitu konkurencije (u našem slučaju kod otkupa, odnosno prvokupovine i daljeg prometa maline). Ona je svojevremeno skoro u celini interpretirana u Danasu avgusta 2012, ali ni to, ni potonjih još par mojih priloga nije bilo dovoljno za prekid riplijevski uporne ćutnje nadležnih. Poslednji je bio aprila ove godine, sa istaknutim „upozorenjem“: „Sve ukazuje na to da ćemo, ukoliko mehanizam ubijanja cene maline ne bude eliminisan, ove godine doživeti reprizu 2011-e“. A sažeto rečeno, udarnu iglu tog opakog mehanizma - ubice „srpske tržišne kraljice maline“ čini namerno nepravilno tumačenje i uz to selektivna primena jednog, rekao bih običnog Pravilnika o minimalnim tehničkim uslovima za trgovinu na otkupnim mestima. Nepravilnost se posebno ogleda u tumačenju po kome su svi prvokupci maline obavezni da kupoprodajni čin obave preko otkupnih mesta, bez obzira da li se pojavljuju kao otkupljivači (u kom slučaju im treba tako i tako „uređeno“ otkupno mesto) ili kao klasični kupci. A selektivnost se pak manifestuje tako što se pomenuti Pravilnik, dat u ruke dobro instruisanog inspekcijsko-policijskog aparata, skoro isključivo primenjuju ili se pak sa njime preti kada se radi o otkupu, odnosno prvokupovini maline - i pritom samo kupcima „sa strane“, eventualno i onima „sa lokala“ koji se ne bi pridržavali kartelskog dogovora o ceni.
I evo, prođe više od dve godine, a da mi još nemamo pisanog akta domaće nadležne institucije kojim se potvrđuju ili pak osporavaju ovi i drugi nalazi sadržani u učinjenoj predstavci. Odsustvo jednog takvog akta ovog leta je imalo za posledicu dosad najdrskiji monopolski poduhvat obaranja cene maline u dva najpoznatija „malinarska“ okruga - Zlatiborskom i Moravičkom. I to za oko 100 dinara po kilogramu u odnosu na već iskazanu tržišnu cenu u okruzima gde njeno dozrevanje, pa i trgovanje počinje ranije. Istina, neće to na kraju biti ona ciljana cena od 150 dinara, ali svaki dinar ispod verovatne ovogodišnje tržišne cene seljakove maline od 250 dinara ide na dušu države, možda tačnije - jednog dela državnih činovnika u vladinim resornim ministarstvima.
Zaključak je porazan: Ne uspjeva li Vladi (uz sav entuzijazam njenog čelnika) stati na put čudesnim izvorima pobedničke snage monopola u biznisu izrazite nemonopolske strukture - čemu se onda možemo nadati kada se radi o biznisima gde se antitržišno ponašanje daleko teže da prepoznavati i osujećivati. A poruka na smrt preplašenima od „tržišnolikog bauka“ bi mogla glasiti: Spavajte mirno - to je samo još jedan reformski ćorak.
Autor je profesor preduzetnog menadžmenta i konsultant Saveza „Srpska malina“
.jpg)
