Izvor: Akter, 21.Avg.2014, 17:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Očekuju nas ekstremnije klimatske pojave
U narednim decenijama se očekuju ekstremnije vremenske i klimatske pojave, što ne treba da nas brine, kaže direktor RHZS Jugoslav Nikolić
Nikolić kaže da se ne može na osnovu jedne epizode, koja se odnosi recimo na veliku količinu kiše, zaključiti da će i sledeća godina biti kišna. Dodaje da je smenjivanje prirodan ciklus i da jedino treba biti skeptičan i oprezan u pogledu katastrofičnih scenarija koji često dovode do polemika u naučnoj javnosti.
"Niko >> Pročitaj celu vest na sajtu Akter << ne spori klimatske promene, one postoje, ali se postavlja pitanje samo koja je njihova brzina i koji su uzroci", naveo je Nikolić.
Povodom upravo završene prve svetske konferencije o meteorologiji u Montrealu održane na temu "Vremenska prognoza, kakva nam je budućnost", Nikolić je rekao da na klimu i klimatska kolebanja utiče veliki broj faktora, te da je izučavanje te oblasti prilično kompleksan posao.
"RHMZ ima čitav sektor koji predstavlja nacionalni klimatski centar i virtuelni centar za klimatske promene za Jugoistočnu Evropu...U poslednjih 12 godina u Evropi su zabeleženi mnogi ekstremni događaji, suše, poplave, toplotni i hladni talasi, apsolutni maksimumi i minimumi temperature", rekao je Nikolić.
Prema stavovima Međunarodnog panela za klimatske promene u budućnosti očekuje porast temperature vazdua i mora, redukcija snežnog i ledenog pokrivača, porast nivoa mora, dodao je podsetivši da postoji mogućnost preventive, ali da to zavisi od građana.
"Ono što može svako od nas da doprinese da se oštećenje zemljinog omotača smanji u budućnosti jeste da se redukuje upotreba gasova i da racionalno koristimo energiju", rekao je Nikolić.
U globalnim razmerama, kaže, akcenat se uglavnom stavlja na razvijanje obnovljivih izvora energije.
Na prvoj svetskoj konferenciji o meteorologiji je saopšteno da je u prvoj deceniji ovog veka, prosečna temepratura na zemljinoj površini porasla za 0,47 Celzijusovih stepeni. Povećanje od jedan odsto dovodi do sedam odsto većeg isparavanja vode u atmosferu, a pošto je isparavanje pokretač vazdušnih tokova u atmosferi, meteorološke prilike se sada češće menjaju.
Svetski naučnici smatraju da će prosečna temperatura Zemlje porasti za dva odsto do 2050. godine.
.jpg)
