Izvor: RTS, 28.Mar.2016, 08:32

Novčana pomoć za treće dete do punoletstva?

Novčana pomoć za treće dete do punoletstva?

U Srbiji se godišnje rodi oko 65.000 dece, što nije dovoljno ni za prostu reprodukciju. Kako bi se povećao natalitet, prednacrt Građanskog zakonika predviđa formiranje Demografskog fonda iz kojeg bi se do 18. godine finansiralo treće dete.
Sofija, Aleksandar, Sara, troje dece Petrovića. Iako su oba roditelja zaposlena, roditeljski dodatak koji dobijaju od države, kažu, dobro im dođe.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
"Lično mislim da bi finansijska podrška države dobrodošla mnogim roditeljima da se odluče da imaju više dece, lično kod mene taj motiv nije bio odlučujući, a svakako da je pri rođenju prvog deteta pomoć najpotrebnija. Kasnije deca mogu da naslede stvari od prethodnog deteta, a za prvo sve mora da se kupi", kaže majka Dragana Petrović.
Dok država populacionom politikom podstiče rađanje prvog odnosno drugog deteta, iz demografskog fonda, koji predviđa Građanski zakonik, novac bi se isplaćivao za rođenje trećeg deteta.
"Ovo je mera usmerena na poželjan natalitet. Zato je baš izabrano troje dece, jer je ocenjeno da je to taj poželjan optimalan natalitet, jer troje dece predstavlja proširenu reprodukciju, što je vrlo važno da promeni kontinuitet demografskog deficita", kaže sekretar komisije za izradu Građanskog zakonika Ratomir Slijepčević.
Deo javnosti smatra da bi formiranje fonda bilo u suprotnosti sa politikom ekonomskog osnaživanja žena, njihovom većom zastupljenošću na tržištu rada i izjednačavanjem s muškarcima.
"Osamnaest godina je jako dug period da bi naša država u ovom sada stanju nešto tako mogla da obeća. Šta ako se desi da se za pet godina taj fond ukine?", pita Dragana Soćanin iz udruženja "Roditelj".
"Ako taj iznos bude takav da cela porodica može da se izdržava od tog iznosa, onda postoji opasnost da će te žene trpeti nasilje da rode, da ne bude njihova odluka da imaju više dece nego da budu prisiljene, kako bi se porodica izdržavala od tog novca i to je svakako jedan ozbiljan problem koji bi država trebalo da razmotri", smatra pravnik Autonomnog ženskog centra Vanja Macanović.
Na ove dileme kreatori ideje odgovaraju da prava žena nikako nisu ugrožena, niti ih to sprečava da se ostvare na poslovnom planu.
"Pravo na naknadu bi imala svaka majka koja rodi treće dete, ako je državljanin Srbije i ako ima prebivalište u Srbiji bez obzira na to da li radi ili ne radi. Srbija je za poslednjih sto godina doživela jedan veliki demografski gubitak. I ovo je najracionalnija i najhumanija investicija u budućnost Srbije", kaže Slijepčević.
Želja za samopotvrđivanjem, teško pronalaženje partnera, usklađivanje rada i roditeljstva, samo su neki faktori koji utiču na to da se rađa manje dece.
"Ono što je samo bitno je da društvo to prepozna, oni koji donose zakone i da omoguće mere koje će biti u skladu s takvim normama života. A ovakvi zakonski predlozi su praktično nemanje svesti o toj promeni koja se dešava, a koju mi zovemo druga demografska tranzicija koja je kod nas na sceni, ali očigledno to nije prepoznato ni kod onih koji donose zakone ni u samoj praksi", kaže demograf Vladimir Nikitović.
Ukoliko Demografski fond bude formiran, finansirao bi se delom iz budžeta a delom od donacija i fondacija. Stručnjaci socijalne politike napravili su okvirnu kalkulaciju, u najboljem slučaju, taj fond bi državu koštao pet i po milijardi dinara godišnje.

Nastavak na RTS...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta RTS. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta RTS. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.