Izvor: Blic, 05.Avg.2015, 14:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NOVI NIN Deca imigranti: Kad stignu, više nisu deca
Kroz Srbiju mimo bilo kakve evidencije svakodnevno prolazi višestruko više dece koja su na neizvesan i rizičan put krenula sama, iz zaraćenih podneblja sa Bliskog Istoka. NIN je proveo dan sa njima i saslušao njihove priče. U intervjuu za NIN, Jelisaveta Vasilić govori o tome koliko je korupcija u Srbiji ozakonjena.
A kako Srbija izgleda danas, koliko je zaista geostrateški važna, kakva joj je spoljna a kakva unutrašnja politika i koliko se promenila od vremena kada je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bila izgnanik u Evropi, ukrštaju perspektive novinari vodećih svetskih medija. Više u novom NIN-u.
Od početka godine ukupno 8.200 dece je izrazilo nameru za azil. Od tog broja 3.123 maloletnih su izbeglice bez roditeljske pratnje. Kroz Srbiju, ipak, mimo bilo kakve evidencije svakodnevno prolazi višestruko više dece koja su na neizvesan i rizičan put krenula sama. Neke od njih centri za socijalni rada smeštaju u prihvatilišta i zavode za vaspitanje dece i omladine u Beogradu i Nišu. Većina nikada ne sačeka pomoć tih centara, niti se zadrži više od 72 sata. U napuštenoj subotičkoj „ciglani“, recimo, moguće je u svakom trenutku videti grupe od po 15 dece, muških tinejdžera, koji bez pratnje dolaze pretežno iz Pakistana, Avganistana, Sirije. Kreću se zajedno u paze jedan na drugog kao porodica.
Na tom dugom putu prolaze kroz ruke krijumčara, lokalnih razbojnika, raznih nasilnika, među kojima su ponekad policajci i humanitarci, bivaju primorani da rade, zbog čega se dešava da krenu sa 12, a na odredište u Zapadnoj ili Severnoj evropi stignu sa 17 godina. Srbija u kojoj prvi put dobijaju nekakvu pomoć i zaštitu nije njihova željena destinacija, jer od zadovoljenja bazičnih potreba ne može da se živi, a kamoli pomogne celo selo, koje je ponekad skupljalo novac da na put pošalje samo jednog tinejdžera. Najsposobnijeg, snalažljivog i najizdržljivijeg među njima.
Na tečnom engleskom jeziku Karabaz, sedamnaestogodišnjak iz Avganistana, sročiće svoje žrtvovanje za osmočlanu porodicu koja je dala 7.000 evra (dovoljnih samo za njega) da ga pošalje na dalek i neizvestan put migracije: „Idem u Nemačku. Ne da bih se obogatio, nego da bih spasao svoju porodicu. Moja jedina želja je da cela moja porodica živi u miru i da moje tri sestre i dva brata ponovo dobiju mogućnost da se školuju.“
U radio-emisiji jedan od učesnika se iz sve snage zalagao za prodaju Telekoma, a onda nam u pauzi kaže da je protiv prodaje! Nisam mogla da verujem. Kažem mu, pa to je sjajno, recite to u etar, a on kaže: 'Neću, bože me sačuvaj'. Eto, to su naši intelektualci… kaže, između ostalog, Jelisaveta Vasilić u intervjuu za NIN.
O pravosuđu: Pravosuđe je sada u goroj situaciji nego ranije, jer 2,5 miliona predmeta nije završeno…Pomoćnik resornog ministra izjavio da ljudi iz pravosuđa „ne znaju šta je nezavisnost pravosuđa i da mi to malo grubo shvatamo“. Izgleda da niko ne zna šta je nezavisnost, osim pomoćnika ministra pravde. Tako ispada da nezavisnost može malo da postoji, malo da ne postoji.
Na sceni je ozakonjena korupcija, nego šta? Zato sudovi imaju ogromne probleme da utvrde korupciju gospodina Miroslava Miškovića ili nekog drugog, baš zbog toga što su zakoni tako pisani.
Po Ustavu nijedan zakon ne sme da se primenjuje retroaktivno, pa ni zakon o poreklu imovine. Uz to, kako, recimo, da proverite imovinu Miodraga Kostića, koji je za tri evra dobio ogromnu imovinu, ali - zakonito. Poreklo njegove imovine se, dakle, zna.
Kada je u pitanju slučaj Leke Beograd, plašim se da je to jedan od onih predmeta za koji su zakoni i pisani i da je to u stvari odrađeno onako kako je u zakonu zapisano.
I Zakon o porezu na ekstraprofit je doživeo fijasko, jer ga je platio samo Bogoljub Karić, a uz to mu je posle taj novac i vraćen. Svi ostali tajkuni su se izvukli.
Do 2005. godine postojala je odredba koja kaže da svi moraju da prijavljuju Upravi za sprečavanje pranja novca - finansijske transakcije. To znači, Agencija za privatizaciju je morala da prijavljuje svaku transakciju, svako plaćanje u procesu privatizacije. Čuli smo da je na predlog gospodina Dinkića taj član izbačen i od tog momenta nema odredbe zakona koja predviđa obavezu svih institucija u kojima se dešava transakcija novca da izvrši proveru porekla, odnosno odakle je novac došao. Zato se i desio Šarić i mnogi drugi, zato što je zakon pogodovao upotrebi prljavog novca i korupciji.
O tome kako Srbija izgleda danas, koliko je zaista geostrateški važna, kakva joj je spoljna a kakva unutrašnja politika i koliko se promenila od vremena kada je bila izgnanik u Evropi, ukrštaju perspektive novinari vodećih svetskih medija
„Na pomen Srbije već 25 godina pomislim na žestok, ponosan, intelektualan, obrazovan slovenski narod čija se duga tradicija nezavisnosti lako izlije u nacionalizam. Od početaka dvehiljaditih, kada je još bila svojevrstan izgnanik u Evropi, do danas, kada je u stranim očima tek ,još jedna zemlja‘, Srbija je napravila dosta dobrih koraka“, predočava za NIN Tim Maršal, dugogodišnji dopisnik Skaj njuza i urednik sajta The what and the why koji obrađuje geopolitičke teme.
Ne samo da je u krpežu balkanskih verskih i etničkih identiteta vazda bilo mesta za osude, spočitavanja i fabrikovanja zapaljivih stereotipa, već je u bližoj prošlosti bolna reč znala na mah i da se pretoči u ispaljeni metak. „Posvećenost je čin, a ne reč“, govorio je još Sartr, a čini se da smo od posvećenosti da jedni druge istrebimo ipak nekako došli do posvećenosti da sarađujemo, makar često bez jasnog cilja i potpuno mirne savesti. Zato Idro Seferi, dopisnik kosovskog radija Dukađini i albanske televizije Top Channel, smatra da su i EU i Rusija tek sinonimi koje ovdašnji narodi još nisu prokljuvili do kraja. „Ne postoje sličniji narodi u svetu nego mi ovde, uprkos svim tenzijama i razlikama. Suživot mora da se stvori, druge nema, tako da možemo u najgorem slučaju samo da kasnimo u tom smislu. To treba da radimo sa što manje stranih uticaja, jer sigurno možemo da budemo dovoljno pametni za tako nešto. Mislim da je prošlo vreme moranja, sad je vreme iskrenosti“, tvrdi on za NIN. Više u novom broju.
.jpg)
