Izvor: RTS, 02.Mar.2015, 12:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Milijardu dinara za crkve i verske zajednice

Za crkve i verske zajednice ove godine je iz budžeta izdvojeno oko 1,023 milijarde dinara, nešto više nego prethodne godine, a već naredne taj iznos će biti za 30 odsto niži, rekao je direktor Uprave za saradnju sa crkvama i veskim zajednicama Mileta Radojević.
Radojević je precizirao da je taj okvirni budžet za ovu godinu uvećan u odnosu na prošlu, jer su postojali određeni dugovi vezani za penzijsko >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << - invalidsko i zdravstveno osiguranje prema sveštenstvu i verskim službenicima, prenosi Tanjug.

Planirano je, kaže, da Crkva izmiri sve obaveze po tom osnovu, a dugovi su nagomilani od 2012. godine. Već 2016. godine projekcije budžeta su znatno manje, za čak 30 odsto godišnje.
''Ta sredstva će se smanjivati iz godine u godinu, ali će država nastaviti da izdvaja sredstva za isplatu penzijsko - invalidskog i zdravstvenog osiguranja sveštenika i verskih službenika sve dok za to postoji zakonski okvir i bude politika države", rekao je Radojević.
Inače, verske zajednice u Srbiji pojedinačno od odobrenog budžetskog iznosa dobijaju sredstva srazmerno broju vernika koji joj pripadaju, naveo je Radojević.
Zna se, dodao je, da SPC ima 84,7 odsto pripadnika u narodu, a taj procenat se određuje na osnovu popisa stanovništva.
Rimokatoličkoj crkvi, kao drugoj po veličini u Srbiji, pripada oko pet odsto građana, a Islamskoj zajednici nešto više od tri odsto, iako su, kako kaže, ti podaci diskutabilni, jer se mnogi građani na jugu Srbije, prilikom poslednjeg popisa, nisu izjašnjavali o verskoj pripadnosti.
''Ponašamo se prema zvaničnim podacima i zahtevima verskih zajednica tako da sa te strane nemamo pritužbe o principu raspodele'', ističe Radojević i dodaje da se finansiraju sve potrebe verskih zajednica - od infrastrukturnih projekata do obrazovanja.
Prema njegovim rečima, finasiraju se i aktivnosti vezane za očuvanje verskog, kulturnog i nacionalnog identiteta kod svih verskih zajednica, jer je za državu posebno značajno očuvanje identiteta.
Projekti se prikupljaju na konkursu koji se raspisuju početkom svake godine, a ako ima više zahteva u odnosu na raspoloživa sredstva, u dogovoru sa crkvenim vlastima, određuju se prioriteti.
Državna revizorska institucija kontroliše da li se sredstva koriste po zakonu, a Radojević tvrdi da takvih problema do sada nije bilo.
Porez na verske objekte posle vraćanja oduzete imovine
Poreske obaveze crkava i verskih zajednica nisu u domenu rada vladine Uprave, kaže Radojević i dodaje da ima saznanja i da veruje da Crkva plaća gradske takse i obavezne poreze, osim na imovinu koja čini bogoslužbeni prostor.
''Ne znam sigurno kako se verski objekti tretiraju i lično mislim da se na njih i ne plaća porez i da ga ne bi trebalo ni plaćati'', izričit je Radojević.
Objašnjava da je principijelan stav države da verske zajednice ne plaćaju porez sve dok im ne bude vraćena imovina oduzeta u posleratnom periodu.
Ta imovina je, kaže, značajna i mogla bi da bude dobar oslonac i izvor prihoda crkava i verskih zajednica.
''Kada bude izvršen povraćaj kompletne imovine i država bude imala pravi uvid u stanje, mogućnosti i potrebe funkcionisanja verskih zajednica, u skladu sa mogućnostima i politikom koju odredi država, uvodiće se ili smanjivati određene takse i obaveze vezane za crkve i verske zajednice. Ono što je evidentno je da je država htela da pomogne svim verskim zajednicama da normalno funkcionišu i da u tom smislu država pomaže koliko može'', rekao je Radojević.
Ocenjujući da je religiozni odnos ljudi prema državi i crkvi značajan i za život i rad države, on ističe da se od ukupnog broja građana samo tri odsto njih nije izjasnilo da pripadaju nekoj verskoj zajednici.
''Birači koji biraju vlast u državi su ujedno i pripadnici crkava i verskih zajednica i ta povezanost kroz biračko telo upućuje na to da saradnja crkve i države treba da bude dobra, značajna i jaka, da bude u interesu jednih i drugih'', zaključio je Radojević.

Nastavak na RTS...