Meso u tanjiru samo jednom mesečno  

Najviše anketiranih penzionera izjavilo da meso i kolače mogu da kupe jedva jednom mesečno, a odeću i obuću mnogi nisu obnavljali i po dvadeset godina. – Šta predviđa Nacionalna strategija o starenju

Rezultati ankete "Kako žive penzioneri u Srbiji", koju su sproveli volonteri Sindikata penzionera "Nezavisnost" u dvadeset gradova u našoj zemlji, govore da više od trećine >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << penzionera i dalje živi u stanu zajedno sa decom i unucima. Zbog velike nezaposlenosti i još veće stambene krize, skoro 48 odsto penzionera se izjasnilo da pomaže svoju decu, a tek svakom desetom pomažu naslednici. Najviše anketiranih penzionera izjavilo je da meso i kolače mogu da kupe jedva jednom mesečno, a odeću i obuću mnogi nisu obnavljali i po dvadeset godina.

Rezultati demografskih istraživanja pokazuju da Srbija postaje društvo starih ljudi. Prosek starosti stanovnika u Srbiji je 41 godina, što nas ubraja u deset država sa najstarijim stanovništvom na svetu. Prvi put u istoriji naše zemlje broj starijih od 65 godina premašio je broj mlađih od 18 godina, a od 115 opština u Srbiji čak 111 spada u demografski stara područja. Od 25 okruga u Srbiji njih dvadeset zamire, a samo pet okruga beleži porast stanovništva.

Alarmantni indeks starenja motivisao je kreatore socijalne politike da izrade Nacionalnu strategiju o starenju, koju je Vlada Srbije usvojila septembra prošle godine i čiji je cilj da se zdravstvena i socijalna politika, tržište rada i obrazovanje usklade sa demografskim promenama – kako bi se stvorilo društvo u kome osobe svih životnih dobi imaju pravo na dostojanstven život.

– Cilj ove strategije jeste da se stari ljudi integrišu u društvo, jer jedan zaposleni u ovom trenutku izdržava 1,3 penzionera, što je ekonomski neodrživa računica. Podaci izvedeni iz popisa stanovništva govore da u našoj zemlji živi više od 1.200.000 osoba starijih od 65 godina, od kojih je čak 850.000 osoba starijih od 70, a oko 200.000 njih ima više od 80 godina. Proces starenja domaćinstava će se nastaviti i u budućnosti. Značajan broj starih osoba će zbog iznemoglosti, bolesti i invalidnosti, odnosno – bez podrške porodice biti upućen na korišćenje određenih usluga socijalne i zdravstvene zaštite, a postojeći smeštajni kapacitet domova je nedovoljan i iznosi oko 9.000 mesta, što znači da tek jedan odsto starih osoba živi u gerontološkim centrima – ističe Lidija Kozarčanin, psiholog i nacionalni koordinator za starenje.

Ona dodaje da je nacionalnim investicionim planom predviđena izgradnja oko dvadeset domova za stare osobe koji će uglavnom biti podignuti u unutrašnjosti Srbije, jer je najveća koncentracija gerontoloških centara u Beogradu i Vojvodini. Naša sagovornica takođe podseća da u Beogradu ne postoji nijedan centar za dnevni smeštaj starih osoba, iako bi ove socijalne ustanove trebalo da budu veoma razvijene, s obzirom na to da je prosečna starost stanovnika prestonice – 41 godina. Ovaj vid smeštaja namenjen je funkcionalno poluzavisnim osobama, koje moraju da primaju redovnu terapiju, imaju izvesni stepen invaliditeta ili probleme s kretanjem i kojima je nega i briga do te mere potrebna da porodica ne može da ih ostavi same.

– Naime, još postoje kontradiktorni podaci da li boravak u domu produžava ili skraćuje život starih osoba, budući da je naš tradicionalni i kulturni milje takav da se od porodice očekuje da preuzme brigu o starima. Zato je mnogo humanije da se starim ljudima obezbede institucionalni uslovi da provode život u svojoj sredini, a da izaberu koje usluge socijalne i zdravstvene službe žele da koriste. Drugim rečima, dnevni centri bi "podelili" brigu društva i porodice oko starih osoba – ističe Lidija Kozarčanin.

Socioekonomski položaj starih osoba je izrazito nepovoljan, o čemu ilustrativno svedoči podatak da svaka peta osoba starija od 65 godina živi u siromaštvu.

Kreatori Nacionalne strategije o starenju su smatrali da se težak socijalni položaj starijih osoba može preduprediti uvođenjem fleksibilnog i postepenog penzionisanja. Pre svega kroz pomeranje starosne granice za odlazak u penziju, u skladu sa odgovarajućim zdravstvenim, socijalnim i ekonomskim kriterijumima, a potom i kroz podsticanje, održavanje i povećanje stope zaposlenosti osoba starijih od pedeset godina, uzimajući u obzir njihove psihofizičke sposobnosti i motivaciju da nastave sa radom.

– Ustaljeno je shvatanje da odlaskom u penziju osoba ulazi u period životne pasivnosti, ali se prilagođavanjem uslova na tržištu rada i promovisanjem koncepta doživotnog obrazovanja starijim osobama može pomoći da provedu treće doba svog života na konstruktivan način. Mreža univerziteta za treće doba za sada funkcioniše samo u okviru četiri obrazovne ustanove u Beogradu, ali praksa pokazuje da raste broj zainteresovanih starih osoba koje žele da se uključe u te programe – kaže dr Lidija Kozarčanin.

Naša sagovornica dodaje da je nacionalnom strategijom o starenju predviđeno i uvođenje tzv. socijalnih penzija, namenjenih osobama koje nisu uplaćivale radni staž. Iznos ovih penzija još uvek nije definisan, ali on ne bi smeo da bude veći od iznosa socijalne pomoći.

Katarina Đorđević

[objavljeno: 30.06.2007.]

0 0

Dodajte komentar