Izvor: Danas, 14.Avg.2014, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mehur od sapunice
Krupne promene dogodile su se u dubinama srpske politike i bezbednosti, mada su za oko običnog mislećeg građanina potpuno nedostupne. Ali, poneki mehur ispliva na površinu, odnosno vidljiva postane pojava naizgled ničim izazvana.
Tako je ovih dana premijer Vučić pozvao sve koji ratuju na teritoriji Ukrajine da se vrate u zemlju i brinu o svojim porodicama jer, kako je istakao, nije njihovo da ratuju u tuđoj zemlji ni za 6.000 ni za 1.200 dolara.
- Srbija ne učestvuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << u tim sukobima. Srbija vodi odgovornu politiku. Do donošenja zakona nismo u mogućnosti da zakonski reagujemo, ali sve više vodimo računa o licima koja se vraćaju sa teritorije Sirije i Iraka i onima koji u Ukrajini učestvuju u sukobu - glasi poruka premijera. Prema saznanjima Danasa, oslonjenim na zvanične i imenovane izvore Vlada Srbije na jesen će raspravljati o predlogu izmena Krivičnog zakona kojim će se učešće srpskih građana tretirati kao teško krivično delo. Predložene kazne su od dve do 12 godina za organizatore, i pet godina za „dobrovoljce“ iz uverenja ili „pse rata“, odnosno plaćenike po ugovoru. Mada ove reči to nisu, koriste se kao sinonimi.
A zašto je ovo „mehur“ koji pokazuje dubinske promene, nije teško uvideti - dvadesetogodišnji kontinuitet „dobrovoljaca“ za frontove van Srbije je prekinut. Setimo se u ne tako daleko vreme, punktovi za prijavljivanje bili su na ulicama, ponekad i ispred stranih ambasada. Podsticani i podstrekivani kako od levih stranaka na vlasti, tako i od desne opozicije. Regrutovani su ratnici za ratove u kojima Srbija nije učestvovala, ali i za konflikte u udaljenim destinacijama, recimo za odbranu Sadama Huseina u Prvom zalivskom ratu za Kuvajt. Skoro deceniju kasnije, kada je časnim porazom okončan sukob Srbije sa NATO, demokratska vlast je nastavila kontinuitet, ali tiho. I to na taj način što je prećutno tolerisala odlazak pripadnika pre svega ratne Državne bezbednosti, specijalnih policijskih snaga, ali i pripadnika Vojske, u udaljene krizne zone i ratna žarišta. Njihovo iskustvo i obučenost bili su i te kako na ceni, a za demokratsku vlast bio je to bezbolan i tih način da ih se reši.
Ova vlast, međutim, pokazuje da nema taj problem, i da svoju poziciju u procepu između Istoka i Zapada ne želi da komplikuje propagandom eksploatacijom na bilo čijoj strani. Jer nekoliko desetina srpskih plaćenika najviše vrede u medijskom ratu, koji, pokazalo se to i na iskustvu Srbije, nije manje važan nego pobeda na bojnom polju.
.jpg)
