Izvor: Danas, 22.Apr.2016, 11:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Malog Ajlana je svet izgleda zaboravio
Uprkos šoku i indignaciji celog sveta izgleda da je tragična smrt malog Ajlana Kurdija prošlog leta malo toga promenila. Ovo je tužan i brutalan komentar na našu kolektivnu humanost ako tako nešto još uvek postoji.
Moć slika i društvenih medija koja je tako efikasna kada su u pitanju slavne ličnosti je izgleda potpuno zatajila u slučaju mobilisanja pomoći za one sa manje srećnom sudbinom. I tako je od Ajlanove smrti pre šest meseci do danas još bezbroj nedužnih muškaraca, >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << žena i dece izgubilo živote iako se to svakako moglo sprečiti.
Tačno je da se suočavamo sa ogromnim humanitarnim krizama kakvih nije bilo još od poslednjeg svetskog rata. Pa ipak, nema opravdanja za globalnu ravnodušnost koje smo svedoci. Iako su velike prirodne katastrofe i dalje značajan uzrok pogibije i raseljavanja, ono što danas najviše zabrinjava jeste to što je velika većina humanitarnih kriza povezana sa sukobima koji se ponavljaju ili produžuju. Najočigledniji primer je Sirija, gde je jedan masovni ubica, potpomognut sa strane, postavio svoj narod kao metu, nemilosrdno i nekažnjeno.
Ne samo u Siriji već i na Bliskom istoku, Aziji, Africi i šire, humanitarne krize prelaze granice. 125 miliona ljudi širom zemljine kugle danas ima potrebu za humanitarnom pomoći. Broj raseljenih od 60 miliona skoro se udvostručio tokom samo jedne decenije. Ove brojke svedoče o ljudskoj patnji koja je posledica sve veće složenosti humanitarnih kriza, naše nesposobnosti i nespremnosti da se sa njima uhvatimo ukoštac i sve većeg finansijskog jaza između rastućih potreba i ograničenih izvora.
Nešto se mora učiniti, a Turska predvodi ne samo svojim primerom već i nastojanjem da podstakne međunarodnu zajednicu da reaguje. U ovom trenutku Turska nije samo najveći davalac humanitarne pomoći već i zemlja koja je smestila na svojoj teritoriji najveći broj izbeglica pretežno iz Sirije - više od tri miliona. Obezbeđivanje krova nad glavom i vitalnih usluga poput besplatne zdravstvene zaštite, školovanja i profesionalne obuke za ove izbeglice predstavlja ogromni finansijski teret koji Turska u velikoj meri mora da nosi sama.
Međutim, naša humanitarna diplomatija se ne ograničava samo na naše neposredno okruženje. Kao i kad je primala ugrožene grupe, bez obzira na rasu, veru i etničku pripadnost još od kraja 15. veka, Turska se i danas angažuje u svim vrstama humanitarnih kriza od Haitija do Nepala, od Gvineje do Somalije i od zemalja Sahela do Indonezije. Cilj naših humanitarnih napora nije tek da olakšaju simptome već i da leče samu bolest. Holistički pristup obuhvata humanitarnu i razvojnu pomoć, ali i nastoji da rešava dubinske uzroke i utiče na faktore humanitarnih kriza. Ovakav pristup polazi od potreba i najbolje se može videti na primeru Somalije i zemalja Sahela, gde je Turska primenila integrisanu politiku vođenu u saglasju sa zainteresovanim stranama. Kombinovala je zvaničnu pomoć sa aktivnim uključivanjem biznis sektora i civilnog društva i uspela da bitno popravi život nebrojenim ljudima.
S jedne strane, pojedinačni napori poput ovog turskog su ključni, međunarodnom humanitarnom sistemu nedostaju sredstva a vreme ističe za one koji su na udaru brojnih kriza širom sveta. Prosto, u pitanju je previše života tako da nemamo drugog izbora osim da delamo.
Na ovoj prekretnici Istanbul će 23. i 24. maja 2016. biti domaćin prvog Svetskog humanitarnog samita Ujedinjenih nacija. Izbor Turske za domaćina nipošto nije slučajan. To je blagovremeno priznanje za uspešnu humanitarnu diplomatiju koju vodimo.
Svetski humanitarni samit postaviće neophodnu platformu za borbu sa izazovima koji opterećuju sistem davanja humanitarne pomoći. Pored problema kao što su rešavanje kriza koje se ponavljaju ili produžuju i talasa raseljavanja, razmotriće se i druge urgentne teme poput obezbeđivanja održivog, pouzdanog i predvidivog humanitarnog finansiranja. Samit će se pozabaviti i drugim pitanjima kao što su inovativne metode koje se mogu primeniti ili načini za promovisanje lokalizovanih humanitarnih odgovora putem pojedinačnog pristupa prilagođenog specifičnim korisnicima, kao i pitanjem dostojanstva i bezbednosti humanitarnih akcija.
Svetski humanitarni samit biće prilika za sve narode sveta i njihove lidere da nešto preduzmu dok milioni ljudi stoje na granici života i smrti. Kada pomislim na trenutak kada sam prvi put video Ajlanovu sliku, setim se bola koji me je preplavio pri pomisli koliko je on, majušno dete, bio usamljen i bez zaštite. Hteo bih da verujem da smo iz te slike nešto naučili i da nam nije potrebno još takvih slika da nas pokrene na akciju.
Svi smo odgovorni za ono što će se nadalje dešavati sa tim ugroženim ljudima koji od nas očekuju pomoć. Istanbul je prilika da se preuzme deo tereta te odgovornosti. Pozivamo sve lidere sveta da dođu u Istanbul na Humanitarni samit UN-a i zajedno sa nama rade na pronalaženju rešenja za one kojima je humanitarna pomoć očajnički potrebna.
Autor je šef turske diplomatije
GLOSA: Svetski humanitarni samit biće prilika za sve narode sveta i njihove lidere da nešto preduzmu dok milioni ljudi stoje na granici života i smrti. Kada pomislim na trenutak kada sam prvi put video Ajlanovu sliku, setim se bola koji me je preplavio pri pomisli koliko je on, majušno dete, bio usamljen i bez zaštite. Hteo bih da verujem da smo iz te slike nešto naučili i da nam nije potrebno još takvih slika da nas pokrene na akciju
.jpg)
