Malinari zaboravili na mraz  

U Srbiji oštećeni malinjaci, u Čileu rod manji za petinu a kilogram se plaća četiri dolara

Čačak – Iako su širom Srbije podignuti novi zasadi maline, ne očekuje se povećanje proizvodnje pošto je stanje zasada najmanje 20 odsto lošije nego prošlog maja. Jer, malinjaci su pretrpeli velika oštećenja od mraza, što je najočitije u Mačvi.

Ovo je deo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << raporta koji je mr Aleksandar Leposavić iz čačanskog Instituta za voćarstvo juče poslao u Santijago de Čile, gde se krajem sedmice održava četvrti međunarodni seminar o jagodastom voću, bez prisustva našeg predstavnika. Iako jedan od vodećih stručnjaka za malinarstvo u nas, u tome tekstu ne pominje zašto je do izmrzavanja došlo, razlog nije tajna.

– Naši voćari, od završetka berbe pa do proleća uglavnom ne ulaze u malinjak, i biljke prepuštaju sudbini. A baš tada im je potrebna pomoć i zaštita – kaže Leposavić za „Politiku”.

On se upravo vratio iz Španije, sa studijskog boravka, uverivši se tamo u drugu krajnost.

– Na licu mesta video sam da proizvođači prskaju zasad kupine čak i u toku berbe. Naši malinari neuporedivo su korektniji, godišnje nam se vrate najviše dva kamiona robe zbog preterane upotrebe zaštitnih sredstava – veli Leposavić.

Srbija je, inače, članica Međunarodne organizacije za malinu (IRO), osnovane 1998. godine u Čileu, koja okuplja još deset država, Australiju, Kanadu, Čile, Kinu, Englesku, Francusku, Mađarsku, Poljsku, Škotsku i SAD. Seminar u Santijagu je prilika da se uporede podaci o prinosima i cenama, i to je svetski događaj broj jedan za malinare u ovoj godini.

Berba u Čileu, koji je drugi svetski izvoznik maline, iza Srbije, završena je krajem aprila i zabeležen je rod od 45.000 tona, ili 20 odsto manje nego 2009. godine. Od toga, četiri petine biće izvezeno kao smrznuta roba, 10 odsto u sokovima, sedam procenata poslato je avionima u SAD u svežem stanju, dok tri odsto ostaje za domaće tržište. Farmerima se plaćaju četiri dolara po kilogramu za svežu, i 1,4 dolara za zamrznutu malinu.

Srbija je lane bila vodeći izvoznik maline u svetu sa plasmanom od 63.300 tona i ukupnim prihodom od 200 miliona dolara (3.154 dolara po toni), dok je izvoz Čilea iznosio 34.669 tona, a zarada 122.985.698 dolara (3.547 po toni). Najveću proizvodnju u prošloj godini imale su Sjedinjene Američke Države, 75.000 tona.

U Srbiji je za pet proteklih godina zasađeno ukupno pet miliona mladara maline. Reč je o sertifikovanim sadnicama koje čačanski institut proizvodi na brdu Grad kod Kosjerića, najvećem evropskom rasadniku za malinu.

Leposavić je sastavio predračun za sve buduće malinare u uslovima zapadne Srbije. Za podizanje zasada sorte vilamet (jedan hektar) voćarima je u 33 stavke, počev od nabavke sadnica do zatezanja žice, potreban 13.791 evro. U već postojećem malinjaku, godišnji troškovi materijala, usluga i radne snage iznose 10.943 evra, dok vrednost proizvodnje (10.000 kilograma po 1,40 evra) dostiže 14.000 evra.

Gvozden Otašević

[objavljeno: 26.05.2010.]

Nastavak na Politika... 0 0

Dodajte komentar