Izvor: Politika, 18.Avg.2014, 12:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Laboratorije ne odgovaraju za netačne analize
Kad je dobila loše rezultate analiza, Beograđanka je ponovila test u drugoj laboratoriji i pokazalo se da je – zdrava. – Laboratorija u obavezi da ponovi analize ukoliko postoji sumnja u tačnost podataka
Beograđanka M. M. odlučila je da bolesnoj poznanici spase život tako što će joj pokloniti bubreg, a intervencija, zbog komplikovanog slučaja, morala bi da se obavi u inostranstvu. Pre odlaska, elektronskom poštom lekarima je trebalo da pošalje opsežne laboratorijske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << analize kako bi dokazala da je zdrava. Želela je da izbegne čekanje na rezultate u državnoj ustanovi i odlučila je da posluša prijatelja lekara koji joj je savetovao da analize obavi u privatnoj laboratoriji „Biomedika”. Problem je nastao kada je dobila rezultate analiza.
– Rezultate su mi slali mejlom sa najlepšim zahvalnicama što imam poverenja u njih i njihovu stručnost. Svi, osim poslednjeg, potvrđivali su da sam odličnog zdravstvenog stanja, što su pokazali i prethodni pregledi specijalista. A onda je usledio šok. Analiza 24-časovnog sakupljenog urina pokazuje da je takozvani klirens kreatinina duplo veći od dozvoljenih vrednosti, što znači da su mi bubrezi ozbiljno bolesni i da verovatno jedva hodam. Crv sumnje se uvukao u moj um, iako se osećam odlično. Otišla sam u laboratoriju da tražim da mi pečatiraju nalaze i rekla sam da ću ih tužiti ako se pokaže da su pogrešili. Nije im palo na pamet da kažu da je rezultat takav da hitno mora da se ponovi analiza – ističe M. M.
Naša sagovornica naglašava da je analizu ponovila u drugoj laboratoriji, gde se pokazalo da je određeni parametar niži od referentne vrednosti, pa se zapitala da li je moguće da se rezultati dve prestižne laboratorije u razmaku od samo nekoliko dana u toj meri razlikuju.
– Nikako ne smemo zaboraviti da u državnim laboratorijama često nema neophodnih reagenasa tako da odluka da se ide kod privatnika nije samo stvar komoditeta već često i neophodnosti. Ubrzo sam shvatila zašto su u „Biomedici” bili mrtvi hladni zbog moje pretnje tužbom. Osim što takvih tužbi valjda uopšte nije bilo, ni advokati ne pokazuju entuzijazam. Jedan koji je hteo da me „skine s vrata” preporučio mi je da pre svega nađem sudskog veštaka. U spisku medicinskih veštaka koji je objavljen na sajtu Ministarstva pravde našla sam samo dva nefrologa. Razgovarala sam sa jednim od njih, koji me je izgrdio što se usuđujem da zovem, jer to nije običaj – već to čini advokatska kancelarija ili sud – kaže M. M.
U laboratoriji „Biomedika” objasnili su da ne mogu da komentarišu nijedan slučaj dok ne vide rezultate pacijenta i to uz odobrenje te osobe. Tvrde da sve rade po pravilima, jer su akreditovani i imaju dve standardizacije. U slučaju da postoji neki sumnjiv rezultat i da je osoba nezadovoljna, u ovoj laboratoriji kažu da analize ponavljaju i da ih šalju u neku drugu od svojih laboratorija.
Ipak, postavlja se pitanje, kako je moguće da ista osoba dobije različite rezultate analiza u različitim laboratorijama.
Branimir Spasojević, predsednik Asocijacije laboratorijskih tehnologa i tehničara Srbije, objašnjava da je moguće da se to dogodi najčešće zbog korišćenja različitih referentnih vrednosti u različitim laboratorijama. Moguće i da razlozi za odstupanje u rezultatima budu objektivni – ukoliko je pacijent dao krv i urin na analizu, zatim jeo ili imao jaku fizičku aktivnost, pa onda otišao u drugu laboratoriju da da uzroke. Ipak, napominje Spasojević, greške pri radu laboratorija su moguće, ali je njihova obaveza da ponovo uzmu uzorak krvi ili urina od osobe i da ponovi analizu.
– Nikako ne treba raditi analize iz istog uzorka. Takođe nije dozvoljeno da osoba deo uzorka da u državnu laboratoriju a drugi deo nosi u privatnu, jer uzorak može da se ošteti u transportu. U interesu laboratorija je da rade po pravilima i standardima. Nekada se dešava i zamena uzorka. Činjenica je da su laboratorije koje su počele da rade sa sistemom bar-kodova, greške svele na minimum. Važno je i da se stalno obavljaju stručne kontrole i aparata i reagenasa – objasnio je Spasojević.
Do sada, kako navode nadležni, nijedna laboratorija nije zatvorena zbog izdavanja rezultata analiza sa greškama.
---------------------------------------------------------------------------------
Kontrola kvaliteta rada
U Ministarstvu zdravlja kažu da je nakon početka rada laboratorije propisana obaveza da ona obavlja stalnu unutrašnju kontrolu kvaliteta rada, a po planu su tu i redovne spoljne provere kvaliteta stručnog rada. Rad laboratorija nadzire i zdravstvena inspekcija (zakonitost rada, sprovođenje propisanih mera…), a već godinama postoji i sprovodi se spoljašnja kontrola kvaliteta u svim kliničko-biohemijskim laboratorijama. Tu proveru obavlja Centar za biohemiju KCS-a u saradnji sa Društvom medicinskih biohemičara Srbije, kažu u Ministarstvu zdravlja.
Danijela Davidov-Kesar
objavljeno: 18.08.2014.
.jpg)
