Izvor: Politika, 05.Sep.2015, 09:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kardiohirurzi iz SAD besplatno će operisati decu u Beogradu
Ministarstvo zdravlja Srbije dalo saglasnost, lekari iz ekipe „Srce srcu” trebalo bi da dođu početkom iduće godine – kaže Miloš Šupica iz Tenesija, osnivač organizacije „Spasimo srpsku decu”, čovek koji je 1994. kod predsednika Bila Klintona izdejstvovao da srpski ranjenici mogu da dolaze na lečenje u SAD bez prolaženja imigrantske procedure
Čačak – Grupa od 12 kardiohirurga iz Sjedinjenih Američkih Država, među kojima je i jedan Izraelac, operisaće >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << decu sa srčanim manama na Institutu za majku i dete i u Dečijoj klinici u Tiršovoj. Oni su dobrovoljci organizacije „Heart to Heart” („Srce srcu”) iz Sakramenta, koju je osnovao dr Nil Jang. U proteklih 25 godina samo u sedam ruskih gradova operisali su 18.000 dece sa srčanim problemima.
– Po sadašnjem planu, hirurzi bi u Srbiju i Crnu Goru trebalo da dođu početkom sledeće godine. O tome je postignuta načelna saglasnost u ministarstvima zdravlja ove dve države. U Beogradu sam razgovarao sa pomoćnikom ministra profesorom dr Predragom Sazdanovićem i državnim sekretarom profesorom dr Berislavom Vekićem, a u Podgorici sa ministrom prof. dr Budimirom Šegrtom – kaže za „Politiku” Miloš Šupica (79) iz Tenesija, koji je u SAD 1994. godine osnovao dobrotvornu organizaciju „Spasimo srpsku decu” („Save Serbian Children”).
Takođe, obezbedio je da dvoje dece iz Srbije do 18 godina sa ortopedskim problemima, kojima je potrebna hirurška intervencija, budu besplatno zbrinuta u bolnici „Dameron” u Stoktonu, nedaleko od kalifornijske prestonice Sakramenta.
Ovaj Srbin iz Plaškog u Lici u Sjedinjenim Američkim Državama živi od 1960. godine. Iz Jugoslavije je u Austriju prebegao 6. juna 1955. godine, a granicu je prešao pešice, kod Jasenica. Zatim je radio u rudniku u Esenu, odakle je otišao u Kaliforniju i tamo otvorio automehaničarsku radnju.
Od početka ratova u SFRJ on je dve sobe u svojoj kući ustupio ranjenicima s naših prostora, ne mareći za njihovu nacionalnost. Uticao je i na deset američkih porodica iz susedstva da takođe prihvate nevoljnike iz naše bivše države. Miloš je tada u Americi našao lekare koji će besplatno da operišu ranjene, ali su tamošnje vlasti samo za Srbe zahtevale da prođu kompletnu imigrantsku proceduru, što bi moglo trajati godinama.
– Nidija Kasati, devojka koja je radila u Vašingtonu za Međunarodnu organizaciju migranata (IOM), išla je dva puta u Ženevu u pokušaju da ukloni tu prepreku, ali joj je rečeno da srpski ranjenici ne mogu da dobiju vize jer smo neprijateljska zemlja. Moja supruga Barbara, Amerikanka, predložila mi je da sve to ispričam američkom predsedniku Bilu Klintonu, koji je tih dana dolazio u vojnu bazu u Sakramento. I tada sam se osvedočio da vredi ženu poslušati – seća se Miloš.
Tog popodneva, u bazi je nekako došao do zastavice kakvu su nosili članovi Klintonove ekipe i zadenuo je za rever. Od kuće je poneo unapred pripremljene stotine primeraka materijala o Jasenovcu.
Dokument kojim Stejt department javlja Šupici da je ukinuta diskriminacija srpskih ranjenika
– U bazi sam to delio kome sam stigao i svi su bili ubeđeni da sam član predsednikovog tima za propagandu. Tako sam se i provukao ispod konopca koji odvaja posetioce od zvanica. Do svečane lože propustio me je jedan pukovnik, kome se dopalo što sam rekao da sam Srbin iz Like – nastavlja Miloš Šupica.
– Bio sam treći u redu da se rukujem sa Klintonom i čim smo se pozdravili odmah sam mu rekao: „Gospodine predsedniče, imam žalbu: muslimani i Hrvati iz bivše Jugoslavije dolaze bez problema na lečenje u SAD, a samo Srbima ne date. To je nepravda.” I izvadim iz nedara dokumentaciju koju sam poneo. On je rekao „Okej”, mahnuo rukom i pozvao jednu ženu iz svoje pratnje, za koju sam kasnije saznao da se zove Kristina Keni i da je zadužena za obezbeđenje Zapadnog krila, dela Bele kuće u kojoj je predsednikov Ovalni kabinet. Rekao mi je da sve papire dam njoj i učinio sam to. Tada mi je ona dala broj svog kućnog telefona a kasnije me zvala i u radionicu, tražeći dodatnu dokumentaciju.
Posle 15 dana, službenik Bele kuće obavestio je Šupicu telefonom da je ona velika prepreka uklonjena, ali je Ličanin i dalje bio nepoverljiv:
– Tražio sam da mi to pošalje napismeno, tobože da bih se prijateljima pohvalio da sam rešio problem koji niko pre mene nije mogao, čak ni diplomate. I stvarno, 15. juna 1994. zapištao je faks u radionici, dobio sam dokument Stejt departmenta da sam uspeo, a Barbara je bila srećna koliko i ja – seća se Miloš Šupica, koji taj dopis čuva kao posebnu dragocenost, a čiji prvi pasus glasi:
„Dragi gospodine Šupica, čast mi je da vas izvestim da je, kao rezultat vaše istrage, Stejt department revidirao svoj pristup prema IOM (Međunarodna organizacija migranata) medicinskim evakuacijama iz Beograda. Nećemo više zahtevati da medicinski pacijenti prolaze izbegličku proceduru pri dolasku u SAD. Umesto toga, mi smo već obavestili našu ambasadu da te pacijente smatra podobnim za dobijanje neemigrantskih viza.”
Tokom ratova devedesetih, humanitarna organizacija koju je osnovao Miloš Šupica zbrinula je i lečila u SAD ukupno 130 ranjenika iz BiH i Republike Srpske, svih nacionalnosti.
-----------------------------------------------------------
Prvi susret naših i američkih hirurga biće u Rusiji
Tim doktora iz Sakramenta sledećeg meseca dolazi u Kalinjingrad, pa su pozvali od tri do pet lekara i iz Srbije i iz Crne Gore da im se pridruže tokom niza operacija u Rusiji i upoznaju se sa načinom njihovog rada, što će za obe strane biti od koristi kad Amerikanci doputuju u Beograd. Zatim bi, tokom jeseni, u Beograd iz Kalifornije doputovalo nekoliko operativaca, čiji je zadatak da provere uslove za rad i obezbede opremu.
– Zamisao da se napravi ova akcija dala mi je gospođa Džozi Everet iz organizacije „Srce srcu”. Zamolila me je da predložim dve ili tri države u ovom delu Evrope gde bi njihovi hirurzi mogli da operišu, uz uslov da su prilike u tim državama bezbedne. Koliko znam, nije ograničen broj operacija, niti vreme trajanja turneje, a lekari iz SAD sve će raditi besplatno. Oni plaćaju troškove puta i ishrane, tražili su samo da domaćini obezbede smeštaj. Posle operacija, držaće predavanja i obuku kolegama iz Srbije i Crne Gore – navodi Šupica.
.jpg)
