Izvor: RTS, 30.Nov.2015, 21:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kakva je sudbina zakona u čiju ustavnost predsednik sumnja?
Neposredno pošto je potpisao Zakon o ozakonjenju, predsednik Srbije uputio je pisma ministarki građevinarstva i predsednici Skupštine, u kojima je izneo sumnje u ustavnost tog akta. Predsednik smatra da su počinioci krivičnih dela sada privilegovani u odnosu na građane koji su poštovali pravo, odnosno koji su gradili legalno.
Predmet ozakonjenja ne može biti objekat izgrađen u prvom i drugom stepenu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << zaštite prirodnog dobra (osim vikendica i drugih porodičnih objekata za odmor u drugom stepenu zaštite prirodnog dobra).
Član 5 Zakona o ozakonjenju izazvao je najviše pažnje, jer, kako se isticalo tokom skupštinske rasprave, omogućava legalizovanje vikendica predstavnika vlasti. Zatim je amandmanom uređeno da objekat nije legalan ako je izgrađen uz put, železnicu, dalekovod, vodotok.
Zakon usvojen po hitnom postupku potpisao je predsednik države. Ipak, danas sumnja u svoj potpis i šalje pismo resornoj ministarki.
"Nažalost, tokom skupštinske rasprave isticalo se, kao dominantno pitanje, da li će biti srušene vikend-kuće mojih sinova Radomira, koji je pre sedam godina izgradio vikend-kuću od 86,40 metara kvadratnih, i Branislava, koji je pre osam godina izgradio vikend-kuću od 58,84 kvadratna metra, a koje su bile u postupku legalizacije po svim do sada važećim zakonima. Kao predstavnik predlagača, da biste uverili predstavnike opozicije i nekih medija da Zakon nije pisan zato da bi se ozakonili objekti mojih sinova, Zakon ste zapravo branili tvrdnjom da će ti objekti biti srušeni", naveo je predsednik Nikolić.
Predsednik ima pravo da vrati zakon Skupštini na ponovno odlučivanje ukoliko smatra da je u suprotnosti sa Ustavom, međunarodnim ugovorima, međunarodnim pravom, ako nije poštovana procedura prilikom donošenja, ili ako neku oblast ne uređuje na odgovarajući način. Predsednik države, međutim, to nije učinio.
"Svestan da stotine hiljada građana Srbije iščekuju ozakonjenje svojih objekata, a zbog kratkoće vremena koje sam imao da procenim ustavnost Zakona, način donošenja i način na koji je materija uređena Zakonom, odlučio sam da procenu i odluku o ustavnosti Zakona prepustim Ustavnom sudu, ukoliko se pred njim nađu zahtevi za ocenu ustavnosti", navodi Nikolić.
Predsednik zamera i to što je Zakon dozvolio da počinioci krivičnih dela koji su gradili nelegalno budu privilegovani u odnosu na građane koji su gradili legalno.
"Predsednik je mogao da ga ne proglasi i da ga vrati na ponovno odlučivanje Narodnoj skupštini", kaže Vladan Petrov, profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu.
To je učinio pre nekoliko meseci kad je Skupštini vratio Zakon o prodaji nepokretnosti u svojini Republike, s obrazloženjem da je protivustavan. Za pravnike sadašnja situacija nije neobična. Zakon je donet po hitnom postupku, jer je ozakonjenje predstavljeno kao javni interes.
"To je slučaj sa drugim zakonima, ne postoji kategorija u našem pravnom poretku, niti brana da se pred Ustavnim sudom pokrene postupak za ocenu ustavnosti", kaže Petrov.
Zajedno sa ukazom o proglašenju zakona, u parlament je stiglo i pismo predsednika države. Sa sadržajem pisma, kako su nam rekli u Narodnoj skupštini, a na zahtev predsedika države, upoznati su poslanici.
Da se pokrene ocena ustavnosti dovoljno je da to zatraži 25 poslanika, a to mogu da učine i državni organi, Ustavni sud, ali i svako pravno i fizičko lice. Zakon o ozakonjenju objekata odnosi se na milion i po nelegalnih objekata – a to je svaki treći objekat u Srbiji.
.jpg)
