Kad oči ne vide, a sluha za pomoć nema  

Porodica Torbica iz sremskog sela Morović bije bitku da sakupi novac za operaciju dvanaestogodišnjeg Gorana i sedmogodišnjih bliznakinja Gordane i Ivane

Morović – Humanost i dobra volja ljudi jedini su izlaz iz teške situacije u kojoj se našlo troje slabovide dece porodice Torbica – dvanaestogodišnji Goran i sedmogodišnje bliznakinje Gordana i Ivana. Meštani >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sela Morović, udaljenog 13 kilometara od Šida, već tri meseca se bore da dečak ode na operaciju u Očnu kliniku „Fjodorov” u ruskom gradu Kalugi. Iako nisu uspeli da sakupe dovoljno novca za odlazak na operaciju, koja je bila zakazana za početak ovog meseca, drugovi i drugarice iz odeljenja V1 Osnovne škole „Filip Višnjić” i Smilja Pešić, razredni starešina, u saradnji sa Udruženjem žena „Morovićanke” i dalje biju bitku kako bi njihovom malom meštaninu obezbedili novac.

Budući da se nalaze u veoma teškoj materijalnoj situaciji, jer otac ima trombozu i ne može da obavlja teške fizičke poslove, a majka ne radi, porodica Torbica živi samo sa 10.000 dinara mesečno od bakine penzije i stoički se bori sa bolešću koja je zadesila njihova tri člana.

Da bi dečak mogao da pohađa školu kao i njegovi drugari, da igra fudbal i živi normalnim životom, i pored upornosti i zalaganja žitelja ovog malog sremskog mesta i vršnjaka iz razreda, koji sa dečjom predstavom „Veseli voz” obilaze škole i sakupljaju dobrovoljne priloge, do sada je prikupljena samo polovina od predviđenih nešto više od 400.000 dinara.

Goran, kome je operacija potrebna što pre, veoma je inteligentan i vredan dečak, omiljen među vršnjacima. Svakodnevno, iako vidi samo na razdaljini od 10 centimetara, ovaj dečak uči slušajući, a predavanja sa table zapisuje zahvaljujući najboljem drugu Milošu Jovčiću, koji mu čita ili daje svoju svesku da prepiše beleške. Gde god da krene na njega motre njegovi prijatelji. Pošto živi u blizini kuće Torbica, Kristina Marković, drugarica iz odeljenja, svakoga dana ide i vraća se iz škole sa Goranom, a pre nekoliko dana na ekskurziji u Vršcu, kako kaže, nijednog trenutka iz vida nisu ispuštali svog drugara.

Snežana Torbica (33), majka ovo troje dece, ističe da bi posle prve operacije na jednom oku, nakon godinu dana, usledio i drugi zahvat. Najviše je, međutim, plaši to što i bliznakinje takođe imaju genetski poremećaj i postoji mogućnost da bolest napreduje.

– Kod Gorana postoji veće zamućenje vida nego kod Ivane i Gordane. Kako su nam rekli lekari, u Rusiji imaju aparate koji snimaju dubinu oka na osnovu čega će biti odlučeno da li je presađivanje rožnjače kod mog sina moguće. Redovno idemo na kontrole i strepimo da se stanje kod devojčica ne pogorša. Za razliku od Gordane, koja je mnogo aktivnija, Ivana je imala epilepsiju i kod nje je motoristika usporenija. Premda sada pohađaju predškolsko, nadam se da dok ne krenu u školu neće biti većih problema, jer bi u dogledno vreme, ako bude bilo humanih ljudi da nam pomognu, ista operacija očekivala i njih – kaže sa suzama u očima Snežana.

Bez obzira na teškoće sa kojima se suočava, njen dvanaestogodišnji sin ne razlikuje se od druge dece. Uči i pamti slušajući predavanja. Kako kaže, najviše voli srpski jezik, a najteže mu pada tehničko obrazovanje zbog preciznog crtanja. A po oglašavanju zvona za početak odmora, Goran užurbanim koracima grabi ka dvorištu da se igra.

Prema rečima Smilje Pešić, razrednog starešine, dečak se svim snagama trudi da pronađe odgovarajući ugao pod kojim najbolje vidi, a svi zaposleni u školi, od direktora Milenka Ujivarija do nastavnika, imaju veliko razumevanje za njega.

Svi meštani su saglasni da situacija u kojoj se našla ova porodica predstavlja problem celog sela. Pre tri nedelje u ovu humanitarnu akciju se uključila i osoba koja je na više stotina i-mejlova velikih firmi poslala apel za pomoć. Nažalost, kako kaže ova žena, koja je želela da ostane anonimna, nijedna od moćnih kompanija koje bi mogle da pomognu nije je udostojila čak ni odgovora.

Da su oni koji najmanje imaju uvek spremni i da pomognu pokazuje primer žene koja je dala 1.000 dinara iako ima platu manju od 20.000 dinara. Kažu da kada su deca u pitanju i njihov budući život, oči ne treba zatvarati.

Jelena Lucić

[objavljeno: 05/06/2008]

0 0

Dodajte komentar