Izvor: Politika, 21.Okt.2014, 10:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Impresionisti kao tema u – vrtićima
Kako učenici u Sloveniji uče o kulturi i umetnosti i šta Srbija može da preuzme od ovog modela
Ne razlikuju se mnogo slovenačke škole od srpskih – plate nastavnika bi mogle da budu veće, trenutno se velika polemika vodi oko skupih udžbenika kojih ima mnogo... Ono po čemu se razlikuju jeste to što uprkos nedostatku para država nastoji da najmlađima približi kulturu i umetnost kroz redovne časove, ali i van škole. Nastavnicima u tom poslu pomažu kulturne institucije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i umetnici.
– Na osnovu Nacionalnog programa za kulturu od 2006. godine u slovenačkim vrtićima i školama Ministarstvo prosvete i Ministarstvo kulture i Zavod za obrazovanje u saradnji sa obrazovnim i kulturnim institucijama i umetnicima zajedno sprovode različite nacionalne projekte. U poslednje dve godine sarađujemo i sa Uneskom i ministarstvima zdravlja i poljoprivrede. Deca su oduševljena, aktivna, kažu da je nastava ovako zanimljivija i kreativnija, mladi vole da idu u toku nastave u biblioteke, muzeje, galerije, pozorišta i bioskope – pričaju Nataša Bucik iz Ministarstva kulture i Nada Požar Matijašič iz Ministarstva za obrazovanje, nauku i sport Slovenije.
Sreli smo ih u galeriji Artget na forumu „Velika škola Ljubiše Rajića” koji su organizovali Kulturni centar Beograda i Grupa za skandinavistiku beogradskog Filološkog fakulteta, a u okviru kojeg javnost može da se upozna sa modelima uspešnih obrazovnih praksi.
– Kroz kulturno-umetničku edukaciju pokušavamo da povećamo svest o značaju kulture i umetnosti u obrazovanju, kao i u društvu u celini. Želimo da ovi sadržaji budu dostupni deci i mladima, da ujedno usavršavamo stručne kadrove u školama i podstičemo saradnju između kulturnih i obrazovnih institucija – kažu naše sagovornice.
Kako to izgleda u praksi i šta je to što Srbija možda može da preuzme kao model? Recimo, od prošle godine u Sloveniji se organizuje Nacionalna nedelja kulturnog nasleđa, u kojoj učestvuju skoro svi vrtići i škole. Svake školske godine đaci imaju tri puta Dan kulture kao obavezan deo školskog nastavnog plana... Primer dobre prakse je i grad Ljubljana, koji u projektu „Bobri” svake godine obezbeđuje deci i đacima iz ovog grada da besplatno posete bioskop i pogledaju pozorišnu predstavu, a u projektu „Ljubljana čita” dobijaju na dar besplatnu knjigu.
– Želimo i druge gradove da stimulišemo da rade isto, a posebno se trudimo da, poput Finske, dovedemo umetnike u vrtiće i škole udaljene od većih gradova, jer je prevoz do jednog kulturnog događaja vrlo skup – objašnjavaju Nataša i Nada.
U nacionalnom projektu „Rastem s knjigom” za učenike sedmog osnovne i prvog razreda srednje škole učestvuju sve javne biblioteke i sve osnovne i srednje škole u Sloveniji. – Želja nam je bila – kaže Nataša Bucik – da stimulišemo đake da više čitaju, da odlaze u biblioteke sa svojim nastavnicima maternjeg jezika, a uz to i svaki đak dobija na dar knjigu slovenačkog autora.
Drugi, još veći nacionalni projekat jeste „Kulturni bazar”, kada se u Cankarjevom domu u Ljubljani okupi više od hiljadu ljudi, bude i po 50 događaja u jednom danu, održavaju se tribine, izložbe, radionice, predstavlja se oko 300 kulturnih institucija. Ove kulturne sadržaje poseti i više od 2.000 dece i učenika...
Na naš komentar da kod nas nastavnici obično kažu da nisu dovoljno plaćeni ni za osnovne aktivnosti, a kamoli za dodatne, sagovornice odgovaraju da ni prosvetni radnici u Sloveniji nemaju velike plate, da se sve ove aktivnosti sprovode u okviru redovne nastave i da su na kraju i oni oduševljeni jer je i za njih nagrada kada vide da su deca zadovoljna i da mogu da postignu više.
– Moguće je i najmlađima u vrtiću pokazati šta je to moderna umetnost. Ako je način primeren, deca će bez problema učiti o impresionistima. Ali nije sve samo u tome da se umetnik dovede u školu ili vrtić, treba znati kako se radi sa decom, pa smo zato u projektima kulturno-umetničkog obrazovanja obučavali i umetnike – priča Nada Požar Matijašič.
Posebna pažnja u narednom periodu biće posvećena arhitekturi, odštampan je i priručnik „Razigrana arhitektura”, o kojoj je moguće učiti kroz različite predmete. Škole se i tu dovijaju na različite načine – uz pomoć priručnika koji su svi vrtići i osnovne škole dobili besplatno, učitelji mogu sami da pripremaju radionice ili im pomažu arhitekti (ponekad su to čak i roditelji đaka koji su arhitekti po zanimanju).
Sandra Gucijan
objavljeno: 21.10.2014.
.jpg)
