Hitna smena direktora Hitne pomoći  

Za vršioca dužnosti postavljen dr Branislav Lazić. – Po nalogu inspekcije u avgustu raskinuta saradnja sa "Pogrebnim uslugama"

Dr Borko Josifovski, direktor Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć, razrešen je juče sa te dužnosti zbog neprimerenog postupanja u situaciji narušenih međuljudskih odnosa imajući u vidu značaj i važnost dobrog funkcionisanja ove vitalne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ustanove, saopštilo je Ministarstvo zdravlja. Za vršioca dužnosti u ovoj ustanovi postavljen je dr Branislav Lazić, hirurg Urgentnog centra Kliničkog centra Srbije. U Ministarstvu zdravlja kažu da je u službi hitne medicinske pomoći u proteklom periodu ostvaren značajan napredak u obavljanju odgovornog posla i poboljšanja uslova za lečenje i rad, za šta zasluge u velikoj meri pripadaju dr Josifovskom.

– Zdravstvena inspekcija je obavila inspekcijski nadzor u Gradskom zavodu za hitnu medicinsku pomoć i dokumentaciju dostavila nadležnom tužilaštvu. I dalje ćemo preduzimati i sprovoditi mere sa ciljem da se obezbedi sigurna i efikasna hitna medicinska pomoć u koju građani imaju poverenja – saopštili su iz Ministarstva zdravlja.

Raskinuta saradnja

Optužbe koje je dr Josifovski pre tri dana izneo na račun nekolicine radnika zbog saradnje sa privatnim pogrebnim preduzećima otvorile su i neka druga pitanja: Zbog čega je lekarima zabranjena saradnja sa privatnicima, kao i zašto je baš JP "Pogrebne usluge" određeno za saradnike Hitne pomoći?

Pre nekoliko godina Gradski zavod za hitnu medicinsku pomoć je imao potpisan ugovor sa određenom privatnom agencijom koja je obaveštavana kada neko premine, ali je Josifovski, sklopio ugovor sa "Pogrebnim uslugama" koje, po odluci Skupštine grada, jedine imaju pravo da bude pozivane u ovakvim situacijama. Međutim, po odluci Danice Mihailović, načelnice zdravstvene inspekcije, od avgusta je ova saradnja raskinuta, ali se i dalje radi po starim pravilima.

Nebojša Peruničić, direktor JP "Pogrebnih usluga", kaže za "Politiku" da je ova ustanova uplaćivala Hitnoj pomoći mesečno po 150.000 dinara u ovoj i protekloj godini da bi se poboljšao rad ove kuće.

– Mi smo samo hteli da izađemo u susret građanima. U članu 17 gradske odluke o grobljima i sahranjivanju piše da poslove sahranjivanja može da obavlja preduzeće od javnog značaja, a postoji mogućnost da Skupština grada ovaj posao poveri na pet godina i nekom privatnom preduzeću. Budući da se to nije desilo, privatne agencije bi trebalo da budu kažnjene za to što prevoze i sahranjuju pokojnika. Imao sam sastanak u Skupštini grada gde smo razgovarali o usvajanju sistemskih rešenja u ovoj oblasti. Napraviće se radna grupa, a već polovinom sledeće godine možemo da očekujemo novine i raspisivanje konkursa i za privatnike – naglasio je Peruničić i dodao da nije upoznat da postoji zvanična odluka zdravstvene inspekcije o raskidu ugovora sa Hitnom pomoći, već da je reč o usmenom upozorenju.

Nekim Beograđanima se dogodilo da im usred večere na vrata zazvoni čovek iz nekog pogrebnog preduzeća nudeći im najpovoljniji pogreb za tek preminulog rođaka. Bojan Ljepojević, penzioner, kaže da je bio u šoku kada mu se to dogodilo, a da od njihovih nagovaranja da pristane na njihove uslove, nije mogao da dođe do reči kako bi im objasnio da mu niko od najbližih nije umro i da je reč o grešci.

Kako rasturiti šemu

Medicinari se po sistemu "svi za jednog, jedan za sve" teško odlučuju da optuže kolege koje imaju "dogovor" s pogrebnicima, jer objašnjavaju da je teško rasturiti šemu koja godina odlično funkcioniše. Nezvanično saznajemo da je tarifa dojave adrese pokojnika između 50 i 100 evra, a da su u sve to uključeni i zaposleni u telefonskoj službi 988 koja je ponekad zainteresovanim građanima umesto broja JP "Pogrebne usluge" davala telefon privatnika.

– Problem je što ljudima nije jasna procedura sahranjivanja, pa kad se nađu u nemiloj situaciji zovu Hitnu pomoć, službu 988 ili čak policiju. Konstatacija smrti lekara Hitne pomoći nije neophodna, jer postoji mrtvozornička služba koja je za to zadužena, a čiji lekar mora da izađe na teren i izda potvrdu bez koje pokojnik ne može da bude sahranjen. Tako ne može da dođe do mahinacija – kaže dr Nevenka Dimitrijević, iz Sindikata lekara i farmaceuta.

Radnici u Hitnoj pomoći, sa kojima smo juče razgovarali, kažu da jedva čekaju da se situacija slegne i da više ne budu na "pozornici" zbivanja.

– Građane molimo da bez bojazni pozivaju broj 94, jer naše ekipe rade u službi spasavanja života građana. Uvek ima onih koji kvare ugled onima koji se trude da što bolje rade. Ali, mi moramo da pokušamo da nastavimo da idemo napred i ne dozvolimo da ljudi izgube poverenje u nas – istakla je dr Radmila Šehić, ugledni lekar ove službe.

Danijela Davidov

--------------------------------------------------------------------------

Izjave doktora na proveri

Okružno javno tužilaštvo u Beogradu reagovalo je po službenoj dužnosti na izjave dr Borka Josifovskog, direktora Beogradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć, koji je, pre tri dana, javno optužio grupu lekara iz ove ustanove da pojedinim pacijentima nisu uradili reanimaciju i tako ih pustili da umru. Prema rečima Milovana Božovića, okružnog javnog tužioca, tužilaštvo je "formiralo predmet i grupisalo informacije kojima raspolaže".

– Tužilaštvo je odlučilo da reaguje posle tvrdnji dr Josifovskog koje su preneli mediji. Za sada su navodi štampe jedine informacije kojima tužilaštvo raspolaže. Na osnovu njih je tužilaštvo pokrenulo pretkrivični postupak, odnosno od nadležnih institucija zatražilo dodatna potrebna obaveštenja. Pošto prikupi neophodne informacije, tužilaštvo će da odluči hoće li i protiv koga pokretati krivični postupak. Tada će biti poznato i za koje krivično delo bi učinioci, eventualno, mogli da budu gonjeni – objasnio je za "Politiku" tužilac Božović.

Prema njegovim rečima, u slučaju da se pokrene krivičnih postupak, okrivljeni bi mogli da odgovaraju za krivično delo neukazivanja lekarske pomoći, nesavesno pružanje lekarske pomoći ili za zloupotrebu službenog položaja. U slučaju da se utvrdi da je kod lekara postojala namera da pacijent umre, okrivljeni bi mogli da odgovaraju čak i za ubistvo. Shodno kvalifikaciji dela, osobama za koje se utvrdi da su krive mogle bi da budu izrečene stroge zatvorske kazne.

– Tužilaštvo neće oklevati da, ukoliko utvrdi da postoje elementi za to, krivično goni sve koji imaju bilo kakve veze sa smrću pacijenata – dodao je Božović.

Pored pokretanja krivičnog postupka protiv prozvanih lekara, javnost spekuliše i mogućnošću da se na udaru zakona nađe i direktor Beogradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć koji je javno, praktično, optužio svoje kolege da su s umišljajem pustili pacijente da umru.

Ana Milošević, sudija i portparol Prvog opštinskog suda u Beogradu, navodi da "svako lice ima obavezu prijavljivanja krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti". Za njegovo ili neprijavljivanje počinioca krivičnog dela, objašnjava sudija Milošević, takođe može krivično da se odgovara.

– Pitanje je šta je dr Josifovskog navelo da optužbe na račun svojih kolega iznese javno, a da o spornim događajima prethodno nije obavestio nadležne organe. U principu, svako može da sazove konferenciju za novinare i iznese tvrdnje koje bi kasnije mogle da budu predmet rada tužilaštva. Ne bih želela da komentarišem bilo čije motive za ovakve postupke. U svakom slučaju, potrebno je najpre institucionalizovati ovakve stvari, odnosno o svemu obavestiti nadležne organe – policiju, tužilaštvo i sud – objašnjava sudija Milošević.

Ukoliko se po okončanju postupka koje je pokrenulo nadležno, u ovom slučaju okružno javno tužilaštvo, utvrdi da u ophođenju lekara prema pacijentima nema elemenata krivičnog dela, prozvani zdravstveni radnici mogli bi protiv dr Josifovskog da podnesu tužbe zbog krivičnog dela klevete.

– Grupa lekara koje je direktor Hitne pomoći optužio da nisu uradili reanimaciju pacijentima i time ih praktično pustili da umru može nadležnom opštinskom sudu da podnesu tužbu za klevetu protiv dr Josifovskog tek kada se utvrdi da njegove javno iznete optužbe nisu istinite. Posle sprovedenog postupka koji bi u tom slučaju bio pokrenut, dr Josifovski bi, ukoliko se utvrdi njegova krivica, mogao da bude novčano kažnjen – objasnila je Ana Milošević, sudija i portparol Prvog opštinskog suda u Beogradu.

M. Derikonjić

[objavljeno: 21.09.2006.]

1 1

Dodajte komentar