Izvor: Vostok.rs, 18.Apr.2014, 12:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Golub za blagovesti
07.04.2014. -
Jedan od najradostnijih praznika crkvene godine je svečanost Blagovesti Presvete Bogorodice, koji se obeležava danas, 7. aprila u Jerusalimskoj, Srpskoj, Gruzijskog i Ruskoj pravoslavnoj crkvi. Glavnu prazničku liturgiju u Rusiji u blagoveštenskom saboru Moskovskog Kremlja služio je Patrijarh Moskovski i sve Rusije Kiril.
Blagovesti su jedan od 12 glavnih praznika crkvene godine. Bez obzira na to što su ovaj praznik počeli široko da obeležavaju tek u 7. >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << veku, on je svoj naziv dobio od poznatog jevanđeoskog događaja – arhangel Gavrilo doneo je Devi Mariji Blagu vest o tome da će ona roditi sina koji će postati Spasioc sveta. U drevnim crkvama svečanost se nazivala na razne načine: pozdrav Mariji, Začešće Hrista, Početak Iskupljenja, Praznik Ovaploćenja. Ipak njegov smisao je uvek bio jedan – očekivane čuda, radosti i nade, objašnjava profesor Sretenskog duhovnog seminara protojerej Vadim Leonov.
- Svaka parohijska pravoslavna crkva ima svoje tradicije proslave Blagovesti. Ali glavno i obavezno je da ljudi dolaze u hram Božji da se mole, ispovedaju, pričešćuju svetim Hristovim tajnama. Ovaj dan se smatra jednim od najvažniji i toliko driljivih da ljudi ne samo da čestitaju jedni drugima, već se čak trude da ne rade. I čak postoji izreka da na Blagovesti čak ptice gnjezda ne viju.
Ptice se ne pominju slučajno. Na mnogim ikonama i freskama sa predstavom Blagovesti oduvek je prisustvovao golub – hrišćanski simbol svetog duha. U mnogim slovenskim državama do danas 7. aprila peku keks u vidu raznih ptica. U Rusiji od drevnih vremena pa do početka 20. veka na taj nad ptice koje sede u kavezu puštali su na slobodu, pošto su praznik Blagovesti ljudi videli kao simbol početka sveopšte blagodati – i u prirodi, i u životu čoveka. Ipak u vreme sovjetske vlasti ova tradicija je bila prekinuta i obnovljena je tek 1995. godine. To nije samo danak istorijskoj prošlosti, već i hrišćansko osmišljavanje svečanosti, objašnjava pravoslavni sveštenik Georgij Roščin.
- Patrijarh Moskovski i sve Rusije pošto održi liturgiju u glavnom saboru Moskovskog Kremlja (Blagoveštenskom saboru), posle završetka bogosluženja pušta na slobodu ptice. Ovaj običaj je nastao zato što se smatra da upravo na Blagovesti Sveti Duh se spustio na Devu Mariju i ona je počela da nosi u utrobi Bogočoveka Isusa Hrista.
Ako su ranije početkom aprila u Moskvi i drugim gradovima pripremali specijalne pijace golubova, gde su mogli da se kupe najlepši golubovi, sada ih specijalno uzgajaju u Federaciji sportskog golubarstva. Pre nego što se vidu u praznično nebo, ptići prolaze specijalnu obuku, govori presednik Federacije sportskog golubarstva Aleksandar Karelin.
- Vaspitavamo mlade ptice koje treba trenirati. One su još male, ništa ne znaju, zimu nisu videle. Počinjemo da treniramo sa malog rastojanja. Odnosimo ih na 500 metara, puštamo, zatim na kilometar-kilometar i po, zatim talentovanije na jedno tri i pet kilometara. Poženjno je svaki put tri puta ponoviti takve letove. Naučnici su našli da na glavi goluba postoje specijalne antene. U njima su čestice metala i one služe golubu kao kompas. Zahvaljujući njima ptica dobro zna areal gde živi, ne samo Moskvu, već i region gde se nalazi njen golubarnik. Uz pomoć tih antena golub određuje magnetno polje svog golubarnika, i zato može lako da se vrati kući sa dalekih putovanja.
Bez obzira na to što praznik pada na Veliki post, vreme stroge askeze u jelu i emocijama, na Blagovesti se vernicima dopušta da se raduju od sve duše i jedu ribu i morske plodove. Već za nedelju dana – od 13. aprila – Vrbice, za njih započinju najstroži dani crkvene godine – Strasna Sedmica – vreme sećanja na poslednju nedelju života Spasitelja. A sve se završava svetlim Hristovim uskrsnućem. Ove godine Uskrs će svi hrišćani sveta obeležiti istog dana – 20. aprila.
Milena Faustova,
Izvor: Glas Rusije, foto: RIA Novosti/Mihail Mokrušin
.jpg)
