Izvor: Politika, 18.Apr.2014, 12:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gde je najteže „zaraditi” šesticu
Da li su za lošu prolaznost krivi strogi profesori ili neredovni studenti
Najnovija analiza prolaznosti na fakultetima Univerziteta u Beogradu pokazala je da i dalje postoje „teški” predmeti, to jest oni na kojima je prolaznost manja od 30 odsto. Takvih je u prošloj školskoj godini bilo između 4,6 i 6,5 odsto, zavisno od toga da li je predmet polagalo više od 10 studenata.
Ukoliko se porede ranije godine, kada su profesori tek počeli da vode ovu statistiku, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prolaznost je ipak poboljšana, jer je prvo bilo 13 odsto takozvanih uskih grla, da bi taj broj pao na 11 odsto predmeta na kojima se teško dobija šestica.
Iako mnogi smatraju da su studije medicine među najtežima, ipak je najviše teških predmeta u grupaciji društveno-humanističkih nauka, gde je zabeleženo 197 predmeta koje je tokom jedne školske godine položilo manje od 30 odsto akademaca. Na medicinskoj grupaciji poređenja radi postoje 22 ovakva predmeta, od kojih nijedan nije na Medicinskom fakultetu, što na ovoj visokoškolskoj ustanovi objašnjavaju velikim brojem ispitivača i stalnim nadzorom.
Na Fakultetu političkih nauka je 55 ovakvih predmeta, ali je većina na master i specijalističkim studijama, na Biološkom fakultetu 32, na Šumarskom 25, Stomatološkom 16, ali je takođe većinom reč o ispitima koji nisu na osnovnim studijama.
– Prikupili smo podatke za ukupno 8.952 predmeta, ali su iz analize izostavljeni oni koje je u toku godine polagalo manje od deset akademaca. Merena je prolaznost na 6.311 ispita koje studenti polažu na osnovnim studijama i rezultati su slični kao što su bili i u prethodnoj školskoj godini – objašnjava za naš list prorektorka UB profesor dr Nada Kovačević.
Po njenom mišljenju, ovi brojevi ne pokazuju da je problem toliko veliki, ali je ipak savetovano rukovodstvima fakulteta da na svojim nastavno-naučnim većima analiziraju rezultate i utvrde koji su uzroci što na pojedinim predmetima profesori teško upisuju šesticu u indeks.
– Na nekim fakultetima sporni su osnovni predmeti, loša je prolaznost na prvoj godini, što ukazuje na loš kvalitet znanja koje se donosi iz srednje škole, ali i na načine selekcije brucoša – kaže profesorka koja je i nekadašnji dekan Farmaceutskog fakulteta. Podsećamo je da je u prošloj analizi na ovom fakultetu bilo četiri teška predmeta, a onda odgovara da je sada broj neznatno smanjen – na tri.
U analizi je uočeno da je prolaznost loša i na velikom broju stručnih predmeta, što opet po mišljenju sagovornice pokazuje da je neophodno preispitati rad profesora i uporediti sa podacima kako ih studenti ocenjuju. Bilo bi dobro, dodaje, proveriti i nastavne planove i obaveze koje jedan student ima oko određenog ispita.
Prema rečima profesorke Kovačević, poželjna je prolaznost između 30 i 90 odsto u toku jedne školske godine, a kao što deluje čudno kada neko teško daje šestice, tako je potrebno ispitati i zašto je na nekim predmetima već u prvom ispitnom roku prolaznost gotovo 100 odsto.
Rektor profesor dr Vladimir Bumbaširević je i prilikom prethodne analize poručio dekanima da razgovaraju sa profesorima, jer problem može da bude i u opterećenju studenata.
– Fakulteti treba da analiziraju da li je predmet dobro pozicioniran u okviru studijskog programa, da li su potrebna prethodna znanja da bi se lakše savladalo gradivo, da li postoji odgovarajući udžbenik – ističe ovaj nekadašnji dekan Medicinskog fakulteta.
Ovaj savet su primenili na Elektrotehničkom fakultetu, na kojem je registrovan samo jedan predmet sa prolaznošću manjom od 30 odsto. Ovde smatraju da statistika ne mora nužno da ukaže na to da je reč o teškom ispitu ili lošem profesoru.
Kako objašnjavaju u dekanatu, upravo na osnovu ove statistike premešten je jedan predmet sa treće na četvrtu godinu studija, jer je primećeno da studenti, iako slušaju taj predmet na trećoj godini, polažu ga tek na četvrtoj i ispada da je loša prolaznost, a zapravo su studenti samo pragmatični i polažu kada im je lakše.
Iako novinari nisu mogli da dobiju kompletnu analizu, da se ne bi neki podaci izvlačili iz konteksta, kako nam je rečeno, dekani svih fakulteta upoznati su sa procentima. Oni odgovaraju da nije uvek krivica samo do profesora, već i do studenata koji ne uče kontinuirano, ne dolaze redovno na vežbe i predavanja, a kada dođu na ispit – samo izvuku i vrate pitanje čak i ne pokušaju da odgovore.
Studenti s druge strane kažu da je upravo to razlog loše prolaznosti – profesori ne drže predavanja, ne dolaze na konsultacije, ne odgovaraju na mejlove, a njihovi udžbenici su nerazumljivi i dosadni. Nastavnici se uglavnom oslanjaju na rad asistenata, a oni, željni dokazivanja i sticanja višeg naučnog zvanja, više vremena posvećuju nauci nego radu sa studentima.
Sandra Gucijan
objavljeno: 18.04.2014.
.jpg)
