Dugo čekanje na jeftine letove  

Svega tri godine od potpisivanja, Skupština Srbije trebala bi da tokom ponedeljka ratifikuje i usvoji Sporazum o otvorenom nebu koji će našu zemlju uključiti u zajedničko evropsko vazduhoplovno tržište u kojem važe ista pravila za sve aviokompanije. Ipak, to ne znači da će uskoro jeftino leteti iz Beograda

Usvajanjem ovog sporazuma trebalo bi da se poveća konkurencija i >> Pročitaj celu vest na sajtu e-Novine << obori cena karata, a domaći direktorati neće više moći da stranim avioprevoznicima uskraćuju dozvole za letenje ili da ih uslovljavaju visokim taksama poput transferne, bezbednosne i putničke.

Sporazum bi trebalo da olakša i dolazak jeftinih odnosno lou kost kompanija. Ipak, limitirajući faktor je i vizni režim, piše Danas.

U Srbiji trenutno dozvolu Direktorata za civilno vazduhoplovstvo imaju dve takve kompanije Germanwings i Norwegian Air Shutlle. Nemci lete iz Beograda za Keln i Štutgart i nazad, tri puta nedeljno, a Norvežani na relaciji Oslo–Beograd–Oslo, jednom nedeljno.

Takođe do pune primene Sporazuma neophodno je da prođu dva tranziciona perioda tokom kojih bi trebalo da se usvoje i ostali prateći propisi, a naša zemlja se nalazi pred završetkom prvog tranzicionog perioda. U Direktoratu civilnog vazduhoplovstva, za Danas dodaju da niko ne može da kaže koliko je vremena potrebno da se okonča drugi tranzicioni period s obzirom na to da konačnu reč daju evropske vazduhoplovne vlasti.

„Strane kompanije neće moći odmah da podnose zahteve za dobijanje dozvola za letove ka Srbiji, ali će postupno početi da se uvode pojedine olakšice kod, recimo, dobijanja dozvola za prelet. Prave povoljnosti koje nosi otvoreno tržište, građani će osetiti tek posle završetka drugog tranzicionog perioda odnosno pune primene sporazuma“, izjavila je portparolka Direktorata Katarina Andrić-Milosavljević.

Ono što građane koji puno očekuju od ratifikacije Sporazuma može da obeshrabri jeste i jedna od stavki u obrazloženju za donošenje zakona kojim se ratifikuje sporazum, a koja glasi da će „od realnih mogućnosti naše vazduhoplovne privrede u uslovima liberalizacije i brzine kojom ćemo se prilagoditi novim uslovima, zavisiti dužina trajanja tranzicionih perioda“. Obećavajuće.

Shodno tome za očekivati je kako se to neće lako dogoditi i da će JAT i nadalje biti favorizovan jednakijim statusom. Primera radi ministar infrastrukturni Miltin Mrkonjić je nedavno predložio da lou kost kompanije mogu da dođu u Srbiju ako sarađuju sa JAT-om, odnosno da niskotarifni prevoznici treba da prihvate da putnici ako presedaju ili idu na neku drugu destinaciju putuju avionima JAT-a.

Ponuda koju verovatno ni jedna komapnija niskog profila ne bi prihvatila. Umesto toga smatraju da je državi ukoliko želi da spase JAT od konkurencije bolje da se pozabavi investiranjem kako bi domaći avioprevoznik bio koliko-toliko konkurentan.

No to nije kraj muka, jer Srbija iza sebe ima potpisane i bilateralne sporazume o zajedničkoj eksploataciji linija sa drugim kompanija, koji su jači od sveevropskih propisa.

Ipak, to bi moglo da se neutrališe ukoliko bi Skupština, kako je predviđeno istovremeno ratifikovala i Sporazum s Evropskom Unijom o određenim aspektima vazdušnog saobraćaja, koji ima za cilj da ublaži restriktivnost, što je previđeno. Pravila EU zabranjuju diskriminaciju drugih prevoznika, ali i pored toga direktorati će na osnovu bilateralnih sporazuma birati da li će povećati konkurenciju na nekoj liniji.

| Pročitaj ovu vest iz drugih izvora 0 0

Dodajte komentar