Četvrt veka "narodne bolnice"  

Klinički centar Srbije sutra obeležava značajan jubilej - 25 godina od osnivanja. Oduvek je smatran "vrhom piramide srpskog zdravstva", mada zaposleni pamte i teška, i bolja vremena: do devedesetih godina ovo je bila prestižna zdravstvena ustanova na vrhunskom nivou, pa su čak i lekari iz Evrope i Amerike ovde imali šta da nauče, podseća nas direktor KCS, profesor dr Vojko Đukić. Godišnje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ovde se obavi oko 50.000 najtežih i najkomplikovanijih hirurških intervencija, a od 90.000 do 100.000 građana se leči bolnički.
- Svake godine obavimo više od milion pregleda. KCS je opravdao svoje postojanje: mi smo danas narodna, državna bolnica, a ne bolnica za privilegovane ili nečija partijska zdravstvena ustanova. Klinički centar ne bira pacijente, ni po težini slučajeva, ni po starosti pacijenta ili bilo kom drugom kriterijumu. Odavde lekari nikoga ne vraćaju, ne šalju drugima, već zbrinjavamo one koje drugi ne mogu, a nekada, nažalost, i neće. Zato mogu sa apsolutnom sigurnošću da tvrdim da je KCS i dalje vodeća i najbolja zdravstvena ustanova u Srbiji - kaže profesor Đukić.

Među medicinskim intervencijama po kojima KCS suvereno dominira, direktor KCS izdvaja operacije na srcu i krvnim sudovima, naročito zbrinjavanje infarkta u akutnoj fazi. Ovde se hirurški rešavaju najsloženiji slučajevi tumora mozga, tumori kičme, karcinomi pluća, grla, jednjaka, želuca, debelog creva, a ova ustanova u Srbiji obavi i najveći broj transplantacije bubrega. U toku su i pripreme za transplantacije jetre, pankreasa i srca, koje bi u narednoj godini trebalo da se obave i u ovoj ustanovi, ali, kako ovde ističu, pripremaju se i opremaju temeljno da bi transplantacije protekle uspešno i sa što manje komplikacija.

- Tvrdim da je KCS vodeća ustanova u državi u oblasti neurologije, neurohirurgije, endokrinologije, onkološke hematologije, oftalmologije, ali i oblasti malignih tumora u otorinolaringologiji i u mnogim drugim oblastima. Od ukupno 7.000 zaposlenih - 1.400 su lekari, od kojih je 400 u nastavi, što naš klinički centar čini najvećom medicinskom bazom. Kao i do sada, nastavljamo da u medicini budemo učitelji drugima - kaže naš sagovornik.

Profesor Đukić primećuje da na tercijarnom, dakle najzahtevnijem i najkomplikovanijem nivou pružanja lekarske pomoći, u poslednje vreme, postoji želja pojedinih zdravstvenih ustanova za nepotrebnu afirmaciju i isticanje da uvode neke nove medicinske metode, a doktor Đukić kaže da se prećuti da su neke od tih metoda u kompleksu instituta i klinika KCS, u srcu Beograda, urađene još pre 20 godina.

Od nove godine najavljeno je da će zbrinjavanje najtežih slučajeva, dakle na tercijarnom nivou, Klinički centar Srbije pod istim uslovima i načinom plaćanja deliti sa Vojnomedicinskom akademijom u Beogradu, na kojoj je u te svrhe ugovoreno 500 bolničkih postelja. Da li u Kliničkom centru ovo doživljavaju kao konkurenciju, pitamo profesora Đukića?

- Zašto bismo otvaranje VMA za civile smatrali konkurencijom? Naprotiv, 500 kreveta za lečenje bolesnika je dobrodošlo, ali to će nas samo delimično rasteretiti. Želeli bismo da VMA bude otvorena za sve kategorije bolesnika i da već sledećeg vikenda na VMA, na primer, uđe 700 pacijenata, da se od tog broja primi više od 100, a operiše 50. Tako izgledaju naši vikendi, pa se nadamo da će i na VMA raditi ubuduće kao i mi, najteže i najkomplikovanije slučajeve, tako ćemo podeliti i dobro i loše - odgovara dr Đukić.

Na nekim institutima i centrima u okviru Kliničkog centra, uprkos poboljšanju opštih uslova, još ima nesređenih, višeposteljnih soba i toaleta i kupatila, koji nisu reprezentativni, ali nas generalni direktor uverava da su u poslednje vreme opšti uslovi, a to uključuje i higijenu i uređenost toaleta i soba, u većini instituta poboljšani.

Najvažnije je da su na ovim decembarskim niskim temperaturama bolničke sobe najzad tople, jer je konačno urađen sistem grejanja, u koji je uloženo deset miliona evra. Takođe, mnogo starih prozora je zamenjeno, krovova i instalacija promenjeno, a ovaj posao, prema obećanju nadležnih, nastavlja se.

- Još važnije, početkom godine očekujemo projektovanje nove zgrade Kliničkog centra, a izgradnja centralnog objekta trebalo bi da počne 2009. godine. Završetak radova očekujemo 2011. godine, a to je važno za KCS, za državu i sve pacijente. U toku 2008. godine, međutim, nastavljamo renoviranje Instituta za neurohirurgiju, ortopediju, neurologiju, endokrinologiju, a planira se nabavka aparata za zračenje, ali i nove savremene dijagnostike, kao što je PET skener - nabraja samo neke planove direktor KCS.

Pacijenti u Kliničkom centru najčešće se žale na liste čekanja i zakazivanje pojedinih dijagnostičkih procedura, pregleda i intervencija. Zašto se, na primer, na pregled skenerom mora sačekati i dva do tri meseca ?

- Prvo, pacijent koji predstavlja hitan slučaj ne čeka, već odmah odlazi i na snimanje i na operaciju kada je to potrebno. Ukupno imamo pet skenera, ali na svakoj od ovih mašina umesto da se u toku dana uradi po 30 snimanja uradi se i više od 70. Mi imamo apsolutnu preopterećenost ovih mašina, a, s druge strane, imamo podatke da u regionalnim centrima iskorišćenost skenera nije veća od 30 odsto. Postoje liste čekanja za operacije na srcu ili u ortopediji i pored toga što radimo i u dane vikenda po posebnom programu koji plaća Republički zavod za zdravstveno osiguranje, ali tako je svuda u svetu. Na pregled kod vrhunskog stručnjaka uvek se čeka, ali vam tvrdim da su naše liste čekanja u odnosu na kliničke centre i slične ustanove mnogo kraće - navodi dr Đukić.



[objavljeno: ]

0 0

Dodajte komentar