Blago pećina nije dostupno  

Blago pećina nije dostupno

Srbija ima ukupno 1.500 pećina, od kojih je svega deset do dvadeset odsto istraženo. Iako se te pećine po lepoti mogu nositi sa lepotama poznatih evropskih pećina, nijedna od njih se ozbiljno turistički ne eksploatiše.

Nebriga države dovodi do toga da se pećinski nakit stalagniti i slično krade, a okolno stanovništva ga zatim prodaje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ili koristi u pravljenju fontana ispred svojih kuća.

- Ma kakva Postojinska pećina u Sloveniji, ona je atraktivna samo zato što ima voz. Bogovinska pećina u Srbiji je mnogo lepša i atraktivnija od nje. Na našim prostorima svakako je najlepša pećina 'Nad vražji firovi', čiji ulaz je u Crnoj Gori, ali se prostire i na teritoriju Srbije, i dugačka je 14 kilometara - priča za 'Blic' Uroš Akšanović iz Speleološkog odseka Beograda.

Robert Mišič, načelnik speleološkog kluba 'Bradan' iz Bora koji je učestvovao u istraživanju najveće pećine na teritoriji Srbije - Lazareve pećine, navodi primere kako se ogleda nebriga države u očuvanju pećina.

- Evo, ključeve od kapije na ulazu u Lazarevu pećinu drži jedan motel. U većini pećina koje su kao uređene postavljeno je toplo osvetljenje, kakvo se postavljalo pre 30 godina, a ne hladno kako se stavlja od pre nekoliko godina. Naime, toplo osvetljenje diže temperaturu u pećini. Može se dogoditi i topljenje pećinskog nakita, što nije dobro, a i menja izgled unutrašnosti tih pećina - navodi Mišič.

On napominje da ima još pećina koje zaslužuju posebnu brigu države, a od kojih može sigurno i da se zaradi jeste Vernjikica i Bogovinska pećina sa velikim zasebnim dvorana i specifičnim nakitom koje se mogu nositi sa lepotama evropskih pećina.

- Skoro sam radio i projekat za Lazarevu pećinu, po kome je za uvođenje hladne rasvete potrebno oko 450.000 dinara i isto toliko za sređivanje staza u dužini od 800 metara. U suštini, to je oko deset hiljada evra za stavljanje pećine u turističku eksploataciju, a siguran sam da bi se uložena sredstva vrlo brzo vratila. Uzmimo samo za primer Rumuniju koja, recimo, za ulazak u pećinu u dužini od samo 200 metara naplaćuje ulaz od deset evra - navodi Mišič.

U Sloveniji Postojinsku jamu godišnje poseti milion posetilaca. Ako samo od svakog uzima po deset evra, lako je zaključiti koliko dovitljivi Slovenci zarade para na jednoj pećini, a koja se po lepoti ne može porediti sa pojedinim pećinama u Srbiji.

- Kad bi Srbija uložila u samo pet od 1.500 pećina koliko ih imamo, naša zemlja bi imala jednu ozbiljnu turističku ponudu od koje bi mogla da uzima dobre pare, ali za to zasad niko nema sluha - smatra Mišič.

I dok država ne nađe zashodno da zaštiti pećine, pa čak da od njih i zaradi, većina pećina i jama mnogim okolnim meštanima jedino služi da zavrljače svoj stari nameštaj, automobilske gume, pa čak i ceo auto.

M. Cvejić

0 0