Izvor: Blic, 25.Feb.2017, 12:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ako se vaš imejl nađe na OVOM SPISKU bićete u velikom problemu

Na imejl adrese mnogih kompanija ovih dana pojavila se poruka sa sumnjivom ponudom - privrednicima se nudi 800.000 imejl adresa privatnih lica, firmi, institucija i udruženja za 20.000 dinara.

Nepoznat je način na koji su pomenute mejl adrese prikupljene od korisnika, a u ponudi tvrde da "ovako čistu bazu mejlova nema niko u Srbiji", piše dnevni list "Danas".

Ovakve baze služe za reklamiranje preko mejla, to jest slanje neželjenih ili "spam" poruka korisnicima. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Nejveće platforme za elektronsku poštu, poput Guglovog džimejla ili jahua odavno su razvile algoritme koji ovakve mejlove prepoznaju i odmah ih skladište u "spam sanduče" jer korisnici, zbog bombardovanja neželjenom, nisu mogli da vide svoju elektronsku poštu.

Međutim, ljudi koji nude 800.000 srpskih mejl adresa tvrde da za to imaju rešenje.

- Na internetu je razvijena čitava nauka da se spreči spam - da je to lako, svi bi slali milione mejlova svaki dan, reklamirajući svoje firme ili političke stranke. Zato smo napravili softver koji dobijate uz mejlove koji omogućava masovno slanje od svoje kuće - piše u ponudi.

Zavarava algoritam koji prepozanje spam

U njoj se dalje objašnjava da pomenuti softver radi tako što koristi spoljne servere i-mejl provajdera i šalje jednu poruku svakih 10 do 15 sekundi, da bi izgledalo kao da poruke šalje čovek i tako bio zavaran algoritam koji prepoznaje "spamera".

Tužilac za visokotehnološki kriminal Branko Stamenković, na pitanje "Danasa" da li je ovakva delatnost legalna, rekao da to zavisi od načina na koji su mejlovi prikupljeni.

- Ako su i-mejl adrese bile objavljene za kontakt i putem reklamiranja, onda ne vidim razloge za krivičnu odgovornost. Ukoliko nisu, već se na drugi način došlo u njihov posed, onda možemo razmatrati eventualno postojanje dela - rekao je Stamenković.

Komentarišući softver za "zasipanje" mejlovima koji se dobija uz spisak, Stamenković objašnjava da ukoliko dođe do dodatnih posledica u vidu usporavanja ili oštećenja rada kompjutera ili mreže, može se razmatrati krivična odgovornost.

- Naime, radilo bi se o nekom od krivičnih dela kojim se indirektno sprečava korišćenje računara ili računarske mreže - rekao je Stamenković.

Nastavak na Blic...