Akcije za podizanje ekološke svesti  

Beograd, Manila, Kanbera, Igalo -- U preko 100 zemalja sveta održavaju se ekološke akcije kojima je ukazuje na probleme globalnog zagrevanja.

Profitabilna reciklaža

Klimatske promene u regionu tema su seminara u Igalu.Tamo je ministar zaštite životne sredine Srbije Saša Dragin najavio da će Srbija sledeće godine krenuti u sistemsko rešavanje problema razvrstavanja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i reciklaže otpada.

U svetu se u toj oblasti godišnje obrne oko 160 milijardi dolara.

Akcije se održavaju u okviru evropske Nedelje borbe protiv klimatskih promena, a deo su Samita o klimatskim promenama koji se održava u Indoneziji. Na tom skupu učestvuju delegati iz skoro 190 zemalja. Oni pokušavaju da nateraju velike svetske zagađivače da smanje emisiju ugljen-dioksida, gasa koji utiče na veštačko podizanje temperature na planeti.

U Beogradu su svoju akciju priredili članovi organizacije "Zelena omladina".

U početku, interesovanje oko štanda podmlatka zelenih nije bilo veliko. Ljudi koji su prilazili sumnjaju da njihova pojedinačna akcija može mnogo da pomogne. Ali, kada su saznali da gašenje televizora kada ga niko ne gleda može da smanji emisiju ugljendioksida, jer se štedi struja, mnogi su postali zainteresovani. Aktivisti kažu da je učešće običnih ljudi u borbi za opstanak na planeti ključno.

"Ne vredi ništa ukoliko građani pojedinačno pomažu ukoliko se to ne zaokruži zakonima koji su pre svega potrebni. Ali, ukoliko postoji svest kod građana, i ukoliko oni pokažu inicijativu vlasti bi morale da odgovore", kaže Vesna Jusup, portparolka "Zelene Omladine".

Najgora predviđanja su da bi civilizacija mogla da nestane za 80 godina zbog globalnog zagrevanja ukoliko se odmah ništa ne preduzme. Pre konačnog sloma života na zemlji usledili bi, prema tim istraživanjima, veliko siromaštvo i epidemije. Ujedinjene Nacije kažu da, što je jedna zemlja siromašnija, to je veća šansa da padne pod udar klimatskih promena. Na Filipinima su zato danas školska deca izašla na ulicu.

"Mi pokušavamo da pošaljemo poruku da je neophodno koristiti čistu energiju, jer to je potrebno našoj okolini. Mi moramo da sačuvamo što više prirode, jer su efekti zagrevanja takvi da mora da se deluje odmah", rekla je Samanta Gonzales, školski eko-aktivista.

Kjoto protokol predviđa da zemlja potpisnik natera industriju i građane da smanje emisiju ugljen-dioksida time što će, između ostalog, štedeti energiju. Sjedinjene Američke Države uporno izbegavaju da potpišu Kjoto sporazum, jer tvrde da će njihova ekonomija trpeti zbog ekologije. Ali, mnogi vlasnici uspešnih kompanija misle drugačije.

"Mi znamo koji su imperativi, a to je obaveza borbe protiv zagađenja. Sastanak ministara ekonomije pokazuje da je borba protiv zagrevanja obaveza koja nam obezbeđuje privredni rast. Borba protiv klimatskh promena otvara nam mogućnosti za nova radan mesta, i podstiče trgovinu", kaže Sajmon Krejn, iz komšanije „Australijski rudnici".

0 0

Dodajte komentar