Izvor: Kurir, 30.Jul.2016, 20:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

7 priča o podmetanjima i falsifikatima

.

1 Legendarni govor - izmišljen!

Čuvena beseda majora Dragutina Gavrilovića nije izgovorena prilikom odbrane Beograda 1915, već ju je 15 godina kasnije smislio Ðorđe Roš

Govor majora Dragutina Gavrilovića uoči odsudne bitke za odbranu Beograda u oktobru 1915 godine poznat je svakom građaninu Srbije koji je prošao makar kroz osnovnu školu: „Vojnici! Junaci! Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz brojnog stanja, naš puk je žrtvovan >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << za čast Beograda i otadžbine Vi nemate više da se brinete za živote vaše, oni više ne postoje Zato napred u slavu! Za kralja i otadžbinu! Živeo kralj! Živeo Beograd!“

Vrhovna komanda

Tačno u tri po podne bataljon majora Gavrilovića krenuo je u juriš Većina vojnika je izginula, major Gavrilović je ranjen, a njegov govor ušao je u istoriju

Opravdano? Teško

Na prvom mestu - a ozbiljni istoričari su u tome jednoglasni - zato što vrhovna komanda ni tada, a ni pre ni posle, naređenje kojim bi neku jedinicu žrtvovala - nije izdala! Što se toga, dakle, tiče, ono da su vojnici „izbrisani iz brojnog stanja“ samo je besedničko preterivanje, sračunato za motivisanje boraca uoči bitke!

Na drugom - zato što major Dragutin Gavrilović, čovek van svake sumnje hrabar i odličan oficir, taj govor uopšte nije ni održao!

Prvi put se uopšte njegovo obraćanje borcima pominje tek 1930 godine, u to u knjizi jedne veoma slikovite ličnosti - memoarima Đorđa Roša objavljenim pod naslovom „Na Dunavskom keju“

Roš, sin Nemca koji je u Srbiju došao kao stručnjak za izgradnju železnice, i majke Slovenke, kao osamnaestogodišnjak je 1913 bio dobrovoljac u Drugom balkanskom ratu, a 1915 je učestvovao u odbrani Beograda i u jurišu koji je naredio major Dragutin Gavrilović Tada mu je metak probio vrat, grkljan i nerve kičmenog pršljena, pa je zarobljen Iz logora u Češkoj dva puta je pokušavao beg, da bi 1917 bio razmenjen, pa preko Švajcarske odlazi na Solunski front Kraj Prvog svetskog rata dočekao je kao vojni pilot Demobilisao se u činu kapetana, postao predstavnik nemačke industrije i obogatio se trgujući sa vojskom Za vreme Drugog svetskog rata, po svemu sudeći, bio je saradnik nemačkog Gestapoa, a po oslobođenju je iz emigracije imao veoma značajnu ulogu u obnovi Hilandara Jedino je nesvešteno lice sahranjeno u dvorištu ovog manastira Sva je prilika da je on u memoarima izmislio Gavrilovićev govor u svrhu jačanja mita o srpskom junaštvu

Preštampavanje

Iz Rošovih sećanja, govor je 1934 preuzeo Branislav Nušić i objavio ga u svom udžbeniku besedništva, a zatim ga je 1966 preštampao Miloš Đurić u antologiji „Besede“ Popularnim u narodu, međutim, učinio ga je tek Antonije Đurić u svojoj knjizi „Solunci govore“ 1979 godine, a pogodovalo mu je i „nacionalno buđenje“ Srba u to vreme

U mit o „vojnicima izbrisanim iz brojnog stanja“ nikako se nije uklapala činjenica da je njihov komandant, major Gavrilović - istina, teško ranjen - bitku ipak preživeo! Zato Nušić, iako je vrlo lako mogao da zna istinu, navodi da je Dragutin Gavriović poginuo sa svojim vojnicima i ta će se tvrdnja ponavljati sve dok u Vojnoj enciklopediji 1972 ne bude naveden tačan podatak - da su ga Nemci, kao pukovnika, zarobili na početku Drugog svetskog rata i da je umro u svom krevetu, u Beogradu, ubrzo po oslobođenju, 1945 godine

2 Loša osveta Bugara

Ljuti zbog poraza u ratu, mediji u Sofiji objavili su izmišljeno pismo kraljice Marije o haosu u Srbiji

Venčanje kralja Aleksandra I Karađorđevića i rumunske princeze Marije juna 1922 bilo je višednevni spektakl Oči Evrope bile su uprte u Beograd, a brojni izaslanici dvorova, ali i republikanskih vlada, sjatili su se u prestonicu Samo u poslednja 24 sata uoči venčanja, u Beograd je kopnom, morem i vazduhom doputovalo više od 20000 ljudi!

Ambasador na koferu

Ondašnja štampa zabeležila je tako slučaj jednog Portugalca, koji se prezivao - Barderode On je u Beograd doputovao tri dana pre datuma za koji je rezervisao sobu u hotelu, pa se našao na ulici Iznerviran, rekao je nosaču da mu pozamašan prtljag istovari pred ulaz najeletnijeg prestoničkog hotela „Srpski kralj“, odabrao jedan čvršći kofer, seo na njega i zaspao na vrelom suncu Ubrzo je pukla bruka jer se ispostavilo da je stranac koji spava na trotoaru, Barderode, bio prvi portugalski ambasador u našoj zemlji - vlada iz Lisabona poslala ga je da prisustvuje svadbi, ali da posle slavlja otvori diplomatsko predstavništvo Kum na na kraljevskoj svadbi u Beogradu bio je sin engleskog kralja i potonji kralj Albert, a svoje izaslanike, ili cele delegacije, poslale su i mnoge druge države, pa čak i Japan i Persija, današnji Iran Doputovao je i gost iz Austrije, s kojom je Srbija ratovala, jedino je Bugarima bio zabranjen dolazak! Sećanje na njihove zločine bilo je jače od protokola

Osveta naših istočnih suseda usledila je vrlo brzo U ranu jesen iste godine listovi u Sofiji objavili su kao „svetsku ekskluzivu“ navodno pismo koje je „srpska snaja“ kraljica Marija tajno uputila svom ocu, rumunskom kralju Ferdinandu I Samo dva meseca posle venčanja, ona se jadala ocu i „proklinjala svoju sudbinu“ koja ju je bacila u kraljevinu koju je već „zahvatio haos“ i sve tako u tom stilu Pismo je bilo vešto sročeno u kabinetu tajne službe jer se Bugarska teško mirila sa porazom u Prvom svetskom ratu, iz kojeg je izašla sa smanjenom teritorijom Namere tvoraca ovog falsifikata bila je destabilizacija dojučerašnjeg ratnog protivnika To što je ruku rumunske princeze prvo prosio bugarski kralj, a kralj Aleksandar je imao više sreće - samo je bio motiv više

Ćutanje i prezir

Zanimljivo je da pisanje sofijske štampe listovi u drugim evropskim prestonicama: Rimu, Bukureštu, Berlinu, Parizu - inače nimalo gadljivi na takve skandale - nisu preštampavali, iako su Bugari u to polagali velike nade I sam dvor u Beogradu reagovao je dostojanstveno, pametno: objavljivanje navodnog „tajnog pisma“ propraćeno je ćutanjem Ni demanti ni protestna nota ambasadoru, samo ledeni nemi prezir Posle nekoliko sedmica, „pismo nesrećne kraljice Marije“ više niko nije pominjao

3 Lažni kralj na radiju

Pučisti su 27 marta 1941 zbacili vladu i namesništvo, a kapetan Jakov Jovović je, imitirajući kralja Petra II Karađorđevića, na radiju pročitao proglas o stupanju na presto

Na početku 1941 Jugoslavija se našla okružena sa svih strana, osim prema Grčkoj, saveznicima Nemačke i Italije Hitler je izvršio pritisak na Jugoslaviju da i nju privuče na svoju stranu kako bi mogao da se posveti napadu na SSSR

Pučisti do dvora

Tako su 25 marta 1941 predsednik vlade Dragiša Cvetković i ministar spoljnih poslova Aleksandar Cincar-Marković u Beču potpisali protokol o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu - savezu Nemačke, Italije i Japana Gotovo odmah posle toga, grupa oficira Jugoslovenske vojske, naklonjena Engleskoj, izvela je puč i zbacila s vlasti kraljevsko namesništvo sa knezom Pavlom na čelu i vladu Cvetković-Maček Sve je započelo 27 marta u 220 ujutro: pučisti su za samo jedan sat zauzeli zgradu Generalštaba, Radio Beograd i Glavnu poštu i uhapsili Cvetkovića i njegove ministre Pritom nisu nailazili ni na kakav otpor, a jedina žrtva, policajac, stradao je slučajno General Dušan Simović je u zgradi Ministarstva vojske dovedenim stranačkim liderima jednostavno pročitao kome je od njih koje ministarstvo dodelio, a za sebe zadržao mesto predsednika Trebalo je, međutim, doći i do kralja Petra Organizatori puča, generali avijacije Borivoje Mirković i Dušan Simović i major Živan Knežević, kralja uopšte nisu obavestili o puču, ali im je njegova podrška zbog naroda bila važna Kralj je, međutim, bio pod uticajem protivnika pučista, koji su od njega tražili otpor Kad su pučisti na kapiju Belog dvora doneli tekst proglasa kojim je kralj trebalo da se preko Radio Beograda obrati narodi, straža nije htela da ih pusti da uđu, niti je proglas htela da dostavi kralju Sudbina puča visila je o koncu

Atentat na Pavelića

Zato se u oko devet ujutro u studiju Radio Beograda pojavio kapetan Jakov Jovović, čiji je glas bio vrlo sličan kraljevom Imitirajući Petra II Karađorđevića, on je pročitao proglas o stupanju na presto: „U ovom teškom trenutku za naš narod odlučio sam da uzmem u svoje ruke kraljevsku vlast Namesnici, koji su razumeli opravdanost mojih pobuda, odmah su sami podneli ostavke Moja verna vojska i mornarica stavili su mi se odmah na raspoloženje i već izvršavaju moja naređenja Pozivam sve Srbe, Hrvate i Slovence da se okupe oko prestola To je najsigurniji način da se u ovim teškim prilikama održi red unutra i mir spolja Mandat za sastav vlade poverio sam armijskom đeneralu Dušanu T Simoviću“

Doveden pred svršen čin, kralj Petar je stao uz pučiste Posle objavljivanja proglasa, narod je izašao na ulice Skandiralo se protiv pakta i svrgnutog režima, nosile jugoslovenske, engleske i grčke zastave i klicalo kralju Petru

Jakov Jovović je tokom rata bio u četnicima Baja Stanišića i aktivno sarađivao sa okupatorima, a nakon poraza Nemaca emigrirao je u Južnu Ameriku Bio je jedan od organizatora atentata na poglavnika NDH Antu Pavelića 1957

STRAŽA IH ZAUSTAVILA

Kad su pučisti na kapiju Belog dvora doneli tekst proglasa kojim je kralj trebalo da se preko Radio Beograda obrati narodu, straža nije htela da ih pusti da uđu, niti je proglas htela da dostavi kralju Sudbina puča visila je o koncu

NE MOGU IM ZABRANIT DA LETE

Ivo Ðurović, ministar vojni, odgovara: „Mene su došli neki izvještaji od vlasti, koje mi javljaju da su gle‘ali nečesove sprave da lete u oblake, ali mi nijesu kazali kako se to zove, ni čije su to sprave Ako su to austrinski ofincijeri, ne mogu im zabranit da lete a, najposlije, neka ih, neka lete ljudi kad su vilozovi i kad su besposleni!“

RAZLIČITA IZDANJA

Godine 2002 objavljeno je istraživanje Voje Antonića, široj javnosti poznatog kao konstruktora prvog srpskog računara „Galaksija“, koji je dokazao da je Kremansko proročanstvo - izmišljotina Antonić je iščitao svih 12 izdanja ove knjige i ustanovio da je svako novo dopisivano - naknadnim! - „tačnim predviđanjima“

Nastavak na Kurir...