Izvor: Kurir, 02.Avg.2014, 07:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

7 najvažnijih događaja u razvoju srpske avijacije

Srbija jedna od prvih pet zemalja koje su avione koristile u ratnim dejstvima

Ivan Sarić prvi leteo na teritoriji današnje Srbije

1. Dovitljivi Subotičanin slikao je avion braće Rajt i na osnovu te jedne slike napravio je avion, kojim je i poleteo 1910. godine

Prvi Srbin koji se vinuo u nebo, odnosno leteo avionom, bio je prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević. Francuzi su mu tokom zvanične posete 1909. godine pokazali novo čudo tehnike. >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Ipak, prvi čovek koji je izveo let na našim prostorima - i to na avionu sopstvene konstrukcije i izrade - bio je Subotičanin Ivan Sarić.

U Novom Sadu, na svečanom dočeku kapetana Sondermajera i poručnika Bajdaka posle podviga, učenice Škole za umetničke zanate uručile su im pehar, a „ushićene Novosađanke“, piše jedan hroničar tih zbivanja, „padale su u nesvest kad bi se negde pojavili“

Tadija Sondermajer i istorijski let od Pariza do Bombaja

7. Pilot poznat i po dvoboju s Milošem Crnjanskim prvi je odlučio da leti od Francuske do Indije i pređe tada rekordnih 14.800 kilometara za 11 dana

Avionskim putnicima u početku nije bilo lako: do aerodroma u Pančevu, otvorenom 1923. godine, stizalo se preko Zemuna, odakle je polazio brod za pančevačko pristanište, pa onda fijakerom do livade pored današnje „Utve“, odakle su poletali avioni.

Akcionarsko društvo

Godine 1926. u Beogradu je osnovano akcionarsko društvo „Aeroput“, ali početak nije obećavao. Interesovanje za njegove akcije bilo je nikakvo.

Sudbinu srpske avijacije preokrenula su dva pilota iz nekoliko godina ranije završenog rata. Direktor „Aeroputa“ kapetan Tadija Sondermajer i poručnik Leonid Bajdak iz Novog Sada su odleteli dvokrilcem „potez“ u Pariz i tu su održali konferenciju za štampu onako kako će tek pola veka kasnije to da propiše nauka o marketingu.

Najavili su da će radi pokazivanja svih prednosti novog saobraćajnog sredstva - aviona odatle, iz Pariza, odleteti u Indiju, u Bombaj, i vratiti se na isti način. Tako su i uradili: u 15 etapa prevalili su 14.800 kilometara za 11 dana, od 20. aprila do 2. maja 1927. godine, kad su pred 30.000 ljudi sleteli u Beograd, na aerodrom ispod Bežanijske kose.

U Novom Sadu, na svečanom dočeku posle ovog podviga, učenice Škole za umetničke zanate uručile su im pehar, a „ushićene Novosađanke“, piše jedan hroničar tih zbivanja, „padale su u nesvest kad bi se negde pojavili“. Desilo se i da je tri nedelje docnije Čarls Lindberg preleteo Atlantski okean, pa je ludilo zvano „avijacija“ zahvatilo ceo svet, ne mimoišavši ni Srbiju. Akcije „Aeroputa“ skočile su, a Sondermajer je ostao njegov direktor do 1941. godine.

Duel s piscem

Lako je moglo da se desi du mu i karijeru i život - prekine jedan pisac.

Reč je o velikom zaljubljeniku u avione - Milošu Crnjanskom, koji se upustio u raspravu sa petoricom oficira o tome koji su avioni bolji: francuski ili nemački. Crnjanski je bip prznica, pa je vazduhoplovce, svu petoricu, ispljuskao po licu svojom belom rukavicom. Pozvao ih je na dvoboj. Svi su odbili da se tuku znajući da je to pogibeljno za Crnjanskog, osim Tadije Sondermajera, koji je ostao da brani oficirsku čast.

Duel je održan u Vršcu.

Crnjanski i Sondermajer stali su okrenuti leđima, a onda su na znak sekundanta počeli da se udaljavaju. Posle deset koraka, okrenuli su se jedan ka drugom. Pravo da puca prvi imao je Crnjanski, ali je promašio. Hrabro je čekao hitac Sondermajera, ali je on džentlmenski pucao u vazduh. Tako je dvoboj okončan.

(Sledeće subote: Sedam najvećih srpskih tajnih agenata u 20. veku)

Nastavak na Kurir...