Izvor: Politika, 22.Sep.2014, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Običan momak sa izuzetnim poslom
Nagrada „Donostia” za životno delo pripala je glumcu Denzelu Vošingtonu, koji je rekao da neće glumiti Baraka Obamu
San Sebastijan- Za ulogu redova Tripa u filmu „Slava” Edvarda Zvika iz 1989. godine, afroamerički glumac Denzel Vošington osvojio je svog prvog Oskara. Iako je lik redova Tripa jedan od dva glavna u ovom Zvikovom filmu, Vošingtonu je tada uručen Oskar za najbolju sporednu mušku >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ulogu (!?), ali je ova nepravda bila ispravljena 2001. godine kada je ovaj naočiti i veoma talentovani glumac, posle nominacija i za uloge u filmovima „Vapaj za slobodom”, „Malkom Iks” i „Uragan”, konačno osvojio Oskara i za glavnu mušku ulogu. Onu, ostvarenu u filmu „Dani obuke” Antoana Fukua. Jednostavno, konzervativni i u većini beloputi članovi Američke akademije za film, koji čine glasačku mašinu za dodelu Oskara, nisu više mogli da ga zaobilaze. Denzel je tako postao jedan od svega četiri crnoputa američka glumca sa ovom nagradom u svom vlasništvu i rekorder među afroameričkim glumcima po broju osvojenih (pet) nominacija.
Danas, trinaest godina kasnije, Denzel Vošington i reditelj i glumac Antoan Fukua ponovo su zajedno. U filmu „Pravednik” („The Equlizer”), s kojim je pre neko veče započeo 62. San Sebastijan festival. I to nije sve. U velelepnoj dvorani „Kursal”, a prema zamisli festivalskog čelnika Hozea Luisa Rebordinosa, upravo je Antoanu Fukua pripala čast da ovogodišnju nagradu „Donostia” za životno delo uruči svom vernom glumcu Denzelu Vošingtonu.
Iako se na sceni ponašao ozbiljno i skromno, Denzelu su proradile emocije tokom višeminutnih ovacija iz gledališta u kojem su, poput ukrasa na novogodišnjoj jelki, bleštali displeji mobilnih telefona i blicevi fotoaparata. Posle ovakvog strasnog prijema španske publike, na Denzelovom licu se videlo da je ganut. Uostalom, ne dodeljuje se nagrada za životno delo svaki dan.
Od prvih glumačkih koraka momka rođenog (28. decembra 1954) i odraslog u Maunt Vernonu (američka država Njujork) – u porodici oca sveštenika i majke frizerke (bivše gospel-pevačice) što su ga na vreme otrgli od ulice i poslali prvo na studije novinarstva – do današnje planetarne slave prolazio je kroz dosta filmskog i pozorišnog trnja, ali i ostvario niz sada već antologijskih uloga. Vošington u San Sebastijanu kaže da je ipak i dalje „sasvim običan tip sa izuzetnim poslom i ništa više”.
Tokom već tri decenije duge karijere, koja osim glumačkog podrazumeva i rediteljski, ali i producentski posao, Denzel Vošington je sarađivao sa mnogim velikim rediteljima – od Spajka Lija, ser Ričarda Atenboroa, Tonija i Ridlija Skota, Roberta Zemekisa, Džonatana Demija i Alana Pakule, do Mire Nair i Keneta Brane. I svakom je filmu davao svoj lični pečat zbog čega je uvek visoko vrednovan i nagrađivan i Zlatnim globusima, i nagradama Bafta i berlinskim „Srebrnim medvedom”...
U razgovoru s novinarima u San Sebastijanu, Vošington se osvrnuo na saradnju sa rediteljem, navodeći da je posle Oskara za ulogu u njegovom filmu „Dani obuke” karijera i jednog i drugog išla uzlaznom putanjom i da je bilo pitanje vremena kada će ponovo raditi zajedno. Rezultat toga, film „Pravednik”, sada je već vidljiv, a Vošington otkriva i da je već u pripremi i nov zajednički projekat – rimejk filma „Sedam veličanstvenih”.
Na pitanja o svojim čestim ulogama boraca protiv nasilja i nasilnika zbog kojih je toliko voljen, Vošington je odgovorio: „Svi ti filmski junaci svojim postupcima pokazuju spremnost borbe za pravdu a protiv zla i uglavnom rade ono što se običan čovek ne usuđuje da sprovede u stvarnom životu”. Vošington je podsetio i da je tumačio likove i heroja i zlikovaca i da mu je Holivud posle uloge zlog policajca u filmu „Dani obuke” uglavnom nudio takve uloge, „što im ranije nije padalo na pamet, ali takva je priroda Holivuda...”
I kao što je postojan i odgovoran u svom glumačkom pozivu, takav je i u svom privatnom životu. Sa svojom suprugom Poletom Pirson u braku je od 1983. godine i imaju četvoro dece – dva sina i dve kćerke. Dvoje od njih nastavljaju očevim stopama u pozorištu koje je Vošingtonova prva ljubav. „Blagosloven sam što sam bio u prilici da igram sve vrste uloga i ne žalim zbog načinjenih izbora, bilo da su bili dobri ili loši”, kaže u San Sebastijanu Denzel Vošington ne propuštajući priliku da istakne i sledeće: „Ponosan sam što sam pripadnik afroameričke zajednice i nadam se da sam dobar primer mnogim mladim, talentovanim ljudima da ne odustaju, da budu uporni i da se bore za svoje mesto”...
Na kraju je, demantujući glasine, izjavio da ne razmišlja o tome da igra Baraka Obamu...
----------------------------------------
Srpski filmovi u retrospektivnom programu
U velikom retrospektivnom programu „Istočna obećanja. Autobiografija istočne Evrope” na 62. San Sebastijan festivalu, među 50 filmskih naslova našli su se i srpski filmovi: „Sutra ujutro” Olega Novkovića, „Život i smrt porno bande” Mladena Đorđevića, „Smrt čoveka na Balkanu” Miroslava Momčilovića, „Krugovi” Srdana Golubovića, koprodukcijski „Pank nije mrtav” Vladimira Blaževskog i omnibus „Izgubljeno-nađeno” u kojem je jedan od reditelja bio i Stefan Arsenijević.
Ovaj retrospektivni program osim projekcije filmova obuhvata i veliku izložbu filmskih fotografija i plakata u sansebastijanskom Muzeju moderne umetnosti kao i luksuzno opremljenu publikaciju...
Dubravka Lakić
objavljeno: 23.09.2014.
.jpg)
