Izvor: Večernje novosti, 01.Okt.2014, 12:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Snimatelji iz mraka

DVA nesvakidašnja fotografa iz dana u dan uspevaju da „ukradu“ od vremena kadrove našeg grada i da ih sačuvaju, a zatim podele s drugima. Ova dva čoveka su, ipak, po jednoj stvari neobična. Aleksandar Subin i Dalibor Šipka su zaljubljenici u fotografiju, mada imaju jedan ozbiljan, zajednički problem: velike probleme sa vidom.Ovi posvećeni stvaraoci su slabovidi, njihove oči vide tek desetak odsto od onoga što vide njihovi sugrađani. Pa ipak, za nauk svima koji su malodušni, ova dva >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << čoveka su se okrenula svojoj velikoj ljubavi - fotografiji, i odlučili da istraju obeležavajući kadrove onoga što vide i šta ih čini zadovoljnim.Prva mračna komora- OD rođenja sam imao problem sa vidom iako mi je otac bio vrhunski fotograf - počinje priču Aleksandar Subin. - Otac Sava se bavio i reprofotografijom, a i danas pamtim prve dane kada smo se tata i ja zatvarali u mračnu komoru, i kada su iz mraka prvi snimci počeli da izviru pojavljujući se na fotografskom papiru. Nažalost, zbog problema sa vidom nisam mogao da upišem grafičku školu, koju su završavali svi članovi moje porodice, ali sam ipak krenuo njihovim stopama.Naš sagovornik ne vidi na jedno oko, a na drugom mu je suženo vidno polje. Sudbina se obrušila na njega još jednom, kada je zbog prirode bolesti morao da se odrekne i drugog posla za koji se školovao, jer je stručni fizioterapeut. Da je nastavio da se bavi ovim pozivom, mogao je potpuno da ostane bez vida.- Sklonost prema fotografiji tumačim i kroz neku vrstu inata i tvrdoglavosti, ali i ljubavi koju mi je još otac usadio - dodaje Subin. - Sada, kao iskusan čovek, mogu da kažem da je za sve uspehe u životu od presudne važnosti jaka volja.Naš drugi sagovornik, Dalibor Šipka, bio je na istim mukama od rođenja, a njih dvojica su nekada bili komšije, od petog razreda osnovne škole su prijatelji, a sada su tandem fotografa koji beleži prelepe beogradske kadrove. Šipka ima očuvano desetak odsto vida, a danas radi kao defektolog u Školi za učenike oštećenog vida „Veljko Ramadonović“ u Zemunu.- Moj put je krenuo iz Bora, gde sam rođen, ali se cela moja porodica preselila u Beograd zbog mojih problema sa vidom - objašnjava Šipka. - Ovde sam pohađao školu za zaštitu vida „Dragan Kovačević“ u Cetinjskoj ulici. Takva institucija u mom rodnom gradu nije postojala.MONOGRAFIJE DVE monografije sačinjene od snimaka Beograda već su u kolekciji radova Aleksandra Subina. Ovi snimci uobličeni su kroz elektronsku formu. Sada je na redu već poodmakao projekat gde naš sagovornik snima i sistematizuje znanja o svim zemunskim česmama, koje su nekada krasile ovaj deo grada.Dalibor je imao prirodan talenat za tehničke nauke, ali je zbog prirode svog zdravlja odlučio da završi studije defektologije, pa danas radi sa osobama oštećenog vida. Zaista, ko bi mogao bolje da ih razume nego neko ko ima sličnu sudbinu kao i oni?Sve je u motivu- MOJ motiv je da podignem borbeni moral kod ljudi sa invaliditetom, ali i da sprečim predrasude koje su česte u našem društvu - objašnjava iskusni defektolog. - Ljude sa invaliditetom niko ne bi smeo da otpisuje, a, istovremeno, takve osobe moraju same da se izbore za svoje mesto u društvu. Kao i u svetu sasvim zdravih ljudi, pravila su ista: Ko sam padne, i drugi ga lako otpisuju. To govori i moja profesionalna praksa.Dalibor Šipka ne može da bude vozač, ali zato od Železnika do Zemuna svakog dana dolazi biciklom na posao. Iako nije studirao tehniku, u školi u kojoj radi spojio je lepo i korisno, pa radi pripremu za štampu, bavi se održavanjem računarskih sistema, ali ima još energije da se, osim fotografijom, bavi i drugim zanatima.- Kao i drugi, privatno se snalazim radeći dodatne poslove. Radim kao moler, razvodim struju, sve električarske poslove, ali planiram da završim i vodoinstalaterski zanat. Ne napušta me želja za tehnikom, naučnim, ali i praktičnim radom.ŠKOLSKA BISTAISPRED škole „Dragan Kovačević“ stajala je bista ovog čoveka. Kako objašnjava Aca Subin, neko je opet ukrao ovu skulpturu.- To nije prvi put da se ovakvo brutalno delo dogodilo - kaže Subin. - Šteta je tim veća što je ovo bio vajarski rad Vuka Bojovića, koji nas je nedavno napustio.MAGIJA SKULPTURENAŠI sagovornici su s vremenom okupili pravi tim ljudi koji se bore sa mukama koje imaju slabovidi, ali istovremeno razvijaju njihove talente. Tako Subin priča kako su, u razgovoru sa vajarom Vukom Ljubisavljevićem, organizovali takozvanu taktilnu izložbu.- Sve se odigralo po ideji Jelene Davidović, slepe osobe koja je potpuno posvećena umetnosti. Zamisao je da slabovide i slepe osobe mogu da opipaju sklupturu i da na taj način osete ovu vrstu umetnosti.RODITELjSKE GREŠKESTRUČNO iskustvo Dalibora Šipke govori o tome da roditelji dece sa invaliditetom prave velike greške i propuste.- Oni ne posvećuju detetu dovoljno pažnje i kada dođu do naše škole, iza njih je već period od rođenja do sedme godine - objašnja Šipka. - To je veoma dugo vreme. Inteligencija takvih osoba nije oštećena, ali integracija jeste.Istovremeno, ovaj defektolog upozorava i na savremeno društvo i odnos prema osobama sa invaliditetom.- U autobusima gradskog prevoza već desetak godina postoje rampe za ulaz i izlaz osoba u invalidskim kolicima, ali ja sam samo jednom video da ih neko upotrebljava.
Pogledaj vesti o: Dan zaljubljenih

Nastavak na Večernje novosti...