Izvor: Scandal.rs, 25.Sep.2016, 00:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slađa Alegro otkriva za SCANDAL! Tešila sam Cecu kad joj je bilo teško!
Slađana Vujičić, poznatija kao Slađa Alegro, nema skandala u svom životu, ali kao i mnogi pevači, nije imala lagodan put do uspeha i ozbiljnijih honorara!
“Ja sam vrlo nostalgična osoba i moja prošlost mi izaziva burne emocije! Detinjstvo mi je bilo lepo, srećno i bezbrižno. Živela sam sa sestrom, bakom, dekom i roditeljima u dvosobnom stanu. S obzirom da su tri generacije bile u malom prostoru, bilo je super. Bila sam odličan đak, a najviše sam volela >> Pročitaj celu vest na sajtu Scandal.rs << da vreme provodim na selu”!
Da li ti je nekad falilo nešto u životu? Jesi li osetila nekad bedu ili glad?
“Pa znaš šta, i nisam, jer su se moji uvek trudili da nam obezbede sve. Sa bakom i dekom sam dosta vremena provela, oni su me odgajili, jer su moji radili. Dešavalo se da baba ne zaspi dok se ne vratim kući, čak i sa pevanja. Uvek mi to nekako fali. Sa druge strane, dugo sam igrala folklor, što mi takođe fali. I sada odem na koncert mojih folkloraša, popričam sa njima, družimo se. Baš volim da ih vidim. Kad neko kaže vratio bih se u školu, ja se nikad ne bih vratila u školu, ali vratila bih se da igram, jer to je bila moja velika ljubav“.
Kako je došlo do toga da počneš da pevaš?
“Počela sam prvo da pevam u Kulturno-umetničkom društvu. Kad sam se rodila, nekako sam bila predodređena da budem ovo što sam danas. Prosto, ne vidim sebe ni u jednom drugom pozivu. Ako Bog da, imaći priliku da lepo i solidno izgledam i sa puno godina i da se dugo bavim pevanjem”.
Sa koliko godina si počela da tezgariš, da pevaš po šatorima, svadbama?
“Pa negde oko 19. godine, sa 20 sam uveliko nastupala. Niko me nije zapazio, sve je krenulo veoma spontano kad sam 1999. godine počela da pevam u grupi Frenki. Snimila sam s njima dva albuma, zakačio nas tad i onaj rat i bombardovanje. Pevala sam totalno neku drugu muziku od ove koju danas pevam. To je bio lep pop i rok i moja ozbiljna životna škola”.
Jesi li bila u to vreme možda problematična, droga, alkohol, piće, izlasci?
“Ne, nisam! Uvek sam negde bila kao i danas što me ljudi vide. Rasla sam tako zahvaljujući mojim roditeljima i sjajnom društvu. Kada se bavite folklorom ili sportom, jako je teško da odete stranputicom”.
Znači bila si fina rokerka, bez džointa u ruci?
“Da, da, baš tako! (smeh) Ja sam oduvek u duši bila narodnjak i moji u porodici svi vole muziku, pogotovo moj pokojni otac”.
Kako je došlo do Alegro benda?
“Oko 2001. počeli smo da radimo zajedno, svi smo iz istog grada, igrali smo folklor zajedno, pevali. Na početku je bilo nas četvoro, a posle su još dva člana došla i šta znam, teško je bilo u to vreme raditi ozbiljno”.
Koliko ste imali tada para u džepu?
“Kada smo počeli da radimo, bila je teška situacija. Ne sećam se tačno, krenuli smo kao i svi sa klupskim svirkama. Ne možeš ti tu da zaradiš ne znam ni ja kakve pare”.
Da li ste imali dovoljno da osnujete bend, nabavite instrumente?
“Pa da, svako kupi ono što mu treba, snalaziš se, znaš i sam kakvo je vreme bilo! Dešavalo se i da moraš da pozjamiš da bi nešto napravio, tako da smo mi za prvi CD pozajmili ogroman novac i molili se Bogu kako ćemo to vratiti”.
Znači, nisi se kao neke pevačice skidala i bila sa matorcima zarad karijere?
“Ne naravno, taman posla! Samo svojim radom, mukom i borbom. To su slatke muke, jer radim ono što volim”.
Sećaš li se otprilike koliko ste pozajmili da biste izdali prvi album?
“Ne sećam se, davno je bilo. Znam da je u tom momentu bila cifra od koje ti se zavrti u glavi. Zarađivali smo malo, a trebalo je uložiti puno”.
O čemu ste razmišljali, da li ste se plašili kako ćete to vratiti?
“Pa to ti je rizik, to moraš da prođeš. Ni danas ti niko ne garantuje ništa, ulažeš veliki novac, a ne znaš da li će ti se vratiti. I sada se dešava da ljudi pozajmljuju jedni od drugih, nije baš tako slatko kao što izgleda sa strane. Rintaš kao konj dok ne vratiš pare. Veruješ u to što radiš da bi vratio pare, ako ne, opet radiš nešto drugo i vratiš to što si pozajmio i ideš dalje”.
Ali vama je krenulo…
“Pa jeste, ljudi su znali za našu pesmu, ali nisu znali ko je peva. To se često dešava da pesma bude veća od izvođača. Dugo su mislili da moju pesmu Živim za to peva ona Elma ako je se sećate, ne znam zašto, ali hvala im, ona lepo peva”.
Posle koliko vremena ste vratili dug?
“Joj ne znam, ali posle par godina, jer su ozbiljne cifre bile u pitanju. Slava ne ide preko noći”!
Imali ste sreće da vas Ceca Ražnatović zavoli, tada je dosta ljudi prvi put čulo za vas.
“Kad smo mi počinjali, na vrhu je bio OK bend, ali smo i mi polako stigli na tu neku letvicu da budemo traženi“.
A kako ste postali Cecini miljenici?
“Zove mene moj kolega i kaže da nas je zvala Ceca da pevamo slavu kod nje. Ja kažem Dobro, a koja Ceca?! On kaže Svetlana Ražnatović! Sećam se kao da je juče bilo, mutila sam neki šlag… I ne verujem šta čujem! Kažem mu Ček da dođem sebi, zvaću te kasnije malo. Pita me majka Šta ti je, ja joj kažem Sunce ti jebem zvala me Ceca da pevam na njenoj slavi. Pita me i ona koja Ceca, ja kažem Ceca, nema druge. Bio je to šok za nas. Ali čula je ona za nas, ne znam kako, za pesmu, mora da joj se svidelo. Preko Bilje Spasić je došla do našeg broja i pozvala nas da radimo”.
A što ste joj bili simpatični?
“Nismo joj bili mi, nego sam joj ja bila simpatična, da te ispravim. To mi je i ona čak rekla”.
Da li ste je odrali tada za pare?
“Ne! Nismo, zato što je vrlo nezahvalno da kad radiš kod kolege, to i naplatiš. Svakog kolegu kod koga smo radili smo častili, pa i Cecu”.
I kad si stigla u vilu?
“Mi došli, ona je to slavila u delu kuće rezervisanom za proslave tog tipa i mi smo se smestili, ide tonska proba, konobari sve postavili. Ulazi Ceca, prilazi stolu i kaže Drago mi je što konačno mogu da upoznam ženu koju mnogo volim da slušam. Ja se tresem, nije mi bilo dobro, ali preživela sam. To je čast i zadovoljstvo i nekako smo od tog trenutka postale bliske bez obzira što se nismo previše znale! Od tog momenta, sve što se proslavljalo kod nje u kući, mi smo svirali i pevali. Bogami, dobrih pet, šest godina”.
Da li si ti jedina koja je videla Cecu mrtvu pijanu?
“E pa Cecu nikad nećeš moći da vidiš u takvom stanju”!
Znači, prava je domaćica?
“Ona je veliki domaćin, zna za red, da te sa osmehom isprati iz svog doma, što je zaista retkost“.
Sa kojim pesmama si je pogađala, pa te je lepila parama po čelu?
“Ma ajde bre, šta da je ja pogađam. Ona mnogo voli muziku i da su svi srećni, njene žurke su uvek bile fenomenalne, ostajalo se do šest, sedam ujutru. Sećam se, moj pokojni otac ustao ujutru na posao i zove me da pita je l’ smo krenuli i da li imam kuću, a ja kažem da nismo. Hvala joj zato što je njena podrška u to vreme nama bila i te kako bitna i na neki način odskočna daska. Znaš kako to kod nas ide, kad kažu ovi su pevali kod Cece, to mora da znači da su super”.
Jesi li bila svedok njenih ljubavnh problema, patnja?
“Nisam, zato što ona odlično nosi svoj život. Ne dozvoljava da bilo ko vidi da je nesrećna. Svoje životne probleme nosi odlično. Ona je za mene jedan veliki čovek”!
U međuvremenu tebi se u životu dogodila i prva udaja. Kad je to bilo?
“Nisam neko ko priča o privatnom životu, a pogotovo nešto što je bilo davno i što je prošlo“.
Udala si se, razvela, sad kad se setiš, je l’ ti to bilo bolno?
“Ne, samo je to nešto što je bilo davno, svako je otišao na svoju stranu”.
Ređali ste hitove, pa se bend raspao. Članovi benda te krive za to i ogovaraju te da si zla, te da nisi dobra devojka iz komšiluka kako se predstavljaš. Šta ti kažeš za tu situaciju?
“Mi smo bili dugi niz godina zajedno. To što neko u životu želi da prosperira, ne može niko da mu zabrani. Ja sam u jednom momentu, kada nam je otišao Nikola klavijaturista iz benda, fino sela i razmislila o svemu i rekla Dobro, ako već Nikola ide, mislim da je krajnje vreme da ja krenem nekim svojim putem, dovoljno godina smo prošli skupa, zaradili, stekli. Sve je to bilo i prošlo, ajmo sada dalje. Nikoga nisam ugrozila i mislim da sam sa punim pravom donela odluku da nastavim dalje sama. Naravno, kao neko ko je ipak devojka iz komšiluka, ja sam im ponudila da rade u bendu koji će mene pratiti”.
Vi ste sav honorar delili na ravne delove?
“Da”
A onda si im ti ponudila da za određenu cifru rade za tebe?
“Jesam, naravno. Što da tražim druge muzičare, ako im to paše i odgovara. Oni su pristali, bilo im je bitno da su zbrinuti i da imamo dogovor. Počeli smo da radimo, imali smo turneje, to je bilo u oktobru. Ja sam imala sve unapred zakazano, dala im jako dobre uslove, bilo im je bitno da znaju da ću ja ostati uz njih sve vreme dok se bavim muzikom, da ih neću ostaviti na cedilu, na šta sam im odgovorila da ću svakako ostati, što je krajnje logično. U međuvremenu sam ostala trudna i planirala da radim još par meseci koliko prosto budem mogla, ali negde u decembru mesecu, oni meni saopštavaju da neće više da rade, znajući da meni treba nov muzičar i da je to neko kratko vreme za koje bih mogla da nađem nekog ozbiljnog ko će moći za mene da radi. Jer naravno, sledi mi porođaj. Bila sam u šoku, ali opet sam rekla sebi Bože moj, kako kome šta odgovara neka i radi. Međutim, posle tri, četiri dana sam imala spontani, izgubila sam, nažalost, bebu, a oni su otišli. Život melje, znaš, ali moraš da ideš napred”.
Je l’ ti teško pao gubitak deteta?
“Jeste malo šok, zato što sam to želela i bila sam srećna i spremna za dete. Bog sam pravi planove, bez da nas pita, ali podnela sam sve podignute glave. Ako misliš da je bilo depresija i nervnih slomova, to ne. Preživela sam i teže stvari, za mene je nešto što sam najteže podnela gubitak oca. Tako da, sve mora da se prođe, hvala Bogu, imam muževljevu podršku u svemu i zdravi smo i pravi”
Za koga od kolega možeš da kažeš da ti je pomogao u životu?
“Novčano nikada, ali neko ko je uvek tu za mene u svakom smislu te reči i kada je bila poplava i sto čuda, to su Adil, Seka Aleksić i Ceca. Kada je bila poplava u Obrenovcu gde živim sa porodicom, Adil mi je dao auto, jer nisam imala svoj. Bio je tu da pozove svakog dana da pita da li mi nešto treba, Ceca me je zvala stalno i dok mi se praznila baterija, rekla mi je da dođem kod nje sa porodicom i sestrom da živim. U tom trenutku mi je tata bio jako bolestan i teško pokretljiv. Seka me je istog trenutka zvala da idem kod nje i budem koliko god treba. Godinama se znamo i kućni smo prijatelji”.
A ti njih je l’ savetuješ?
“Pa ja sam tu uvek, kad god nešto treba i kad ne treba. Svakom od njih u životu sam rekla, ako treba peške da se ide na Mesec, ja idem”
Da li si nekad Seku tešila zbog depresije u kojoj je bila pre trudnoće?
“Nisam je tešila, i ona je ozbiljan junak kao i Ceca. Bila sam presrećna kada joj se desilo ovo sa trudnoćom. Radujem se baš, mnogo sam srećna”
A da li si pomagala Ceci? I ona je imala emotivne probleme i slomove.
“Uvek sam bila tu uz nju, kad god zatreba. I emotivno i svakako, bez ikakve rezerve. Tešila sam je kad joj je bilo teško!”
Šta se dešava na poslovnom planu?
“Spremam se za koncert sa Acom Lukasom u Podgorici, na imanju Knjaz. To će biti pravi spektakl, zatim smo snimili prelepu baladu i spot koji će se uskoro pojaviti, a evo i premijerno, samo za vaš list, snimljen je i duet sa Peđom Medenicom, i mogu vam reći da se ozbiljno pripremite jer je pesma ozbiljan hit (smeh)”
.jpg)
