Srbiji trebaju strategija i taktika  

Najuspešniji biznismeni predložili državnom vrhu da krene sa investicijama u strategijske sektore - energetiku, telekomunikacije, poljoprivredu i infrastrukturu
Predstavnici kluba „Privrednik", Udruženja korporativnih direktora i Saveza ekonomista izneli su juče predloge ekonomskih mera koje bi Srbija trebalo da napravi kako bi prebrodila >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << krizu i krenula u obnovu privrede. Pismo sa ovim predlozima oni su još 9. juna uputili predsedniku Srbije Borisu Tadiću, premijeru Mirku Cvetkoviću i predsedniku Saveta NBS Dejanu Šoškiću, ali, kako kažu, nikakav odgovor zasad nije stigao.
Branislav Grujić, predsednik „Privrednika", Toplica Spasojević, predsednik Udruženja korporativnih direktora Srbije, i Dragan Đuričin, predsednik Saveza ekonomista, u pismu vrhu vlasti predlažu dve grupe mera: ofanzivne - strategijske i defanzivne - taktičke. Prema njihovom mišljenju, razvoj Srbije zavisi od reindustrijalizacije.

- To konkretno znači investicije u strategijske sektore - energetiku i telekomunikacije. Potom, neophodne su nam investicije u prehrambenu industriju i pojedine delove poljoprivrede. I treća putanja obuhvata investicije u infrastrukturu - puteve, luke, kanale za navodnjavanje, mostove i železničke pruge, koje će se finansirati kroz koncesije, kredite i partnerstvo javnog i privatnog vlasništva - izjavio je Dragan Đuričin.
Monetarni model
Upravo zbog toga predlaže se i novi monetarni model. Funkcionisanje novog monetarnog modela zahteva bolju koordinaciju NBS i vlade, naročito u delu poreske politike.
- U poslednjih deset godina u Srbiji je primenjivan model jake valute u slaboj privredi. To je neodrživo zbog strukture deviznih rezervi. Novi monetarni model treba da se zasniva na kontroli cena, kontroli kursa i rešavanju problema nezaposlenosti - naveo je Đuričin, i naglasio da se na tom putu moraju u potpunosti poštovati evropske norme i regulativa.

- Mi znamo da je Srbija mala zemlja i da ima puno problema, ali to ne znači da u definisanju svoje regulative treba da odustane od evropskih normi i regulativa. Ne insistiramo ni na kakvim specifičnostima ovog privrednog ambijenta - rekao je Đuričin.
U defanzivne, taktičke mere Đuričin je naveo otvaranje centra za regrutovanje i trening eksperata iz oblasti projektnog upravljanja, kao i privlačenje stranih kompanija da sedišta lociraju u gradovima Srbije, a ne samo u Beogradu. On je apelovao i da se što pre završi „giljotina propisa" i pospeši lokalni ekonomski razvoj.

Prema oceni Đuričina, Grujića i Spasojevića, glavnu ulogu u sprovođenju predloženih mera odigraće država, a posebno u osnivanju banke ili fonda za razvoj koji može da obezbedi dugoročne kredite sa malom kamatom za pomoć bržem razvoju domaće privrede i infrastrukture.
Dobra namera
Prvi čovek „Privrednika" Branislav Grujić objasnio je da je obaveza privrednika i ekonomista bila da ono što misle javno iznesu.
- Ceo naš nastup je dobronameran. Ako smo već sagledali situaciju, ovo je samo dobronameran savet i želja da se pokaže put kojim bi moglo da se izađe iz određenog problema. Mi ne zahtevamo da država bude spasilac potonulih privrednika, već da se tačno definišu pravila igre - naveo je Grujić.
Na pitanje zbog čega se baš sada obraćaju državi kada kriza već godinu i po traje, Toplica Spasojević kaže da privrednici reaguju već nekoliko godina unazad kroz razne forume, klubove i ekonomska udruženja.

| Pročitaj ovu vest iz drugih izvora 0 0

Dodajte komentar