Izvor: Kolektiv.co.rs, 24.Jul.2017, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U toku nadvišenje brana kriveljskog jalovišta za još tri metra
Prostor i vreme za izgradnju „nultog polja“
Podizanjem do kote 393 dobija se vreme za izgradnju kolektora Kriveljske i Borske reke i Saraka potoka, relejne pumpne stanice, pontona, potisnih cevovoda, kanala za dopremu jalovine, izmeštanje cevovoda Surdup, izradu pristupnih puteva do novog tzv. nultog polja – kaže Arso Kljajević, direktor projekta. – Kao što vatra i slama ne idu zajedno, tako je i sa peskom i vodom, upozorava Zarije Ristić, saradnik na ovom poslu, pa jalovišta ne treba uzimati olako, već disciplinovano, uz stalne kontrole i blagovremeno reagovanje
KRIVELjSKO JALOVIŠTE. – Pošto su otklonjene poslednje nedoumice oko nadvišenja prve i druge brane, a time i nivoa njegovog “ogledala”, na kriveljskom jalovištu se uveliko rade poslovi koji će omogućiti rast brana do kote 393 i tako omogućiti odlaganje jalovine iz tamošnje flotacije još godinu i po dana. Za to vreme, po rečima Arsa Kljajevića, direktora projekta proširenja kriveljskog jalovišta na „nulto“ polje, treba da se završe svi objekti u njemu i oko njega koji će omogućiti nastavak odlaganja hidroflotacijske jalovine. To su kolektori Kriveljske i Borske reke i Saraka potoka, relejna pumpna stanica, pontoni, potisni cevovodi, kanali za dopremu jalovine, izmeštanje cevovoda Surdup, izrada pristupnih puteva itd.
–Jednostavnije rečeno – kaže Kljajević – brane i nivo jalovišta u “polju 1” biće podignuti za tri metra čime se povećava prostor, a time i vreme odlaganja za još godinu i po dana, dok se ne završe svi pomenuti objekti u “nultom polju”. Autor projekta nadvišenja je borski Institut za rudarstvo i metalurgiju, a revident ITNMS. Da bi se to nadvišenje nesmetano odvijalo, RBB treba da premesti kondicioner kraj druge brane na malo veću visinu kako bi se dobio pritisak za bolji rad ciklona, a ostaju i poslovi oko drenaže, ali će se oni rešavati tokom samog nadvišenja. Ovim poduhvatom dobija se dovoljno vremena da svi pomenuti objekti mogu da se završe u zadatom roku i „nulto“ polje preuzme svoju ulogu. Vrlo je važno reći da u „polju 2“, ispod kojeg prolazi postojeći kolektor, neće biti nadvišenja kako bi se izbegla bilo kakva dodatna opterećenja. Izdvojen pesak na “brani 2” samo se delom pomera ka drugom polju, ali ne zalazi u zonu kolektora.
Za one kojima je to manje poznato da kažemo da jalovina iz flotacije (pulpa kojoj je “oduzet” bakar) stiže na jalovište betonskim kanalom, ulazi u razdelne šahte, pa u cevovode koji je vode do hidrociklona na branama. Hidrocikloni izdvajaju pesak od koga se formira brana, a voda se sliva u jezero, bistri i pumpama ponovo vraća u proces. Samo nadvišenje ne podrazumeva nikakve posebne radove, izuzev pomenutog izmeštanja kondicionera, već sagledava mogućnosti bezbednog odlaganja još neko vreme, dok “nulto” polje ne preuzme ulogu nove deponije.
Zarije Ristić, dugogodišnji radnik na basenskim jalovištima i saradnik na ovom poslu, dao nam je još neka objašnjenja. – U kriveljskoj flotaciji se godišnje preradi preko 12 miliona tona rude iz “Krivelja” i sa “Cerova” – kaže on. – Od razdelne šahte polovina pulpe ide na “branu 1”, polovina na “branu 2”. Pošto tamo nismo imali visinu za cikloniranje, napravljena je pumpna stanica koja je “gurala” pulpu u kondcioner. Nadvišenjem brane kondicioneru će biti potrebna još veća visina tako da mora da se preseli na više mesto kako bi cikloni bolje izdvajali pesak. Kada bismo izdvojili trideset odsto peska iz pulpe (a može i više) i odložili ga van ose brane prema “polju 2”, u granicama koje uvažavaju potpunu bezbednost kolektora ispod, a isto to postigli i na prvoj brani prema “nultom” polju, dobili bismo još više prostora u jalovištu. Jer, 30 odsto peska na 12 miliona tona godišnje prerade je velika količina (3,6 miliona tona) koja bi išla van polja i vreme odlaganja, možda, produžila na više od godinu i po dana. A, prema grubim računicama u “polju 1” je (od 1982. do danas) odloženo oko 158 miliona tona pulpe.
Ristić upozorava da jalovišta ne treba olako shvatati. Kao što vatra i slama ne idu zajedno, tako je i sa peskom i vodom, kaže on. Zato je u ovim poslovima potrebna izuzetna disciplina, kontrola i blagovremeno reagovanje. – Jer, preko 5.000 kubika pulpe na sat (sa 24 odsto čvrste faze) treba da se propusti kroz kanale do brana gde se ciklonira. Peskom se podiže brana, a voda i mulj idu u “polje 1”. Da bi od ciklona do pontona stigla bistra voda, to rastojanje mora da bude najmanje 600 do 800 metara. Bez te daljine postoji mogućnost da pumpe povuku mulj. Zato se uvek pazi, a posebno u sušnim periodima, da kod pontona dubina vode bude veća od tri metra. Odatle se pumpa oko 1.500 litara u sekundi nazad, u rezervoar flotacije.
Ristić smatra da “polje 2” (koje se ne koristi od 2008. godine) može poslužiti za odlaganje oko dva miliona kubika vode (što provirne, što rečne), čime bi se izbegli problemi tokom suša.
Pogledaj vesti o: Bor
.jpg)
