Izvor: Kolektiv.co.rs, 17.Jun.2017, 14:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

  Predstavnici svetskih rudarskih kompanija i banaka posetili Basen

 Direktor EBRD: Srbija ima koristi od RTB-a   Daniel Berg: RTB Bor je od velike važnosti za Srbiju, a posebno mi se dopalo to što kompanija vodi računa o životnoj sredini. – Impresionirani smo onim što se događa u rudarskoj industriji Srbije, a posebno smo zahvalni RTB-u Bor jer smo oduševljeni novom tehnologijom koju primenjuje, kazala je Ros Lund iz Ministarstva za međunarodnu trgovinu Vlade Velike Britanije. – Nova metalurška postrojenja danas rade odlično i ostvaruju dizajnirane parametre. Donela su nam čisto nebo i unapređenu zaštitu životne sredine, poboljšanje organizacije rada i viši kvalitet svih segmenata poslovanja, naročito bezbednosti na radu, rekao je gostima iz inostranstva Blagoje Spaskovski RTB. – Rudarsko-topioničarski basen Bor posetila je (16. juna), delegacija visokih gostiju i predstavnika svetskih rudarskih kompanija, proizvođača opreme i banaka na čelu sa direktorom EBRD banke u Srbiji Danielom Bergom. Gosti iz 12 zemalja sveta su, nakon razgovora sa menadžmentom kompanije, razgledali flotaciju „Veliki Krivelj“, popili kafu u jamskom kafiću (400 metara ispod zemlje) i, na kraju, u društvu generalnog direktora RTB-a Bor Blagoja Spaskovskog, razgledali novu topionicu i fabriku sumporne kiseline. –Osim rude, čije su sigurne rezerve u ovom trenutku procenjene na milijardu i 355 miliona tona, RTB je svoju budućnost osigurao i u novoj, najboljoj dostupnoj tehnologiji. Uz veliku pomoć i nesebičnu podršku Vlade Srbije izgrađene su nova topionica i nova fabrika sumporne kiseline. Nova metalurška postrojenja danas rade odlično i ostvaruju dizajnirane parametre. Donela su nam čisto nebo i unapređenu zaštitu životne sredine, poboljšanje organizacije rada i viši kvalitet svih segmenata poslovanja, naročito bezbednosti na radu – rekao je gostima iz inostranstva Spaskovski. Kako je izgrađena nova topionica Poštujući sve procedure o izboru najboljeg ponuđača, RTB Bor je zahtev za ponudu poslao „Otokumpu“ za fleš-smelting tehnologiju, „Ajsasmeltu“, „Micubišiju“ i „Isasmeltu“. Od svih njih tražili smo da rade na projektu i izgrade topionicu i fabriku sumporne kiseline. Uslov koji smo imali bio je da se, pored isporuke cele tehnologije, dizajna i kompletne opreme, obezbedi i finansiranje projekta. Odbili su nas svi, osim kanadskog „SNC Lavalina“, koji je preko EDC banke obezbedio finansiranje. Dakle, kanadska vlada je „zalegla“ da ovaj projekat počne i uspešno se okonča. Ponuda EDC banke i „SNC Lavalina“ bila je najbolja i podrazumevala je kredit od 135 milion evra plus 30 miliona evra za tzv. lokalnu komponentu. Samo 30 miliona evra, podvlačim, jer smo u tom trenutku od države imali samo toliko para i toliko završenih projekata. Znali smo da će koštati mnogo više jer smo imali podatke iz 2004. godine, kada je ista firma – „SNC Lavalin“ – za izgradnju topionice tražila od 313 do 363 miliona evra. Opredelili smo se da, ipak, krenemo i korak po korak radimo projekte i gradimo postrojenja. Na ovakvu odluku uticala su tri faktora. Prvi momenat vezan je za Svetsku banku, od koje smo u to doba dobili kredit 42 miliona dolara za remedijaciju i rekultivaciju svih degradiranih površina, kao i za izgradnju novog kolektora ispod kriveljskog jalovišta koje je u tom trenutku bilo u kritičnom stanju. Međutim, Svetska banka je imala i uslov za taj kredit, a to je da moramo isključiti sve zagađivače. Da, ili zaustavimo topionicu da više ne zagađuje atmosferu, ili izgradimo novu. Drugi razlog bila je ekološka komponenta jer je u Boru, kada sam došao na čelo kompanije, situacija hronično bila ravna akcidentnoj. Kazaću vam da je koncentracija sumpor-dioksida u atmosferi 11. februara 2009. godine bila 31.870 mikrograma po normalnom metru kubnom. Treći faktor bio je ekonomske prirode jer su troškovi topljenja bili znatno viši od konkurentskog Pirdopa, Aurubisa itd. Dakle, ta tri elementa opredelila su da ubrzamo izgradnju nove topionice, što smo i učinili. Gradili smo je na osnovu foriranog cenovnika. Na jednoj strani bila je ofšor komponenta od 135 miliona evra, a na drugoj cenovnik svih materijala koji su ugrađivani. Gvožđe je, primera radi, koštalo 2,16 evra po kilogramu i to da se ono izradi, dopremi, montira i ofarba. Beton je koštao 80 dolara – od ugradnje na koti -15 pod zemljom, do kote +46 metara iznad zemlje. Isto je važilo i za čelik. Nadzorni organ nad projektom, najpre Mejs“, a potom i beogradski Građevinski fakultet, merio je količine, množio sa ovom cenom i dobijao mesečne situacije. I, tako su izgrađene nova topionica i fabrika sumporne kiseline koje su koncentraciju sumpor-dioksida u vazduhu sa 31.870 spustile ispod 60 mikrograma po normalnom kubnom metru. Nova metalurška postrojenja građena su tri i po godine i, ako to upoređujemo sa sličnima u Kazakhstanu i Kascinku koja su građena punih pet godina, možemo reći da su borska završena brzo. Građena su po sistemu projektovanja u hodu, situacija za situacijom, tako što je kompletna oprema u vrednosti 135 miliona evra dopremljena na plac, a onda je lokalna komponenta plaćana po jedinici ugrađivanog materijala. Moram priznati i da nikada posao ne bismo završili da nije bilo Vlade Srbije i njene pomoći u finansijskom i logističkom delu. Koliko je veliki ovaj projekat govori i činjenica da zgrada u kojoj se nalazimo ima dimenzije 62 puta 90 metara, a to su dimenzije stadiona. Nova fabrika sumporne kiseline i postrojenje za tretman otpadnih voda nalaze se na prostoru koji je veći od dva stadiona. Pored topionice je energana koja višak toplote pretvara u električnu energiju i dnevno proizvodi 20 do 30 megavat-sati struje. Imali smo problema kada je sve ovo počinjalo da radi jer se desio požar u novoj fabrici sumporne kiseline, a to nam je u 2015. i 2016. godini pogoršalo ekonomiju. Međutim, posledice tog požara su u potpunosti sanirane i nova metalurška postrojenja danas rade po dizajniranim parametrima – iskorišćenje na metalu je 98,5%, a na sumporu 98 odsto – ispričao je gostima iz inostranstva Blagoje Spaskovski. Zahvaljujući se zbog činjenice što su, nakon njegovog i govora ministra rudarstva Aleksandra Antića na Evropskoj konferenciji o rudarstvu i geološkim istraživanjima (14. juna u Beogradu), gosti iz inostranstva poželeli da uživo vide novu topionicu i fabriku sumporne kiseline, Spaskovski im je detaljno objasnio i kako su i koliko dugo građena nova metalurška postrojenja u Boru. U komandnoj sobi nove topionice, odakle se reguliši svi inputi – koncentrat, struja, voda, kiseonik i azot – generalni direktor RTB-a Bor je rekao: –Nova topionica izgrađena je pre dve godine. Reč je o „fleš-smelting“ tehnologiji topljenja, a od nje su danas bolje samo „micubiši“ tehnologija, koja je i dvaput skuplja, kao i „dabl fleš-smelting“. RTB Bor danas poseduje najsavremeniju tehnologiju u delu topljenja, ali ne i u delu konvertovanja. Proizvodimo 65% sopstvenog koncentrata, a preostalu količinu uvozimo i uslužno prerađujemo. Na domaćem koncentratu imamo dobru zaradu, a sa uslužnom preradom pokrivamo troškove prerade i tu je zarada znatno manja. Zato sam, pored ostalog, na konferenciji u Beogradu i kazao da RTB Bor mora pronaći strateškog partnera – kazao je Spaskovski. Direktor EBRD banke u Srbiji Daniel Berg istakao je da mu je bilo zadovoljstvo da se pridruži ekipi stručnjaka koja je poželela da vidi Bor, tim pre što je, kako je rekao, bio impresioniran govorom Blagoja Spaskovskog u Beogradu. –Želeo sam da, ono o čemu sam slušao u Beogradu, vidim i uživo. Smatram da je RTB Bor od velike važnosti za Srbiju jer ona ima koristi od onoga što se ovde radi. Posebno mi se dopalo to što se vodi računa o okolini, jer je veoma teško voditi ovakvu kompaniju bez štetnog uticaja na životnu sredinu. Govorili ste o narednih 100 godina budućnosti kompanije, pa se nadam da ćete pronaći dobrog partnera sa kojim ćete, u njenu korist, moći da pronađete zajednički jezik. Želim vam svu sreću u pretvaranju onoga što vam je priroda dala – rudu bakra – u benefit za kompaniju i državu – istakao je direktor EBRD banke u Srbiji Daniel Berg. Ros Lund iz Ministarstva za međunarodnu trgovinu Vlade Velike Britanije istakla je da je potpuno sigurna da srpska industrija rudarstva ima svetlu budućnost. – Veoma smo zadovoljni našom misijom u Srbiji. Ove nedelje je u poseti Beogradu bilo 15 britanskih kompanija, sreli smo se i razgovarali sa inostranim firmama koje ovde rade istraživanja, ali i sa puno lokalnih kompanija. Impresionirani smo onim što se događa u rudarskoj industriji ovde, a posebno smo zahvalni RTB-u Bor jer smo oduševljeni novom tehnologijom koju primenjuje. Vlada Velike Britanije će sa zadovoljstvom pomagati projekte poput nove topionice u Boru, a sigurna sam i da britanska izvozno-razvojna banka može da ponudi bolje uslove kreditiranja od onih koje daje kanadska EDC banka – rekla je Ros Lund. Poseta RTB-u Bor realizovana je u sklopu Evropske konferencije o rudarstvu i geološkim istraživanjima koja se u Srbiji održavala od 14. do 16. juna, a u ime organizatora ovog međunarodnog foruma Srbiji, Boru i lokalnom koorganizatoru GRAS-u, zahvalio se Artur Poliakov. – Kada organizujemo ovakve konferencije, veoma je važno i da promovišemo regione u kojima se one održavaju. Nije važno samo pokazati slajdove delegatima i pričati im o uspesima, već je bitno i posetiti ta mesta i kompanije. Hvala za otvorenost i entuzijazam na koji smo naišli u Boru, radite odlično i samo tako nastavite. Siguran sam da će investitori i dalje dolaziti u Srbiju i da će ovaj region u godinama koje dolaze postati njihova „vruća tačka“ – istakao je Poliakov.

Nastavak na Kolektiv.co.rs...