Vozovi kasne, službenici ljubazni  

U staničnom zdanju popravljeni su pultovi u čekaonicama, postavljene ograde za putnike koji kupuju karte i zamenjena dotrajala rasveta

Na Glavnoj železničkoj stanici Beograd značajnijih preuređenja odavno nije bilo jer se čeka njeno preseljenje u „Beograd centar”, poznatiji kao „Prokop”. Gradnju „Prokopa”, započetu još 1997. godine, a >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << često u šali upoređivanu sa zidanjem Skadra na Bojani, prema rečima Nenada Stanisavljevića, direktora medija centra „Železnica Srbije”, sada usporava i svetska ekonomska kriza. Završetak radova zavisi od priliva sredstava, a u državnom budžetu nema dovoljno novca.

– Akcionim planom za izgradnju Koridora 10 u novu železničku stanicu ove godine treba uložiti 27,3 miliona evra, od toga 19,13 za radove, a osam za vraćanje duga dosadašnjem izvođaču radova, „Energoprojektu”. Kada će novac stići, ne znam – kaže Stanisavljević.

U sadašnjoj staničnoj zgradi, pred sezonu odlazaka na godišnje odmore, popravljeni su pultovi u čekaonicama, postavljene ograde za putnike koji kupuju karte, zamenjena dotrajala rasveta na celoj stanici i urađene još neke manje intervencije.

– Nove neonke poboljšale su noćno osvetljenje, a razmišljamo i o tome da postavimo dekorativne sijalice – rekao je Stanisavljević.

Pritužbe putnika, prema njegovim rečima, odnose se samo na kašnjenje vozova, ali ne i na radnike železnice.

– Da bi se izbegla odstupanja od reda vožnje potrebna su velika ulaganja u infrastrukturu i vozove.Dnevno kroz stanicu prođe oko 10.000 ljudi, a odavno nam se na zaposlene niko nije požalio – tvrdi Stanisavljević.

Nekoliko stranaca koje smo zatekli pred šalterima za prodaju karata rekli su da na engleskom jeziku nisu mogli da se sporazumeju sa prvim radnikom kome su se obratili, ali ih je on uputio na kolegu koji je uspeo da ih usluži. Nenad Stanisavljević objasnio je da su šalterski radnici u obavezi da govore bar jedan strani jezik.

U nadležnosti „Železnica Srbije” više nije nijedan toalet. Preuređenih desetak toaleta, u koje spadaju i po jedan za žene i muškarce sa invaliditetom, kako objašnjava Stanisavljević, prešli su u ruke društva za prevenciju invalidnosti i radno osposobljavanje invalida „Zaštitna radionica”. Prema rečima Gorana Trišića, zaposlenog u ovom preduzeću, korišćenje toaleta naplaćuje se po 20 dinara.

– Sve kabine peru se na pola sata – rekao je Trišić.

Biljana Vinčić, putnica koja je čekala voz za Šid, kao i još neki putnici, ipak je odlučila da koristi onaj na Autobuskoj stanici i plati ga 30 dinara, jer veruje da je uredniji.

O čistoći ostatka stanice brine „Društvo za održavanje zgrada”, nekadašnja „ćerka firma” srpskih železnica, koja je preneta u vlasništvo države. Šine, osim klupa, putnika, njihovih kofera i ponekog otpatka, okružuje i bezbroj opušaka.

– Kada bi mi kanta ili pepeljara bila pri ruci ja bih u njoj gasila cigarete, ali stvarno me mrzi da sa torbama idem deset metara zbog toga. Bacim pikavac na šine ili u žardinijeru – rekla je jedna putnica, čekajući voz za Beč, i dodala da na zapadnoj stanici u tom gradu na mestima sa oznakom „za pušače” piksli ne nedostaje. Čistači Železničke stanice kažu da su im jedina prepreka za držanje stanice besprekorno čistom nemar ljudi i to što su neki delovi oronuli. Bezbednost ljudi u staničnoj zgradi i na peronima je, prema rečima Nenada Stanisavljevića, jedna od najvećih briga Železnice.

– Nasamoj stanici nalazi se ispostava MUP-a, čiji pripadnici neprekidno obilaze objekat. Zbog toga krađe nisu česte – kaže Stanisavljević i dodaje da je važno da putnici znaju da ukoliko im je hitno potreban lekar mogu da odu u ambulantu „Peron”.

I. Ješić

[objavljeno: 10/08/2009]

0 0

Dodajte komentar