Univerzijada sve bliža, sportski centri čekaju majstore  

Od svih borilišta na kojima bi trebalo da bude održano studentsko takmičenje potpuno spremni jedino oni koji su renovirani za ranije turnire

Pre nego što sportisti sa raznih strana sveta pristignu na Univerzijadu, zidari, tehničari i majstori svakojakih fela već vode trku sa vremenom u beogradskim sportskim centrima. Najimpresivniji rezultat na ovom sportskom takmičenju biće >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << brzina koju će majstori morati da postignu da bi objekti bili spremni u predviđenom roku. U pripravnosti su jedino veći centri, koji su nedavno bili domaćini velikih sportskih nadmetanja, neki od manjih će biti doterani u poslednjem trenutku, dok su ostali izbačeni iz programa Univerzijade.

Odugovlačenje priprema, kao i nezakonito poslovanje, stavlja se na dušu Siniši Jasniću, prethodnom direktoru preduzeća „Univerzijada 2009”. Ne bi se poranilo i da su radovi na objektima počeli 2006. godine, kada je on potpisivao prve ugovore sa upravama centara, koje su se radovale zbog obećanja da će kapaciteti biti opsežno obnovljeni. Ruke su zadovoljno trljali naročito direktori manjih centara, koji su u najgorem stanju i sami nikada ne bi mogli da obezbede novac za rekonstrukciju. Obećanja su se pokazala ništa čvršćim od takozvanih ugovora koji su bili uopštene deklaracije, bez obavezujućih klauzula. Usmeno dati rokovi za tendere na kojima bi bili izabrani izvođači radova produžavani su dok sve izvikaniji Jasnić prošle godine u oktobru nije dao ostavku.

Stanje većih centara potvrđuje koliko je za nadležne, koje je teško navesti na sistemske investicije, podsticajno kada se zateknu u ulozi organizatora svetskih takmičenja i moraju hitro da nađu novac barem za najvažnije objekte. SC „Olimp” je, kako tvrdi direktorka Vesna Rosić, spreman za Univerzijadu i nema potrebe ni za manjom obnovom, dobrim delom zahvaljujući tome što je centar morao da bude sređen pre dve godine zbog još jednog velikog takmičenja. Na „Olimpu” će ovog leta udarce lopticom razmenjivati teniserke. Kad Univerzijada prođe, do kraja godine, opština Zvezdara, u čijoj nadležnosti je Javno preduzeće „Olimp”, odvažiće se i na rekonstrukciju bazena, nada se Rosićeva. Stručnjaci rade na projektima za postavljanje kuglane i skvoš terena.

I sportski i poslovni centar „Novi Beograd”, koji čine Hala sportova, koju je Univerzijada rezervisala za košarkašice, i SRC „11. april”, imao je sreće da je renoviran još za ranija međunarodna nadmetanja. Tri zatvorena kupališta, koja nisu potrebna za takmičenje, doduše, zatvorena su još 1991. godine i u jednom od njih je čuveni improvizovani teniski teren, objašnjava Snežana Stiković, direktorka centra. U dva manja bazena bi trebalo uvesti grejanje. Projekat radova završen je još 2007. godine i tada je već bio težak 200 miliona dinara bez PDV-a, dok bi danas zbog inflacije cena bila 20 odsto veća.

Profesionalni teniseri u maju će se okupiti na SC „Milan Gale Muškatirović” zbog Ej-ti-pi turnira, pa će tereni do tog roka biti dovedeni u najbolje stanje. Funkcionalni su i mali bazen i dve sale, dok se za dva velika kupališta prikuplja dokumentacija za rekonstrukciju, koja se očekuje sledeće letnje sezone, kazao je direktor Petar Popović.

Već ove sezone, radi Univerzijade, moraće da budu spremni otvoreni i zatvoreni bazen u Sportsko-rekreativnom centru „Tašmajdan”, kao i hala „Pionir”, u kojoj će se nadmetati košarkaši, i Ledena dvorana, gde će se nadigravati stonoteniseri. Obnova stadiona Tašmajdan čeka bolja vremena, kad god ona došla.

Bazeni u SC „Banjica”, kaže direktorka Ranka Pudar, već su spremni za veliku sportsku smotru. Otvorene će koristiti muški i ženski vaterpolisti, dok će zatvoreni, u kojima građani svakodnevno uživaju, biti ustupljeni sportistima za trening.

Da li će svoje redovne korisnike morati da ostave bez bazena, brine Srđana Milosavljevića, direktora SC „Obrenovac”. Još se ne zna koji od dva bazena je uopšte potreban Univerzijadi, kao ni za koja takmičenja.

– Krajem februara smo dobili obaveštenje da će se Univerzijada odigravati i kod nas ali, mada su najavili da ćemo uskoro razgovarati, za sada ne znam ništa više od toga. Upotreba sale ne dolazi u obzir jer bi u nju trebalo previše uložiti, za šta nema ni vremena, a bazeni su upotrebljivi i za takmičenja i za trening – kaže Milosavljević.

Ma koliko bilo nezgodno objektima koji na brzinu moraju da budu sređeni, najgore je sportskim centrima koji su izbačeni iz programa Univerzijade, poput „Rakovice” i „Voždovca”. U njima je trebalo da se nadmeću rukometaši, ali se od tog sporta odustalo zbog nedostatka novca i vremena. „Voždovcu” je i-mejlom stigao upit da li bi mogli da budu rezervni domaćin odbojkaškog turnira, ali ni to nije izvesno. „Rakovica” je ostala i bez streličara, čiji turnir je prebačen u Vojnu gimnaziju. Oba centra su već imala gotove projekte za zamašnu rekonstrukciju, koji su sada beskoristan papir.

– Univerzijada je bila razlog da se sportski objekti, koji su uglavnom u lošem stanju, prilagode svetskim standardima. Krivo mi je što nećemo biti u programu jer centri sami ne mogu da nabave novac za neophodne radove – objasnio je Dragan Otašević, direktor SC „Rakovica”.

Mali centri se ne usuđuju, naročito u ekonomskoj krizi, da uzimaju kredite od banaka dok opštine i grad, u čijoj su nadležnosti sportski objekti, sporo nalaze sredstva za rekonstrukciju terena, još teže i sporije za proširenje kapaciteta. Uprave se u međuvremenu snalaze makar za svakodnevne troškove izdajući prostor, često i za razne „male biznise” koji sa sportom nemaju veze. Uteha direktorima, koji nisu nužno srećni što tako moraju da se dovijaju, jeste što Nacrt zakona o sportu predviđa da posle privatizacije centara vlasnici neće smeti da iskoriste objekat za bilo šta što im padne na pamet nego će pare morati da ulažu u jačanje sportskih sadržaja.

V. Vukasović – D. Vukotić

-----------------------------------------------------------

Obnova „Košutnjaka” posle 30 godina

Jedini sportski centar koji će biti potpuno obnovljen je „Košutnjak” koji pripada Republičkom zavodu za sport. Kompleks će dobiti nove skakaonice, zgradu za delegate i sudije i svlačionice uređene prema svetskim standardima. Obnova bazena i Doma sportova prvo je veliko ulaganje u ovu ustanovu u poslednjih 30 godina, a iz Zavoda najavljuju da će posle Univerzijade na kompleksu od 14,5 hektara i pet plivališta graditi akvapark.

D. M.

[objavljeno: 15/03/2009]

1 0

Dodajte komentar