Izvor: Blic, 27.Maj.2015, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
TRIBINA: Ko čita stripove u Srbiji?
- U Srbiji postoji potencijalno tržište stripa od 5.000 ljudi, publika koja voli da čita sve više daje šansu stripu pa su prognoze optimistične – rekao je sinoć Vuk Marković, iz izdavačke kuće „Komiko“, na tribini održanoj u KC Gradu.
Tribina pod nazivom „Stvarnosni strip“, pored slabog interesovanja publike, izazvala je velike polemike nekolicine prisutnih.
Priča je počela od budućnosti stripa i mogućnostima njegovog plasmana na srpsko tržište, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << preko najpoznatijih stvarnosnih stripova do razloga zašto strip nije više uključen u program osnovnog obrazovanja škola u Srbiji. Dejan Ilić, iz izdavačke kuće „Fabrika knjiga“, ne deli optimizam kolege iz „Komika“.
- Iako je strip produkcija u Srbiji kvalitetnija od književne produkcije, opet je potencijalno tržište stripa veoma malo i ne mislim da će se tu nešto promeniti. Ljudi ne čitaju ni knjige, pa ni stripove – oštar je bio Ilić.
Pored polemike o budućnosti stripa, na tribini je govorio i Lazar Bodroža, autor brojnih stripova. Prisutne je upoznao sa najpoznatijim svetskim i domaćim stripovima i objasnio svu lepotu ovog specifičnog zanimanja.
- Kada govorimo o stvarnosnom stripu, koji prati dešavanja iz realnog života, moramo spomenuti na prvom mestu „Maus“, autora Arta Špigelmana, koji je za ovo delo dobio Pulicerovu nagradu. Zatim „Persepolis“ koji govori o ratu u Iranu, „Palestina“ koji je dokumentarističko-reportažni strip, i naravno „Nemirno more“ – autobiografska priča Helene Klakočar koju je početak rata na ovim prostorima zatekao na Hrvatskom primorju, odakle je emigrirala u Holandiju... – objašnjava Bodroža.
Svi poznati stvarnosni stripovi uglavnom su biografske priče o ratnim dešavanjima, koja su u formi stripa mnogo bolje dočarana nego što su u medijima ili u nekoj književnoj formi. Svaka od navedenih ratnih priča oslikava dramu kroz koju su akteri dešavanja prošli, pa izaziva mnogo jače reakcije čitalaca. Kultura čitanja ove forme je, kod nas, ipak nedovoljno postojana.
- Od prvog do četvrtog razreda osnovnih škola u Srbiji, strip se izučava na dva časa likovnog obrazovanja i dva časa srpskog jezika. Međutim, i na ta četiri časa, učiteljice ne znaju šta bi radile, jer ni one ne znaju dovoljno o ovoj umetnosti – ističe Marković.
.jpg)
