Sve više privatnih domova za stare  

Od 25 privatnih objekata za brigu o vremešnima u Srbiji, čak 22 nalaze se u prestonici. Osim želje za pomoć trećem dobu, jedan od glavnih razloga za naglo otvaranje ovih stacionara je i zarada

Kada navrše radni vek, veliki broj stanovnika prestonice odluči da treće doba provede u miru nekog doma za stare. S obzirom na to da navala za smeštaj u jednom od četiri stacionara >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << državnog Gerontološkog centra već godinama ne jenjava, priliku da pomognu vremešnima iskoristili su mnogi privatnici koji sve više otvaraju ustanove za boravak penzionera. Za dvadesetčetvoročasovnu brigu i smeštaj sugrađani moraju da izdvoje od 300 do bezmalo 1.000 evra.

Prema podacima Ministarstva rada i socijalne politike, od 25 privatnih domova u Srbiji, čak 22 nalaze se u glavnom gradu. Samo prošle godine otvoreno je njih 11, dok se ove godine, pored dva koja su već počela da rade, očekuje da dozvolu dobije još sedam.

Kako je objasnila Suzana Paunović, načelnica za inspekcijski nadzor Ministarstva rada i socijalne politike, osim činjenice da je Beograd grad sa najstarijim stanovništvom u Srbiji, mnogi privatnici kao glavni razlog za bavljenje ovim oblikom socijalne zaštite vide isključivo profit. Zbog toga, osim registrovanih domova, u glavnom gradu vlada prava poplava „divljeg” smeštaja za stare.

– Dok širom Srbije gotovo uvek ima slobodnih mesta u državnim i privatnim domovima, u glavnom gradu se traži krevet više. Iako se svake godine povećava broj privatnih ustanova za stare, prostora za otvaranje novih uvek ima, naravno ukoliko osnivači ispune rigorozne uslove. Međutim, neki, rukovođeni zaradom, izbegavaju propisane obaveze, a ima i onih koji nisu tražili našu dozvolu za rad. Zato oni često u jednu sobu smeste više korisnika nego što je dozvoljeno, smanje broj predviđenog stručnog osoblja i tako dodatno zarađuju. Zbog toga smo prošle godine stavili katanac na 12 objekata, dok smo od početka ove zatvorili još dva – objašnjava Paunovićeva i apeluje na sugrađane da vode računa da li privatni dom u koji smeštaju roditelje, bake i deke ili rođake ima dozvolu ministarstva.

Sa njom je saglasan i Nenad Simić, vlasnik privatnog doma za stare „Senior plus” koji već dve godine u srcu Lipovičke šume, na obroncima Avale, olakšava starost vremešnim Beograđanima. Kako ističe, potreba za otvaranjem privatnog smeštaja za penzionere je i dalje velika ali prazna kuća za to nije dovoljan uslov.

– Ne može se preko noći otvoriti dom za stare. Moraju se poštovati stroga pravila ministarstva. To znači da je osim soba sa kupatilom neophodno da jedan dom ima i dnevni boravak, trpezariju, adekvatne stepenice za slabo pokretne, posebno pripremljenu hranu, zabavne sadržaje... Neki, pak, zbog zarade nemaju ni dovoljno stručnih radnika, već jedna osoba brine o svim korisnicima, što je nedopustivo. Pri tome, nas koji poslujemo po svim pravilima ugrožavaju nižom cenom jer imaju mogućnosti da kalkulišu. Ipak, većina sugrađana zna da prepozna kvalitet pa se za koji evro više odluče da penzionerske dane provedu na dostojan način – kaže Simić.

J. Cvetković

[objavljeno: 07/07/2009]

0 0

Dodajte komentar