Izvor: Večernje novosti, 20.Dec.2014, 13:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Slovenački ringišpil oko makedonskog Bugarina

U bivšoj Jugoslaviji mnogo toga odvijalo se "po ključu". To je značilo da predstavnici u političkim telima, vojsci i upravi treba da predstavljaju "sve narode i narodnosti" u određenoj proporciji. Tako je svukud morao da bude jednak broj Slovenaca, Hrvata, Makedonaca, Srba... (Zlobnici bi rekli "pogotovo Crnogoraca", ali to je već opštepoznata priča.) Od tog doba do danas ostali su nazivi nekih beogradskih ulica posvećeni gradovima ili imenima ljudi čije su nam kulture postale udaljenije >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << nego kada smo delili zajedničku sudbinu. Pa ipak, jedan novobeogradsko-zemunski deo odredili smo da bude poseban deo ove priče. I danas stanovnici na granici dve opštine nemaju nikakve veze sa nazivima ulica u kojima stanuju. Samo ovlaš upitajte Novobeograđane ko je bio Luj Adamič i oni će se naći u priličnoj nedoumici. Slično je i sa Otonom Župančičem. Oni, stariji, sećaju se njegovog "Cicibana" kao dečje pesmice iz osnovne škole kojoj više niko ne pamti stihove, ali pre će ih asocijacija odvući ka dečijoj obući. Takođe iz Slovenije. Posebno je interesantno što jedna od najpoznatijih i najopterećenijih linija gradskog saobraćaja - 16 polazi iz Pohorske ulice. Ovaj kraj Novobeograđani znaju po pošti, blizini Hale sportova, Paviljonima, Devetoj gimnaziji, ali kome je ime ulice posvećeno - to je teže pitanje. Nije ni čudo što ne znaju za niski planinski masiv u okolini Maribora. Nedaleko odatle nalazi se velika Ulica Goce Delčeva, čoveka koji se zalagao za makedonsku nacionalnu ideju krajem 19. veka, i koji je poginuo 1903. godine. Ako je verovati nezaobilaznoj "Vikipediji", komunistički predstavnik u bivšoj SFRJ Lazar Koliševski ipak je proglasio Delčeva čovekom koji je "jedan Bugarin, potpuno beznačajan za nacionalnu borbu Makedonaca". Tačno je i da ga Bugari tretiraju kao svog revolucionara. Šta je toliko značajno uradio za naša pokolenja, nije nam poznato. Nedaleko od "Starog Merkatora" kako Novobeograđani i sada zovu ovaj deo grada, paralelne su i ulice Džona Kenedija i Pariske komune. Samo "beogradski logično" u mirnom "suživotu" saobraćaju ulice posvećene nekadašnjem lideru perjanice kapitalizma, SAD, i sukobu bogataša i proletarijata u Fracuskoj iz 18. veka, koji je inspirisao lično i velikog Karla Marksa. LUJ ADAMIČ Predratni američki pisac slovenačkog porekla Luj Adamič bio je u trendu neko vreme u SAD. Tada su bili popularni njegovi romani "Dinamit", "Smeh u džungli" i "Tama na ravnici". Istina, njegov prvenac "Dinamit" bio je 1931. proglašen za jedno od 50 najznačajnijih dela u SAD te godine. Beogradska štampa beleži njegov dolazak u jugoslovensku prestonicu te godine, kada je već drugi put bio u Jugoslaviji. Rođen u Grosuplju kraj Ljubljane, bio je na proputovanju kroz ondašnju kraljevinu kako bi se upoznao sa rodnim krajem. Tada je govorio kako Jugoslavija nije dovoljno poznata u Americi, čak ni među "kulturnijim svetom", i da je neki zovu "Jugoslovakija". Kako je tada objašnjavao Adamič, "italijanska štampa je nazivala Jugoslovene vandalima i varvarima, pa je većina Amerikanaca verovala ovoj propagandi".

Nastavak na Večernje novosti...