Izvor: Večernje novosti, 01.Mar.2015, 16:24   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pećina puna blaga - od pečuraka

BEOGRADSKIM pijacama tokom godina koje su prethodile Drugom svetskom ratu harao je proizvođač pečuraka Mile Pavlović, koji je zaposeo pećinu koja se nalazi na obroncima ispod Beogradske tvrđave. Dugo su putnici koji su se vozili tramvajem 2 (a upravo taj i danas tutnji ovom padinom), gledali kako se iz starog, zaboravljenog laguma vije tanušan dim iz odžaka, a zatim su se novinari lista "Vreme" 1937. godine zaputili da vide ko je na tako neobičnom mestu odlučio da napravi dom. Još su više >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << bili zbunjeni kada su shvatili da je ulaz u podzemni prostor pretvoren u lep stambeni ambijent uglednog beogradskog trgovca koji je prvi počeo da se bavi gajenjem pečuraka. Priča iz Pariza RADOZNALE novinare dočekalo je detence ispred pećine čiji ulaz je pretvoren u nesvakidašnju kuću. Devojčica je objasnila da na donjem nivou spavaju ona, mama i tata, a na spratu je stric. Zatim je pred goste izašao domaćin ovog neobičnog zdanja i predstavio se kao Mile Pavlović Vranjanac. Proveo je goste kroz nekoliko hodnika ovog zdanja koje se nalazilo na ulazu u pećinu, a zatim su reporteri, kako kažu, ostali bez reči, i u čudu. - Našli smo se u ogromnoj podzemnoj dvorani, čarobno lepoj, kao u bajci - beleži predratni novinar Ante Matekalo.- Bilo je u njoj toplo, i mirisalo je na pečurke. Električna rasveta osvetljavala nam je prekrasan vrt koji nikada ne miluju sunčevi zraci. Pravilne, crne leje u dugim redovima bile su posute belim cvetovima pečuraka. Mile Pavlović im je pokazao da uz leje temperatura mora da bude 16 stepeni i danju i noću, a zatim ih je uveo u još jednu dvoranu, gde ih je sačekao novi prizor, sa istim lejama kao u prethodnoj. Takve gljive su u tom trenutku mogle da se nađu samo na pijacama i u hotelima koje je Pavlović snabdevao, budući da je ova priča nastajala u zimsko doba godine. Dostizale su luksuznih 30 do 40 ondašnjih dinara za kilogram. Vranjanac je sa ponosom pokazao svoju "farmu", a novinari su imali i nastavak priče. Jer, nekome je prvom moralo da padne na pamet da na ovaj način gaji pečurke, ali zašto je to bio baš njihov domaćin, tek je trebalo da dokuče. Potom je novinarima Mile Pavlović Vranjanac odao tajnu, kako je prvi u Beogradu počeo da proizvodi gljive u lagumima i katakombama ispod zemlje. Prvo je, kaže, imao bakalsku radnju, ali su mu ljudi razvukli i robu i novac. Verovao je mušterijama, davao na poček... i sve je propalo. Bilo mu je žao sirotinje, a znao je da mu mnogi ubogi neće platiti.KLUBOVI - NASLEDNICI Danas su mnogi napušteni tuneli i lagumi pretvoreni u mesta gde stanovnici Beograda gaje pečurke. Mesto koje sada opisujemo pre rata je prvo dobilo takvu ulogu, a danas je pretvoreno u savremeni klub. Sada nosi ime "Ejndžels", a prvo je imao naziv "Republika" i "Andergraund" i mnogi ljubitelji noćnog života tamo su dočekali zoru. U posleratno doba ovo mesto izgubilo je ulogu koju mu je podario Vranjanac, pa se kasnije tu naselila i jedna romska kolonija. Po njihovom preseljenju ova pećina ponovo je dobila novu gradsku ulogu. Današnji gosti kluba i ne slute da su ovde, prvom polovinom prošlog veka vladali - "magnati prozvodnje i trgovine pečurkama", kako su ih zvali predratni novinari. - Slučajno sam, jednog dana, naleteo na neuglednog stanovnika jedne kalemegdanske pećine - pričao je junak ove pripovesti. - Izleda da sam ga zadužio nekad učinjenom dobrotom, i on mi se poverio. Rekao je: Da sam za posao, ja bih brzo postao gazda-čovek. Ali nisam. Gde je skitnica za rad i zaradu? Ti možeš uspeti. Ti si vredan, domaćin čovek. Našao sam majdan zlata usred Beograda i baš tebe ću usrećiti... Belosvetski lutalica TAKO je i bilo, mada je Pavlović prvo sa nevericom slušao priču nepoznatog vagabunda. Ipak, intuicija ga je terala da ga sasluša. I čuo je priču kako je skitnica nekada spavao u Parizu u katakombama i lagumima, i tamo je video gde se "ljudi obogatiše gajeći u mraku pečurke". - I ti ćeš tako, samo me poslušaj - beleže reporteri savete koje je nekada dobio Mile Vranjanac. Priča je zaista tekla onako kako je čudni čovek obećao junaku priče. Ovaj je prvo otišao kod gradskih vlasti sa molbom da mu ustupe pećinu, što je ove u potpunosti zaprepastilo. Kome treba rupetina pored Tvrđave? Ali, dadoše mu je. - Vranjanac se uselio pre tri godine i u ćutanju je donosio zemlju, pravio leje i tražio semenje - piše Matekalo, jedan od najuglednijih beogradskih predratnih reportera. - Bezimeni skitnica davno je iščezao, možda opet spava u pariskim katakombama ili negde drugde. Kada se vrati, radovaće se... "Mile Pavlović je", piše novinar, "postao magnat pečuraka, diktator cena na beogradskim pijacama. I kao najveću, kao svetu tajnu čuva na onoga skitnicu koji je u kalemegdanskoj pećini prvi video majdan belog zlata".

Nastavak na Večernje novosti...