Izvor: Blic, 27.Maj.2017, 21:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NEKAD I SAD Dok su jedni đaci proslavili kraj, drugi pamte dane u Brodarskoj školi i posle POLA VEKA MATURE (FOTO)
Tek svršeni maturanti Škole za brodarstvo, brodogradnju i hidrogradnju sinoć su u "Hajatu" proslavili početak jedne nove ere u svom životu. A jednako svečano, samo dan ranije u Zemunu, sećanje na matursko veče slavile su i njihove pedeset godina starije kolege.
Mladi maturanti nisu imali klasična svečana odela, niti su došli u patikama i farmerkama - oni su bili obučeni kao mornari.
Mnoge od njih ispratili su i ponosni roditelji, a da bi slavlju dale još >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << svečaniju notu neke od devojaka stavile su i krune. U njihovim rukama je bilo i cveće, uglavnom crvene ruže, što znači da su definitivno bile u društvu džentlmena.
Duge haljine i bela odela krasili su tako svečanu salu hotela, a kako slave pravi veterani ove škole, maturanti koji su je završili pre čak 50 godina pokazali su dan ranije. Naime, njih tridesetak okupilo se u zemunskom restoranu, proslavljajući zlatni jubilej.
Nekadašnji učenici mašinskog odseka i ove godine su uspomenama iz momačkih dana, ali i sećanjima iz zrelijih godina, ispunili ambijent. Kako u odeljenju nije bilo devojaka, veče je rezervisano za muško društvo, a generaciji iz ’67. godine, tokom godina slavlja počeli su da se priključuju i oni mlađi.
- Znate, svi mi ovo shvatamo vrlo svečano, tako da dolaze i drugari iz Novog Sada, Rume... Tako pričamo, večeramo, onda se izrotiramo mestima da bi čuli i druge, veselimo se malo - opisuju Slobodan i Miodrag.
Tradicionalno, okupljanje je rezervisano za poslednji četvrtak u maju.
- Kada smo se osavremenili, uveli smo i tradiciju da se obavezno slikamo fotoaparatom, a te slike im na CD-u ja onda podelim naredne godine, posle večere - priča Svetozar Knežević sedeći na čelu stola, dok drugovi ističu da je on glavni organizator.
Kako kažu, mladost koju su provodili zajedno na brodu, planinama i u školi, dosta ih je vezala, a izrodila su se i neka kumstva. Većina je nakon škole upisala fakultet, otišla u vojsku, pronašla posao, ali su delili i dobro i loše.
- Viđamo se i na Keju, šetamo, čuvamo se i čujemo. Tu smo da slavimo kad neko uspe, a nažalost zajedno idemo i na sahrane i svake godine nas je malo manje - pričaju ovi ljudi koji se poznaju preko pet decenija.
U nizu događaja koji se prepričavaju, tu je i 40. godišnjica mature, koju su upriličili i specijalni gosti.
- Bili su čak i neki profesori koji su nam predavali, koji nas se naravno nisu ni sećali. Ipak, rado su se pridružili, kao i tadašnja direktorka i nastavnica srpskog, dovele su i hor, da ste ih čuli samo - seća se Svetozar, suznih očiju.
.jpg)
