Dobra zarada u ispruženoj ruci  

Svakodnevno se na ulicama, u podzemnim prolazima i vozilima gradskog prevoza mogu sresti musavi dečaci i devojčice, koji pruženom rukom traže milostinju. Zvanični podaci o broju prosjaka u Beogradu ne postoje, a procena nekih nevladinih organizacija je da u letnjim mesecima na ulicama „radi" oko 600 prosjaka. Zarada se kreće oko 2.000 dinara dnevno.

Skitničenje i prosjačenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << već decenijama su profesija, nužda i svojevrstan stil života. Iako se stručnjaci slažu da trenutno stanje u Beogradu nije alarmantno, upozoravajuće deluje da je pružena ruka za milostinjom u sve većoj meri organizovana delatnost, koja je povezana sa zloupotrebom dece.

- U subotu u akciji koju smo proveli na teritoriji Novog Beograda, Savskog venca i Čukarice, pronašli smo desetoro dece starosti od 4 do 14 godina. Akcija je izvedena civilnim vozilima, jer nam nije cilj da uplašimo decu već da im pomognemo. Jedan dečak je bio i žrtva trgovine decom. On je sa dvanaest godina pobegao od kuće, a na ulici ga je našla devojčica koja je i sama prosila. Ponudila mu je da pođe sa njom kod njenog oca, koji ga je kasnije terao da prosi - pričaju za „Blic" u Odeljenju za javni red i mir za suzbijanje prosjačenja i drugih prekršaja.

ZABORAVLJENE „HUMANE PATROLE"

Ovakve akcije provode se u saradnji sa Centrom za socijalni rad. Deci sa ulice teško je prići i privoleti na saradnju, jer ih uče da „tete i čike" iz policije i Centra žele da ih odvedu u Dom. O grupi mališana koja prosi na jednom mestu brine najstariji kome predaju pazar i koji u slučaju racije svima naredi da beže i da ćute ako ih uhvate. Mališane uhvaćene u prosjačenju čije roditelje ne mogu da pronađu, policija vodi u Prihvatilište za decu i omladinu na Voždovcu.

- Za dugoročno rešenje ovog problema neophodna je sveobuhvatna akcija ključnih institucija. Pre 12 godina pokrenut je projekat „Humane patrole". Evidenciju dece vršili su policajci u civilu, a posle uzimanja podataka brigu o njima preuzimale su službe socijalne zaštite. Protiv roditelja su pokretane prijave za zanemarivanje i zlostavljanje dece - kaže za „Blic" Milan Samardžija, rukovodilac Centra za socijalni rad na Starom gradu.

Upućeni u problematiku tvrde da sistem kažnjavanja nije efikasan u suzbijanju ove pojave. Zakoni kao da štite one koji organizuju prosjačenje. Zbog blagih kazni i stava da je „bilo kakva porodica bolja od Doma" većina prosjaka se vraća na ulicu.

- Sve je više dece koja su žrtve zloupotrebe. Oni su zapuštena, a često im je i život ugrožen. Skoro smo u hraniteljsku porodicu smestili devetogodišnjeg dečaka koga su dalji rođaci terali da prosi, a čak su ga i seksualno zlostavljali. Dobra strana je da sve više ljudi prijavljuje zloupotrebu dece. Neki pokušavaju da se opravdaju time da im deca zapravo rade perući šofer šajbne, ipak radna sposobnost se stiče sa 15 godina i mlađa deca ne bi smela da budu na ulici već da se igraju - ističe naš sagovornik iz MUP-a.

SAMOORGANIZOVANA „DECA ULICE"

Dečaci i devojčice najčešće su zloupotrebljeni od svojih roditelja ili drugih punoletnih lica sa kojima nisu u srodstvu. Njihov „radni dan" počinje u pet ujutru sakupljanjem sirovina iz kontejnera, a nastavlja se prošenjem. Kući se vraćaju oko 22 sata, a u slučaju da nisu doneli dovoljno novca neretko dobijaju batine. Ali, se deca i sama organizuju.

- Oni formiraju grupu, imaju i svog vođu koji je uglavnom najstariji član. Svakog dana raspodele zadatke, a umeju da budu jako neprijatni ako im neko ne udeli koji dinar. Takođe, mogu da budu agresivni i prema drugim prosjacima koji dođu na „njihov teren" - dodaje šef oseka.

Nedavno je u Drinčićevoj 24 otvoreno i Svratište za decu ulice, koje funkcioniše po principu dobrovoljnosti. Deca mogu da dođu svojevoljno, da zatraže šta im je potrebno. Otvoreno je 24 sata sedam dana u nedelji. Deca mogu da se okupaju, nahrane i operu stvari, ali prespavati mogu samo u izuzetnim slučajevima.

Međutim, većina ovih mališana nije čula za ovo.

- Zaradim od 1.000 pa do 3.000 dinara dnevo. Sve dajem ocu. Od toga se hranimo. Nekad je baš teško, recimo kad pada kiša, ali šta da radim kad moram - rekao nam je u trku mali Mustafa koji na Pančevačkom mostu pere šoferšajbne.

SVI TREBA DA SE UKLJUČE

Prosjačenjem se bave i odrasli koji nisu socijalno ugroženi, ali ima i onih kojima je ovo jedina zarada.

- Najveći problem su nepismenost i neobaveštenost. ne znaju kome mogu da se obrate za pomoć. Mi ih često upućujemo na razne nevladine organizacije ili Centre za socijalni rad. Ipak mnogi prosjačanje vidi kao posao. To su radili kad su bili deca i u neku ruku sasvim je normalno da i njihovi potomci na taj način zarade hleb - zaključuje „Blicov" sagovornik i dodaje da bez sveobuhvatne akcije na višem nivou ne možemo govoriti o rešenju ovog problema.

Iznajmljuju svoju decu

Deca, osobe u invalidskim kolicima, bake i deke koji se svakodnevno mogu videti na beogradskim ulicama uglavnom se organizovano dovode iz unutrašnjosti, a ima primera da roditelji „iznajmljuju" decu makroima ili ženama bez dece koje idu da prose. „Odsedaju" u nehigijenskim naseljima ili barakama na periferiji, a skoro sav „pazar" predaju starešinama. U letnjim mesecima, deca o kojoj brine jedna Romkinja, odvoze se na primorje.

Prosjačenjem do „ekstra" profita

U jednoj od brojnih akcija uhvatili smo ženu staru 61. godinu, koja je u prilično jadnom stanju prosila u centru grada. Nakon provere smo utvrdili da ona prima penziju

od 24.000 dinara. Kad smo je pitali zašto svaki dan prosi na ulici, rekla je da joj penzija nije dovoljna da živi onako

kako bi ona želela i da zato od 1995. godine na ulici

dodatno zarađuje. Inače, kako nam je tada rela, voli da prespava i doručkuje u nekom od beogradskih hotela i nije želela da nam obeća da se neće više vraćati na ulicu, već da će verovatno nastaviti i dalje da živi na ovaj način- navodi šef odseka u Odeljenju za javni red i mir za suzbijanje prosjačenja i drugih prekršaja.

0 0

Dodajte komentar