Izvor: Politika, 24.Maj.2015, 22:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đura i Ilinka Trifunović ostavili 700.000 evra Institutu za majku i dete
Na stranama „Beogradske hronike” objavljujemo redovnu rubriku ponedeljkom „Od jedan do pet”. Namera nam je da, zajedno sa čitaocima, simbolično, od 1 do 5 ocenjujemo ljude, poznate i nepoznate, javne ličnosti i sasvim anonimne pojedince, koji su u toku prethodnih nedelju dana uradili nešto dobro ili loše, nisu učinili nešto što je trebalo ili su to obavili s polovičnim uspehom. Osvrtaćemo se i na značajne događaje, kao i na one kojima iz nekog razloga nije posvećeno dovoljno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pažnje.
Poštovani čitaoci, pozivamo vas da vašim predlozima utičete na kreiranje mišljenja o značajnim zbivanjima i ljudima iz prestonice. Šaljite nam vaše fotografije koje oslikavaju neki detalj iz života Beograda – divlje deponije, propale trotoare i fasade, iščupane znakove, ali i uzorno sređene ulaze, lepe zelene površine i mi ćemo ih objaviti.
Naši-mejljeodjedandopet@politika.rs.
---------------------------------------
„Tihi” (1)
Koji deo mozga saobraćajnog policajca Zlatka Katića je doneo odluku da mladom sugrađaninu usred grada zvizne šamar zbog nepropisnog parkiranja – ustanoviće, verovatno, nadležna služba MUP-a Srbije, ali gorak utisak posle incidenta na Dorćolu neće izbledeti. Jeste Uroš Knežević parkirao automobil na nedozvoljenom mestu. Jeste naišao „pauk” iz koga je dotični saobraćajac izašao i zatekao građanina pored nepropisno parkiranog vozila. Jeste građanin pokušao da objasni policajcu da se samo na trenutak zaustavio i da je ostao kraj automobila. Nije li bilo logično i ljudski da ga policajac upozori i naloži da se odmah preparkira? Iz nekog razloga, saobraćajac mu je ipak napisao kaznu. Građanin je tada načinio kobnu grešku: odbio je da potpiše taj papir. Onda je Zlatko Katić, koji sebe naziva Tihi, odvalio šamarčinu građaninu i napustio mesto događaja.
Žandarm (4)
A jedan drugačiji policajac, pripadnik Žandarmerije Saša Lazić, pokazao je hrabrost i visok profesionalizam kada je pre neki dan presreo, zaustavio i priveo dvojicu maloletnih siledžija, koji su divljali novobeogradskim ulicama u besnom vozilu sa zatamnjenim staklima i bez registarskih tablica, vozeći tako da je bilo pitanje trenutka kada će izazvati nesreću. Laziću, vrlo dobro!
Beobanka (3)
Koliko vas u životu zanima da li će ono što je ostalo od nekada velelepnog zdanja „Beobanke” na Zelenom vencu konačno, posle dva neuspešna pokušaja, biti prodato na licitaciji? Lično, možda me više interesuje ko je krivac, ili više njih, da ne kažem udruženi krivci, što su ova i još tri nacionalne bankarske institucije likvidirane, da bi njihovo mesto zauzela gomila stranih, a naših banaka. Uglavnom, ogoljena i napuštena betonska skalamerija „Beobanke” već godinama svojim izgledom plaši prolaznike (a pročitah negde da je „zgrada” kulturno dobro), stvarajući dodatne pešačke gužve, budući da ljudi izbegavaju da tuda prolaze. Dosad nije bilo zainteresovanih kupaca, a i što bi, kažu upućeni, kad širom grada ima još mnogo slobodnog poslovnog prostora koji je pri tom u mnogo boljem stanju. Doduše, grad je sada oborio početnu cenu sa 4,8 na četiri miliona evra i ne bi škodilo da se u budžet, gradski, republički, koji već, slije osetan novac. Dobar pokušaj Gradske uprave, ali ćemo tek 10. juna, posle javnog nadmetanja, saznati koliko je i uspešan.
Žičara (3)
O „Beogradu na vodi” već sve znamo, osim kada će biti sagrađen: za dve, 10, 20, 30 godina... No, to je za mnoge od nas, u biološkom smislu, manje važno. Ali, eto nam sad priče i o „Beogradu u vazduhu”. Kako drugačije, nego ovako metaforički, nazvati najavu gradonačelnika Siniše Malog da će prestonica dobiti žičaru koja će povezati Novi Beograd, Adu i Košutnjak? Prvi među jednakima je rekao da bi izgradnja novog lebdećeg saobraćajno-turističkog sistema mogla da počne već 2016. godine, ali pre toga mora da se izradi takozvana studija izvodljivosti. Mali je dodao da je reč o projektu iz 2003. godine (znači neki drugi su već razrađivali ideju staru gotovo vek) „koji mi želimo da obnovimo i vidimo ima li smisla raditi ga”. Dakle, glavni grad u tri „agregatna stanja” – na kopnu, vodi i u vazduhu. Ipak, nije sporno da bi, ukoliko bi se ova ideja realizovala, Beograd stao uz rame evropskim gradovima koji već odavno primenjuju ovakav tip prevoza. Način naplate zasad nije na dnevnom redu. Dobro, vredi pokušati.
Trifunovići (5)
Đura i Ilinka Trifunović su godinama živeli i radili u Kanadi. Tamo su i preminuli. Iza sebe su ostavili testament u kome piše da 700.000 evra poklanjaju Institutu za majku i dete na Novom Beogradu. Humani i plemeniti gest obelodanio je prošle sedmice direktor Instituta uz obećanje da će novac donatora biti potrošen na rekonstrukciju odeljenja i opremanje novim aparatima. Neka je hvala i večna slava Trifunovićima.
.jpg)
