Bosonoge avanture zamenili knjigama  

Prvi školski dan romskim đacima protekao u pevanju, druženju, ali i spavanju i nastupu u medijima. – Igranje pored smeća rado su zamenili knjigama, ali i dalje bosonogi trče po barama

Uredno obučeni, opremljeni rančevima i „naoružani” osmesima, maleni stanovnici limenih kućica u naselju Makiš užurbano su koračali ka školskom autobusu. Nisu želeli da propuste najmiliji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << deo školskog dana – jutarnju vožnju pustim ulicama – ali ni prvo sedenje u klupi posle letnjeg raspusta. Neki su, istina, prespavali vožnju i trenutak kada se minibus parkirao ispred osmoletke, dok su drugi mališani naslonjeni glavama na prozore u čudu posmatrali koliko se klinaca sjatilo u školsko dvorište.

Prvi dan u školi bio je kraći nego obično, ali i zanimljiviji, pričaju đaci koji su do prošle godine živeli u nehigijenskom naselju ispod „Gazele”.

– Družili smo se i pričali šta smo sve radili na letnjem raspustu. Ja sam prepričavao drugarima avanture sa Ade. Malo smo pevali i to je to. Ali već sutra ćemo da učimo – jadao se Albin, učenik drugog razreda OŠ „Josif Pančić”. U kontejnerskom naselju Makiš, oko Albina se brzo okupila družina osnovaca ali i starijih koji su se hvalili kako ne moraju da sede u đačkim klupama jer su svoje časove davno „odradili”.

Klinci su, međutim, složno uzvraćali da su srećni jer idu u školu i da će kada odrastu i, kako tvrde, dobiju sve petice, biti frizeri, automehaničari, vozači trkačkih kola, pevači, doktori, mornari, glumci...

– Najviše volim kada brojimo brojeve na času, a sviđa mi se i šta piše u srpskom. Kada naučim sve što me čeka, postaću najbolja frizerka – unapred se hvalila devetogodišnja Anabela, dok ju je za svega „dva broja” veća drugarica opominjala kako su se dogovorile da bude doktorica, a njoj prepusti ulogu poznate frizerke u kraju.

– Ne možeš ti da pričaš u novine kad nisi ni bila jutros u školu jer si rekla da si bolestna – branila se Anabela, ali je buduća frizerka istakla da je imala to pravo za razliku od dečaka iz susednog kontejnera koji u vreme odlaska u školu nije mogao ni da ustane iz kreveta.

Đačka graja prolomila se naseljem pa su iz obližnjeg dupleks kontejnera znatiželjno pomolile čupave glavice dve sanjive tamnopute devojčice sa podignuta dva prsta s namerom da prenesu svoje utiske sa prvog školskog dana. Brzo su se presvukle u roze suknjice da bi, kako kažu, bile lepe pred nastup u medijima.

Sve što su odsečno imale da kažu na pitanje šta rade u školi jeste da, eto, sede dok se zvono ne oglasi.

Složno su svi konstatovali da vole školu i da se raduju što će posle letnje pauze opet biti sa svojim drugarima. Život im se, kažu, promenio od kada su se preselili iz nehigijenske naseobine ispod mosta. Igranje pored smeća, otpada i gomile kartona zamenili su učenjem u opremljenim limenim domovima. Nije im više hladno dok pišu domaće zadatke jer krov ne prokišnjava.

Interesovanja su se očigledno promenila, ali stare navike još nisu – i dalje bosonogi trčkaraju po barama. Ne smeta im ni što su oskudno odeveni dok duva hladan vetar.

Jedino što im fali, pa su se za pomoć na rastanku obratili našem fotoreporteru, jeste po sto dinara da, kako kažu, kupe olovke.

LJ. Perović 

 

objavljeno: 02.09.2010.

Nastavak na Politika... 0 0

Dodajte komentar