Izvor: Deutsche Welle, 18.Sep.2014, 15:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mutacija virusa Ebole: posledice nepoznate
“Ako se širenje epidemije Ebole ubrzo ne zaustavi, virus bi mogao da mutira i postane još opasniji, kaže američki predsednik Barak Obama. Međutim, virus je već mutirao.
Američki predsednik Barak Obama najavio je slanje američkih vojnika u zapadnu Afriku navodeći da je intervencija apsolutno neophodna. Inače, virus bi mogao da mutira i još lakše da se prenosi što bi „mogla da bude ozbiljna opasnost >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << za SAD“.
Zaista: što virus duže kruži, više menja svoj genetski materijal. „Ako se virus prenese sa čoveka na čoveka, pod pritiskom je da se prilagodi drugoj osobi“, kaže za DW virolog Jonas Šmit-Čanasit sa instituta Bernard-Noht u Hambrugu. On dodaje da “jedna jedina promena genetskog nasleđa može imati velike posledice“.
Mutacija može da poveća infektivnost virusa, može takođe dovesti do toga da bolest ranije izbije kod inficirane osobe ili da se drugačije razvija, tako da kod obolelih češće može doći do upale mozga. U najgorem slučaju mutacija može toliko promeniti virus da se on ne prenosi samo preko telesne tečnosti, nego i vazduhom, što bi imalo fatalne posledice.
Mutacija više stotina puta
Stefen Gir (prvi s desna) i njegov tim u Sijera Leoneu
Međunarodni istraživački tim je analizirao genetsko nasleđe 99 virusa Ebole, kod 78 pacijenata iz Siera Leonea kod kojih su lekari od kraja maja do sredine juna diganostifikovali Ebolu. Stručnjaci su okrili preko 300 genetskih promena. U toku aktuelne epidemije je registrovano 50 mutacija. Dakle, virus se menja.
„Nekoliko mutacija je dovelo do promene aminokiselina u proteinima koje prizvodi virus“, kaže Stefen Gir, sa Broad instituta na Harvardu. U stručnom časopisu „Science“ se navodi da bi dalje mutiraje virusa moglo da oteža dijagnostifikovanje Ebole.
Nepoznate posledice
Šeik Humar Kann je radio na analizi genoma Ebole. On se zarazio i preminuo.
„Ne znamo da li ove genetske razlike imaju veze sa izbijanjem sadašnje epidemije“, kaže Stefen Gir. Šmit-Čanasit se slaže i tvrdi da je nemoguće da se zaključi kakve posledice genetske promene mogu da imaju u realnom životu: „Ako virus ima veliki stepen mutacije, to ne znači automatski da će se dogoditi najgore“. Mnoge promene su minimalne. Mnoge uopšte nemaju nikakav uticaj.
Virus koji je poznat po svojoj brzoj mutaciji je virus gripa, i zbog toga svake godien mora da se kreira nova vakcina. „Na sreću, Ebola je drugačija“, kaže Šmit-Čanasit. U poređenju sa virusom gripa, virus Ebole mutira dosta sporije. Međutim, virus se još uvek menja tako brzo da je otporan na lekove i vakcine na kojima stručnjaci upravo rade.
Dramatične okolnosti
Šmit-Čanasit kaže da nije isključeno da Ebola mutira toliko da će se prenositi i vazduhom. Međutim, to je „malo verovatno“. Kada je reč o simptomima i prenosivosti virusa, do sada sve ukazuje na to da se ova epidemija ne razlikuje od dosadašnjih epidemija Ebole.
„Okolnosti su te koje epidemiju čine dramatičnom“, kaže Šmit-Čanasit. Nije problem što virus mutira, nego to što nema kreveta za pacijente, adekvatne izolacije zaraženih kao i iskustva sa virusom.
.jpg)
