Izvor: Press, 02.Okt.2014, 08:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"BIA legalno pretresa stanove"
Bezbednosno-informativna agencija vrši tajne pretrese, ali pritom poštuje ustavne garancije nepovredivosti stana, naveo je zaštitnik građana Saše Jankovića.
On je za “Novosti“ rekao da je izvršio kontrolu pošto je bilo tvrdnji da je prilikom hapšenja Darka Šarića izvršeno više tajnih pretresa.
“Naši propisi ne znaju za „tajni pretres“, već postoji samo „pretres“, a Ustav >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << praktično isključuje mogućnost prikrivenog ulaska i izlaska službenih lica u nečiji stan“, navodi Janković.
“Sa druge strane, meru tajnog pretresa koriste sve tajne službe sveta i ona je propisana unutrašnjim aktima BIA koji nisu dostupni javnosti. S obzirom na sve, bilo je potrebno proveriti da li BIA kada radi „tajni pretres“ poštuje Ustav i garancije o nepovredivosti stana“, istakao je Janković.
Ishod kontrole je da BIA poštuje Ustav i ne ulazi tajno u naše domove. Tu država radi samo "običan“ pretres i to čini policija, po odluci suda, uz zapisnike, svedoke - javno. Janković, ipak, ne želi da kaže gde se, onda, vrši tajni pretres.
“To nemam pravo da objavim, jer bi tako otežao ostvarivanje legalnih i legitimnih ciljeva Agencije“, kaže Janković, ali ima neke zamerke.
“Odluku da BIA prema nekom sprovede tajni pretres, po postojećim propisima, donosi direktor same Agencije, na predlog operativaca Agencije. BIA, znači, sama sebi predlaže da ga sprovede, sama ga radi i rezultate zadržava za sebe. To je suviše zatvoren krug, bez dovoljno objektivne kontrole“, ističe ombudsman.
I u zemljama koje su poznate po širokim ovlašćenjima tajnih službi, tajni pretres odobrava organ nezavisan od službe, često sud. Naravno, u postupku bez javnosti.
“Mera tajnog pretresa omogućava službi da pristupi nečijim stvarima, koje će kasnije možda biti korišćene kao dokazi, i u eventualnom kasnijem postupku sud mora da zna da je pristup postojao“, objašnjava Janković.
Negde je praksa da se ceo tajni pretres snima, kako bi kasnije postojale garancije da nijedan dokaz nije podmetnut. Zato Janković u Izveštaju predlaže da se u budućim izmenama Zakona o BIA predvidi da odluku o tajnom pretresu donosi sud, ili drugi organ nezavisan od BIA, kao, na primer, tužilaštvo.
Naši propisi omogućavaju ombudsmanu neposredan pristup svim, pa i najtajnijim podacima koji su potrebni da ostvari cilj kontrole. Ujedno, on je dužan da prođe najrigorozniju bezbednosnu proveru i tajne čuva i nakon što mu prestane dužnost.
Janković smatra da je kontrola koju je izvršio bila detaljna i da je pružila tačnu sliku. On je od BIA zatražio spisak svih tajnih pretresa u poslednjih godinu dana, pa je iznenadnom posetom pisarnici i neposrednim uvidom u registre predmeta proverio tačnost spiska koji je dobio. Izabrao je niz slučajeva čiju dokumentaciju je detaljno analizirao i o kojima su na pitanja satima odgovarali pripadnici Agencije.
“Stopostotna garancija i zaštita od zloupotreba nikada ne postoji. Ali veliki pomak u pravcu zakonitosti i pravilnosti je napravljen. BIA nije znala tačan tok kontrole unapred, pa ipak niko nije pokušao da uskrati ili oteža pristup bilo kojoj informaciji, dokumentu, pa ni pošto sam na polovini postupka otkrio nepravilnost u jednom slučaju“, rekao je Janković.
Odnos koji je prema kontroli zauzeo direktor BIA Aleksandar Đorđević, i preneo ga na svoje saradnike, na nivou je najboljih svetskih praksi.
On naglašava da smo, nakon perioda u kome je uspostavljanje kontrolnih ovlašćenja ombudsmana u odnosu na tajne službe opstruisano sa mnogih strana, odmakli daleko.
“Svestan sam i da ima onih koji kontrolu vide kao smetnju, ili joj ne veruju, ili joj se čak podsmevaju. To su, uglavnom, oni koji bezbednosni sektor gledaju onako kako su ga ostavili, pre dosta godina, i misle da se ništa nije promenilo. A jeste. Ponešto na lošije, ali više toga na bolje“, rekao je Janković.
Pod pogoršanjem misli na povećanu mogućnost politizacije u radu službi zbog operativne koordinacije svih službi bezbednosti i policije od strane premijera, koji je predsednik najveće političke stranke.
To je istakao i u Godišnjem izveštaju, uz napomenu da je razumna distanca između politike i tajnih službi korisna za obe strane i osnov za demokratsku kontrolu.
.jpg)
